APML logo
Српски Srpski English
Почетна > Прописи > Стручна мишљења > Радње и мере познавања и праћења странке у односу на странке и трансакције које потичу из БиХ

Радње и мере познавања и праћења странке у односу на странке и трансакције које потичу из БиХ

Питање:

У допису упућеном банкама је наведено да је потребно да банке предузму појачане радње и мере познавања и праћења странке у односу на странке и трансакције које потичу из БиХ.

Како бисмо адекватно применили тражено, молимо да наведете радње и мере које је потребно применити у овом случају  сагласно допису. У Закону о СПН је код појачаних радњи и мера познавања и праћења странке наведено у којим случајевима се врше и које су то мере (чл. 28-31). Можете ли на исти начин навести радње и мере у вези са предметним дописом?

Такође молимо за појашњење у погледу тога на шта се тачно односе следеће формулације:

- странке које потичу из БиХ – да ли се мисли на  физичка и правна лица нерезиденте из БиХ који су клијенти банке?

- трансакције које потичу из БиХ – да ли се мисли на лоро дознаке из БиХ у корист  физичких и правних лица  клијената банке (без обзира на то да ли је корисник дознаке лице из БиХ или не)?

Одговор:

Чланом 28. став 2. Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма („Службени гласник РС“, бр. 20/09, 72/09 и 91/10 – у даљем тексту: Закон) прописано је да је осим у случајевима из става 1. истог члана, обвезник дужан да изврши појачане радње и мере  познавања и праћења странке из члана 29-31. Закона и у случајевима када, у складу са одредбама члана 7. Закона, процени да због природе пословног односа, облика и начина вршења трансакције, пословног профила странке, односно других околности повезаних са странком постоји или би могао постојати висок степен ризика за прање новца или финансирање тероризма.

Желимо да укажемо и на одредбе члана 22. Закона који говори о томе да је обвезник дужан да прати пословање странке са посебном пажњом, и прописује мере и активности које је потребно предузети тим поводом. У истом члану се наводи да је обвезник дужан да наведене радње и мере врши у обиму и учесталости која одговара степену ризика утврђеном у анализи ризика из члана 7. Закона.

Дакле, у сваком конкретном случају обвезник је дужан да на основу анализе ризика од прања новца и финансирања тероризма која садржи процену ризика за сваку групу или врсту странке, пословног односа или услуге коју обвезник пружа у оквиру своје делатности или трансакције, процени које су то појачане мере и радње које је потребно предузети (на пример, потребно је да чешће прати клијенте, да прибавља податке о пореклу имовине, да прикупља додатне исправе и информације о странци, итд.).

У вези са питањем које се односи на прецизирање странака које потичу из Босне и Херцеговине, мисли се на лица и финансијске институције које имају пребивалиште, односно седиште у Босни и Херцеговини.

Када су у питању трансакције које потичу из Босне и Херцеговине, реч је о трансакцијама које се обављају са правним и физичким лицима која имају седиште, односно пребивалиште у Босни и Херцеговини, независно од тога да ли трансакција иде из Босне и Херцеговине ка Србији или обратно.

2011 Управа за спречавање прања новца