APML logo
Српски Srpski English
Почетна > Прописи > Стручна мишљења > Уступилац потраживања и дужник као странке у факторинг односу

Уступилац потраживања и дужник као странке у факторинг односу

Питање:

Ступањем на снагу новог Закона од 1.4.2018 године, обвезник је дужан да приликом ступања у пословни однос, односно склапања факторинг посла – а примењујући поједностављене радње и мере утврди власничку структуру и идентитет крајњег власника и за уступиоца потраживања и за дужника. Наведено решење свакако отежава пословање имајући у виду да банка/факторинг кућа није у контакту са дужником, већ закључује уговор, искључиво са уступиоцем потраживања. 

С тим у вези, замолили бисмо Вас за мишљење, да ли је прихватљиво да се сматра пословним односом, однос само са уступиоцем потраживања, имајући у виду дефиницију пословног односа у Закону, (пословни однос јесте пословни, професионални или комерцијални однос између странке и обвезника који је у вези са вршењем делатности обвезника и за који се у тренутку успостављања очекује да ће трајати), и чињеницу да банка/факторинг кућа, не долази у контакт са дужником? 

Веза са дужником огледа се у обавези уступиоца дуга да банци достави, у складу са Законом о Факторингу (члан 23 став 1, тачка 2), обавештење дужнику да је потраживање продато фактору. Додатно, исто питање се односи и на обрнути факторинг, тј идентификацију повериоца у складу са чланом 18. Закона о Факторингу.

Међутим, уколико ипак сматрате да пословни однос укључује и однос банке/факторинг куће са дужником, замолили бисмо Вас за мишљење да ли је прихватљиво за банку/факторинг кућу да користи поједностављене радње и мере у складу са Законом, као и мере у Смерницама за утврђивање стварног власника странке и смерницама за евидентирање стварног власника регистрованог субјекта у централну евиденцију, у делу ’Поступак утврђивања стварног власника правног лица и лица страног права’ ( стране 10-13). 

На поменутим страницама је описано да банка/факторинг кућа користи предефинисане кораке за утврђивање стварног власника, међутим замолили бисмо Вас за мишљење да ли би, (у складу са свим наведеним), било довољно да, за потребе идентификације дужника, користимо само први и трећи корак? Односно, уколико из извода (извод из АПР-а, Централна евиденција крајњих власника) није могуће прибавити тражене податке, вршио би се увид у комерцијалне или друге доступне базе и изворе података.

Додатно, замолили бисмо Вас за мишљење, да ли је адекватно вршити прикупљање података крајњег власника и статуса функционера путем комерцијалних база које банка користи (нпр, увидом и провером кроз базу Wоrld Complance), као и прикупљање података на сајту Агенције за борбу против корупције, а са друге стране да се од стварног власника дужника не прикупља Изјава о статус функционера, као ни копија личне карте? 

У оквирима постојећег Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма, постојећи процес функционисања КЛИК 3 мреже, односно финансирања малих и средњих предузећа (е-фундинг), које укључује активности банке, као што су идентификације уступиоца дуга и дужника у исто време, је могућ само уколико инсистирамо да се за све учеснике у трансакцији рачуни отворе у Ерсте Банк.

Такође, у складу са горе наведеним процесом, мишљења смо да је производ који би банка употребила за финасирање уступиоца дуга или дужника већ постојећи производ, тј факторинг и обрнути факторинг. Клик 3 мрежа би у том случају за банку била само додатни канал преко кога се подноси захтев за финансирање. Имајућу у виду да се процес одобрења захтева за финансирањем не разликује у односу на постојећи процес одобрења захтева за све остале производе укјучујући и све врсте факторинга, мишљења смо да је није потребно спровести процес увођења новог производа и његову пријаву.

  

 

Одговор:

Што се тиче питања да ли је прихватљиво да се пословним односом сматра само однос са уступиоцем потраживања, имајући у виду да банка/факторинг кућа не долази у контакт са дужником, сматрамо неспорним да фактор закључењем уговора о факторингу успоставља пословни однос са уступиоцем потраживања, те да је у складу са чланом 8. став 1. тачка 1) Закона дужан да примени радње и мере познавања и праћења странке прописане чланом 7. Закона. Међутим, то не значи да фактор није у обавези да предузме одређене радње и мере прописане Законом и према дужнику.

Чланом 3. став 1. тачка 5) Закона под појмом странка се подразумева физичко лице, предузетник, правно лице, лице страног права и лице грађанског права које врши трансакцију или успоставља пословни однос, док је чланом 3. став 1. тачка 7) Закона прописано да је трансакција пријем, давање, замена, чување, располагање или друго поступање са имовином код обвезника.

С тим у вези, фактор ће дужника посматрати као странку, с обзиром да у складу са чланом 26. Закона о факторингу („Службени гласник РС“, бр.62/2013 и 30/2018) након пријема обавештења из члана 24. истог Закона, настаје обавеза дужника према фактору да по доспелости, исплати потраживање односно изврши трансакцију.

У складу са напред наведеним, фактор је дужан да поступи у складу са чланом 8. став 1. тачка 2), 4)-5) Закона и предузме радње и мере прописане чланом 7. Закона, а уколико утврди да је дужник или стварни власник дужника фунционер, предузима и радње и мере прописане чланом 38. Закона.

Напомињемо још и то да, уколико је уступилац потраживања обвезник према закону који регулише област спречавања прања новца, на основу којег је дужан да предузме одговарајуће радње и мере познавања и праћења странке према дужнику, фактор исте не мора понављати, већ их може уважити, у ком случају се не ослобађа одговорности за правилно вршење радњи и мера познавања и праћења странке у складу са Законом.

У вези са молбом у делу који се односи на поступак утврђивања стварног власника странке, истичемо да приликом утврђивања стварног власника странке која је правно лице или лице страног права, поступате на начин прописан чланом 25. Закона, у којем је тачно прописан редослед утврђивања стварног власника странке, од којег обвезник не може одступати.

Такође, истичемо и то да Смернице за утврђивање стварног власника странке и смернице за евидентирање стварног власника регистрованог субјекта у централну евиденцију бр. ОП-000329-0019/2019 од 8. јануара 2019. године (у даљем тексту: Смернице) представљају један вид упутства који може бити од помоћи обвезницима приликом извршавања обавеза утврђених Законом, али које као такве немају правно обавезујући карактер. 

Горе наведени заузети ставови односе се на све врсте факторинга предвиђени чланом 11. и 18. Закона о факторингу („Службени гласник РС“, бр.62/2013 и 30/2018).

 

  

 

2011 Управа за спречавање прања новца