APML logo
Српски Srpski English
Почетна > Прописи > Стручна мишљења > Поверавање вршења радњи и мера познавања и праћења странке лицима која би обвезник ангажовао по основу уговора ван радног односа

Поверавање вршења радњи и мера познавања и праћења странке лицима која би обвезник ангажовао по основу уговора ван радног односа

Питање:

 Може ли банка поверити вршење радњи и мера из члана 7. став 1. тач. 1)-5) овог закона лицима која су запослена код продавца аутомобила, а које би банка ангажовала по основу уговора ван радног односа (уговор о привременим и повременим пословима, односно уговор о допунском раду), у смислу чл. 197. и 202. Закона о раду?

 

Одговор:

Сходно члану 30. став 1. Закона, код успостављања пословног односа, обвезник може, под условима утврђеним овим законом, поверити вршење радњи и мера из члана 7. став 1. тач. 1)-5) овог закона трећем лицу, док је став 2. између осталих у тачки 1) Закона предвиђено да је треће лице из става 1. овог члана обвезник из члана 4. став 1. тач. 1), 3), 4), 7), 9)–11), 13) и 16) овог закона друштва за осигурање која имају дозволу за обављање животних осигурања и заступници у животном осигурању.

Према члану 33. став 1. тачка 1) Закона обвезник не сме успоставити пословни однос, ако је радње и мере познавања и праћења странке извршило лице које није треће лице из члана 30. став 2. овог закона. 

Закон не прописује изричито у каквој врсти радног анагажовања је потребно да буде лице које је ангажовано код обвезника. Међутим, ангажовање овог лица подразумева да је то лице у потпуности оспособљено за предузимање свих радњи и мера у складу са Законом и да не постоји разлика у односу на друге запослене који су у радном односу код обвезника ангажовани на тим пословима (користи софтвер те банке, препознаје и пријављује сумњиве трансакције овлашћеном лицу, поштује забрану дојављивања, на одговарајући начин чува документацију). Притом је веома важно обезбедити надзор над обављањем тих послова и поштовање унутрашњих контрола обвезника, а нарочито спречавање да интереси продавца аутомобила који није обвезник претегну над интересом предузимања радњи и мера праћења странке. У сваком случају, ангажовање овог лица је потребно и посебно документовати како би се обезбедили докази да је обвезник у овој ситуацији управљао ризицима од прања новца и финансирања тероризма на одговарајући начин.

Будући да је подносилац молбе навео да планира увођење новог производа – кредите за финансирање куповине нових и половних аутомобила, код којих би се идентификација странке као и прикупљање релевантне документације, обављали на самом продајном месту, при чему би идентификацију и прикупљање података (који би обавезно били достављени банци) вршило лице које је запослено код продавца аутомобила, мишљења смо да не постоје законске препреке да банка ангажује то лице за вршење радњи и мера из члана 7. став 1. тач. 1)-5) Закона, уколико са истим закључи уговор ван радног односа у смислу члана 197. и 202. Закона о раду („Службени  гласник РС“, бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - одлука УС, 113/2017 и 95/2018 - аутентично тумачење).

И на крају, подсећамо да се банка ни ком у случају не ослобађа одговорности за правилно вршење радњи и мера познавања и праћења странке у складу са Законом.

 

2011 Управа за спречавање прања новца