APML logo
Српски Srpski English
Почетна > Прописи > Стручна мишљења > Мишљење о примени чл. 11. ст. 7. и 9. и чл. 12. ст. 4. Закона, а везано за проверу тачности прикупљених података о платиоцу и/или примаоцу плаћања у складу са чл. 17 – 23. Закона за платне трансакције које нису више од 1000 евра или динарске противвреднос

Мишљење о примени чл. 11. ст. 7. и 9. и чл. 12. ст. 4. Закона, а везано за проверу тачности прикупљених података о платиоцу и/или примаоцу плаћања у складу са чл. 17 – 23. Закона за платне трансакције које нису више од 1000 евра или динарске противвредности овог износа и да ли се заступник платне институције сматра посредником у преносу новчаних средстава у смислу одредбе члана 3. став 1. тачка 36) Закона

Питање:

Мишљење о примени чл. 11. ст. 7. и 9. и чл. 12. ст. 4. Закона, које се односи на проверу тачности прикупљених података о платиоцу и/или примаоцу плаћања у складу са чл. 17 – 23. Закона за платне трансакције које нису више од 1000 евра или динарске противвредности овог износа и да ли се заступник платне институције сматра посредником у преносу новчаних средстава у смислу одредбе члана 3. став 1. тачка 36) Закона.

Одговор:

Сходно члану 11. став 6. Закона, ако износ преноса новчаних средстава, укључујући и износ платних трансакција које су повезане с тим преносом, није виши од 1.000 евра или динарске противвредности овог износа, пружалац платних услуга платиоца дужан је да обезбеди да пренос новчаних средстава садржи најмање следеће податке о платиоцу: име и презиме, односно назив платиоца и број платног рачуна, односно јединствену ознаку трансакције ако се пренос новчаних средстава врши без отварања платног рачуна.

 Према члану 11. став 7. Закона, пружалац платних услуга дужан је да провери тачност прикупљених података о платиоцу на начин прописан у чл. 17–23. овог закона, пре преноса новчаних средстава, осим у случају да не постоји основ сумње у прање новца или финансирање тероризма, да износ преноса новчаних средстава, укључујући и износ платних трансакција које су повезане с тим преносом, није виши од 1.000 евра или динарске противвредности овог износа и да пружалац платних услуга није примио новчана средства која је потребно пренети у готовом новцу или анонимном електронском новцу, што је прописано ставом 8. истог члана Закона.

 Сходно члану 12. став 4. Закона, ако износ преноса новчаних средстава, укључујући и вредност с тим преносом повезаних платних трансакција није виши од 1.000 евра или динарске противвредности овог износа, пружалац платних услуга примаоца плаћања није дужан да провери тачност прикупљених података о примаоцу плаћања на начин прописан у чл. 17–23. овог закона, осим ако се новчана средства стављају на располагање примаоцу плаћања у готовом новцу или анонимном електронском новцу и ако постоји основ сумње у прање новца или финансирање тероризма.

 Из наведених одредаба чл. 11. и 12. Закона следи да је пружалац платних услуга пошиљаоца, односно пружалац платних услуга примаоца плаћања, ако се плаћање, односно пријем новчаних средстава врши у готовом новцу, дужан да у складу са чл. 17 – 23. Закона утврди и провери идентитет пошиљаоца, односно примаоца плаћања, што укључује и прибављање копије или очитаног извода личног документа пошиљаоца, односно примаоца плаћања. 

 Изузетак од ове обавезе је прописан у случају када је идентитет утврђен и проверен на прописани начин при успостављању пословног односа. С обзиром на то да је у захтеву наведено да приликом пружања платних услуга обвезник не успостављате пословни однос са странкама, указујемо на то да у складу са Законом о платним услугама („Сл.гласник РС“, бр. 139/14 и 44/18) може бити закључен оквирни уговор о пружању платних услуга на основу кога би пружаоци платних услуга успоставили пословни однос и с корисницима новчаних дознака у смислу Закона, што подразумева утврђивање и проверу идентитета на начин прописан чл. 17 – 23. Закона само приликом закључивања оквирног уговора, уз праћење пословања странке у складу са чланом 29. Закона. На основу тог уговора, пружалац платних услуга би наставио да извршава платну услугу новчане дознаке на начин на који је то чинио пре измена и допуна Закона (без прибављања копије личног документа странке приликом сваке трансакције), јер би у својим евиденцијама већ имао неопходну документацију и податке који су прибављени приликом успостављања пословног односа, уз обавезу да те податке и документацију периодично проверава и ажурира, а све у складу са анализом ризика сваке странке и чланом 29. Закона.

 Сходно члану 3. став 1. тачка 36) Закона посредник у преносу новчаних средстава је пружалац платних услуга који није у уговорном односу са платиоцем, нити са примаоцем плаћања, а учествује у извршењу преноса новчаних средстава.

 С обзиром на чињеницу коју је подносилац захтева навео да је заступник платне институције Тенфоре доо Београд са којом има закључен уговор на основу којег пружа платне услуге и то услуге извршавања новчане дознаке кроз систем Вестерн Унион и услуге преноса новчаних средстава на платни рачун, исти се не може сматрати посредником у преносу новчаних средстава у смислу одредбе члана 3. став 1. тачка 36) Закона.

2011 Управа за спречавање прања новца