APML logo
Српски Srpski English
Почетна > Прописи > Стручна мишљења > НАЈЧЕШЋЕ ПОСТАВЉАНА ПИТАЊА И ОДГОВОРИ

НАЈЧЕШЋЕ ПОСТАВЉАНА ПИТАЊА И ОДГОВОРИ

Питање:

Приликом утврђивања да ли је власник правног лица страни функционер, ко потписује изјаву о томе?

 

Изјаву о томе да ли је власник правног лица страни функционер, може потписати пуномоћник, прокуриста или заступник.

 

Које податке треба да садржи писмена изјава странке о томе да ли је она страни функционер?

 

Подаци које садржи изјава прописани су законом (да ли јесте или није страни функционер, порекло имовине итд). Форма такве изјаве је слободна, и свака банка својим процедурама прописује форму.

 

Да ли се за привредно друштво које је организовано као друштво са ограниченом одговорношћу за које се може утврдити власничка структура до физичког лица увидом у јавни регистар могу примењивати поједностављене мере познавања и праћења странке?

 

Не. Наиме, чланом 32. Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма је прописано да се поједностављене мере познавања и праћења странке могу применити само на привредно друштво чије су издате хартије од вредности укључене на организовано тржиште хартија од вредности које се налази у Републици Србији или држави у којој се примењују међународни стандарди на нивоу стандарда Европске уније или виши, а који се односе на подношење извештаја и достављање података надлежном регулаторном телу. Једино привредно друштво које је у форми акционарског друштва може издавати хартије од вредности.

 

Члан 10. став 2. предвиђа да обвезник својим актом утврђује овлашћења и одговорности органа управљања, организационих јединица, овлашћених лица и других субјеката у обвезнику у вршењу контроле, као и начин и распоред вршења контроле. Да ли наведени акт израђује Одељење за спречавање прања новца?

 

То је питање унутрашњег уређења банке.

 

Шта подразумева рок од три дана приликом достављања извештаја о трансакцијама? Да ли се рачунају субота и недеља, који представљају банкарске нерадне дане, или они улазе у рок и ако улазе у којим случајевима?

 

Основна ствар коју треба знати код рачунања рокова који су изражени у данима,  је да је први дан рока наредни дан у односу на догађај од ког почиње рачунање рокова. Да ли је дан када почиње тећи рок нерадан или не, није релевантно за рачунање рокова у праву. Ако завршетак рока пада у нерадан дан, рок истиче првог наредног радног дана. Дакле, ако је трансакција извршена у среду, први дан рока је четвртак, а последњи дан рока је понедељак.

 

Да ли је негде публикована (на домаћим сајтовима) листа off shore територија?

 

Таква листа не постоји и не може бити публикована, с обзиром на то да постоје различити критеријуми за то да ли је нека држава off shore или није.

 

Да ли ће бити публикована листа земаља које примењују стандарде у области трговања хартијама од вредности?

 

Таква листа не постоји, већ је потребно да обвезник у сваком појединачном случају утврди да конкретно тржиште хартијама од вредности испуњава прописане стандарде (подношење извештаја и достављање података надлежном регулаторном телу) који су на нивоу Eвропске уније или виши.

 

Дефинисати за која документа је потребна судска овера преписа, а за које је довољна овера у општини.

 Потпуно је свеједно да ли је неки документ оверен у општини или суду.

 

Да ли би пословна банка трпела извесне последице, у смислу санкције регулаторног тела, уколико „е-банкинг“ клијент не достави неопходну документацију у року од 24 сата?

 

Народна банка Србије, на основу Закона о спречавању прања новца врши надзор над применом Закона. Ако НБС, у поступку контроле уочи неправилности у примени Закона о томе обавештава Управу која подноси пријаву за привредни преступ надлежном јавном тужилаштву. Коначну одлуку о повреди закона и изрицању санкције за привредни преступ доноси надлежни суд, а не регулаторно тело. Како рок за достављање документације није 24 сата од давања налога не може се очекивати изрицање санкција ако клијент не достави документацију у том року.

 

На који начин банка треба да врши ажурирање података о идентитету клијента?

 

На који начин ће се подаци ажурирати код сваког појединачног обвезника је предмет анализе тог обвезника и предмет регулисања у интерним процедурама. Не може се формулисати јединствени начин вршења тих обавеза јер постоје значајне разлике у величини или организацији различитих обвезника. У сваком случају подаци се ажурирају када дође до њихове промене док се провере и редовне контроле ажурности података у обвезнику врше на основу унутрашњих процедура.

 

С обзиром да је на семинару „Палић – април 2006“ представник Народне банке Србије упутио представнике пословних банака да исте могу да изврше трансакцију која премашује износ од 15.000 ЕУР по налогу странке који је упућен путем „е.банкинг“-а, с тим да је странка у обавези да у року од 24 часа, од тренутка давања налога, достави банци документацију у складу са Законом о спречавању прања новца (у даљем тексту: Закон), молимо Вас да нам, у циљ што доследнијег спровођења одредби Закона, доставите одговор на следећа питања:

Шта би пословна банка требала да уради у случају да „е-банкинг“ клијент не достави неопходну документацију у наведеном року?

 

Рок од 24 часа за достављање документације у наведеним случајевима није прописан у Закону, као ни у подзаконским актима донесеним на основу Закона. Управа за спречавање прања новца и други надлежни органи заузели су став да рок у коме треба доставити неопходну документацију буде правни стандард – разуман рок. Који рок је разуман треба ценити у сваком конкретном случају. У случају да клијент у разумном року не достави банци потребну документацију на основу које се врши предметна трансакција, сматрамо да банка треба да пријави такву трансакцију као сумњиву Управи за спречавање прања новца. Мишљења смо да би банка такве ситуације требало да уврсти у листу индикатора сумњивих трансакција, као и да у оваквим ситуацијама обезбеди примену одредбе из става 3. члан 7. Закона.

 

Да ли се подаци о налогодавцу код долазећег електронског трансфера могу прикупити од корисника?

 

Не, јер такви подаци морају пратити електронски трансфер током целог пута кроз ланац плаћања.

 

Прецизирати појам „учестало“ у тачки 5 члана 12б Закона.

 

„Учестало“ је правни стандард, па се не може прецизно утврдити колико пута је потребно да се нека радња понови, да би се сматрало да се учестало понавља и мора се ценити од случаја до случаја.

 

Када физичко лице да другом физичком лицу овлашћење да уместо њега отвори рачун, да ли се тада ради о отварању рачуна без физичког присуства странке (Члан 31. Закона који гласи: Утврђивање и провера идентитета без физичког присуства странке)?

 

Да. Када се рачун отвара преко пуномоћника ради се о отварању рачуна без физичког присуства странке.

 

У вези одредби Закона, члана 23. и 24. којим се дефинише поверавање вршења радњи и мера познавања и праћења странке трећем лицу, да ли треће лице може бити продавац или агент са којим је Банка закључила Уговор о пословној сарадњи, која обухвата и идентификацију клијента?

 

Не може имати статус трећег лица, али могу се уговором између банке и продавца поверити продавцу вршење одрећених радњи и мера из Закона. Ипак, одговорност за примену Закона је на банци. С обзиром на то да су у цитираној одредби апострофира неопходност провере осуђиваности за одређена кривична дела, молимо да прецизирате да ли је приликом заснивања радног односа са конкретним лицима потребно прибавити потврду да се против одређеног лица не води кривични поступак (издаје је месно надлежни општински суд), потврду о осуђиваности (издаје је месно надлежни организациони део МУП РС) или обе. Молимо да приликом давања одговора на ово питање размотрите реалну неопходност прибављања конкретне потврде за одређена лица. Захтев из члана 44а се односи на неосуђиваност, што значи да је довољно да се потврда прибави из МУП.

 

Члан 8. став 1. тачка 3. у вези са стварним власником привредног друштва. Шта у ситуацији ако домаће правно лице има 5 оснивача правних лица значи ли то да се не иде даље јер сви имају 20 посто оснивачког улога.

 

Иде се у власничку структуру свих тих правних лица. Стварни власник може бити само физичко лице и иде се до физичког лица.

 

Уколико банка повери утврђивање и проверу идентитета под условима из Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма да ли је довољан допис односно потврда трећег лица о утврђивању и провери идентитета са детаљима или је неопходно да треће лице пошаље комплетну документацију о утврђивању и провери идентитета?

 

Овде се ради о утврђивању идентитета преко трећег лица a Закон захтева да се документација пошаље.

 

У члану 19. је прописано да се при сваком приступу станке сефу врши утврђивање идентитета странке. Зашто се то поново ради?

 

У тим случајевима се у ствари врши провера идентитета странке. Мора да се утврди да ли је дошло до промене података. Врши се само увид у личну карту.

 

Да ли се писмена изјава странке узима након прибављеног оригинала или оверене копије документације из званичног јавног регистра и пословне документације из које није могуће утврдити потпуне податке или стварно власништво?

 

Да, писмена изјава се узима након прибављања ове документације тј. након уверења да тих података у тој документацији нема.

 

Према члану 27. Закона уређено је да се «осим општих радњи и мера познавања и праћења странке» у посебним случајевима предузимају и посебни облици мера и то појачане и поједностављене мере. С обзиром да су чланом 33. уређени конкретни подаци који се прибављају у оквиру поједностављених мера, како схватити ове одредбе у односу на наведени члан 27. Мишљења смо да се у случајевима поједностављених мера утврђују само подаци који су наведени у члану 33, а не предузимају се све радње и мере из члана 8. став 1. Закона.

 

Да, прикупљају се само они подаци који су наведени у члану 33, с тим што су то ипак све оне мере из члана 8. став 1, али само са мање појединости.

 

Да ли овлашћење за заступање физичког лица или пуномоћје које је издало физичко лице, мора бити оверено код надлежног суда (или општине), или је довољно извршити поређење потписа са односних записа и депонованих потписа банци?

 

Да, то је довољно у свакодневним пословима. Када физичко лице да другом физичком лицу овлашћење да отвори рачун, тада се ради о отварању рачуна без присуства странке и примењују се појачане мере праћања странке, што значи треба прикупљати додатне информације и тражити, евентуално, и оверено пуномоћје. Овај одговор је дат из перспективе ЗСПНФТ, али је потребно водити рачуна и о примени Закона о платном промету и Закона о девизном пословању и о евентуално другачијим одредбама из тих закона.

 

Члан 17. став 2. тражи да се подаци о заступнику правног лица прибаве из писменог овлашћења које је прокуристи или пуномоћнику издао заступник. С обзиром да су овлашћења прокуристе јасно дефинисана законом, а подаци о прокуристи и заступнику се региструју у АПР да ли се сматра да је неопходно прибављање писмене прокуре?

 

Уколико је прокура регистрована у АПР-у није неопходно прибављање писмене прокуре. За пуномоћника је потребно прибавити писмено овлашћење које не мора бити оверено у суду. У случају да домаће правно лице документацију пошаље преко курира, пуномоћје не треба да буде оверено у суду.

 

Како се идентификује заступник када се појави прокуриста јер у закону пише да се узимају подаци о заступнику? Проблем је када у прокури или пуномоћју нема свих података, не постоје сви подаци који су прописани за идентификацију заступника.

 

Онда се подаци прибављају на други начин како стоји у члану 17. У том случају не тражи се физичко присуство заступника већ само да се утврде његови подаци. У ситуацији када пуномоћје даје страно правно лице потребно је утврдити легитимност потписника пуномоћја.

 

Ако пословну сарадњу у име и за рачун правног лица успоставља прокуриста или пуномоћник, да ли се тада примењују мере утврђивања и провере идентитета без физичког присуства странке одосно да ли се примењује члан 31. Закона?

 

Без физичког присуства странке може се отворити рачун само странци која је физичко лице

 

У случају да правно лице има више законитих заступника да ли је довољно идентификовати само једног законитог заступника приликом успостављања пословне сарадње?

 

Довољно је идентификовати једног, при чему само тај законски заступник који је идентификован може и да врши трансакције.

 

Чланови 16. и 17. Закона прописују обавезу да се утврђивање и провера идентитета заступника правног лица, прокуристе и пуномоћника правног лица врши увидом у лични документ странке у његовом личном присуству како би се прибавили подаци из члана 81. став 1. тачка 2. Ако из личног документа није могуће прибавити све податке, подаци који недостају прибављају се из друге службене исправе.Таксативно нам наведите које су то друге службене исправе.

 

Прописом их је немогуће одредити. Ради о свакој исправи коју је издао државни орган или орган коме су поверена јавна овлашћења у оквирима своје надлежности. Пример: лична карта, различити изводи, уверења, здравствена књижица, индекс, итд.

 

Питање о писменој изјави странке члан 15 став 6 када постоји сумња о веродостојности документације.

 

Та изјава се не узима увек већ само кад постоји сумња да је та документација фалсификована или да није веродостојна. Странка признаје под моралном и материјалном одговорношћу да је та документација веродостојна.

 

Шта се сматра увидом у Регистар привредних субјеката или други јавни регистар (чл. 15. и 20. ст. 2.)? Да ли је довољан увид у званичну интернет страницу? Шта се сматра одштампаним изводом из тог регистра? Да ли је довољно одштампати интернет страницу на којој се налазе релевантни подаци?

 

Довољан је увид у званичну интернет страницу јавног регистра. Изводом се сматра одштампана интернет страница на којој се налазе релевантни подаци и која је потписана од стране лица које је вршило увид у податке и на којој је констатован датум вршења увида.

 

Да ли је потребно да и запослени који врши идентификацију правног лица уписује датум и време на изводу из АПР-а на којем то већ постоји?

 

Довољно је да се службеник само потпише.

 

Да ли треба поново прикупљати сву документацију ако клијент има отворен рачун па отвара још неки рачун или врши трансакцију?

 

Све од документације што банке имају може да се користи при идентификацији, али ако је дошло до било каквих промена, то се мора евидентирати. Сваку промену власник рачуна је у обавези да пријави а банка да нотира.

 

На који начин прикупљати информације о пореклу имовине са којом странка послује (члан 22.)

 

Информације о имовини којом клијент послује прибављају се на све расположиве начине, из свих јавно доступних података, као и на основу изјаве клијента.

 

Информација о пореклу имовине се прикупљају само када постоји висок ризик или када постоји сумња на прање новца и финансирање тероризма?

 

Да, информације о пореклу имовине се прикупљају само када постоји висок ризик или када постоји сумња на прање новца и финансирање тероризма. Члан 22. Закона који регулише праћење пословања странке са посебном пажњом, говори и о прикупљању информација о пореклу имовине али експлицитно напомиње у ставу 3. истог члана да се те мере врше у складу са степеном ризика.

 

Чл. 28, 29. и 30. Закона, који се односе на примену појачаних радњи и мера познавања и праћења странке, прописују обавезу да се пре успостављања коресподентског односа са банкама и другим сличним институцијама страних држава и пословног односа са страним фукционером прибави писмено одобрење - сагласност одговорног лица у банци. Молимо вас за тумачење ове одредбе, ко је одговорно лице у наведеним случајевима?

 

Интерним актом банке одређује се (руководеће) лице у банци које даје такву сагласност. Председник или одређени члан извршног одбора или другог највишег органа у банци је пример таквог лица. Не може се наведена одредба тумачити на начин да се одговорним лицем сматра руководилац организационе јединице који је директно надређен овлашћеном лицу за спречавање прања новца (на пример руководилац одељења за усклађеност пословања када је овлашћено лице организационо у том одељењу).

 

Ко је одговорно лице код појачаних радњи и мера? Да ли су то Директори филијала, експозитура или Извршни одбор и чланови извршног одбора?

 

Извршни одбор и Председник извршног одбора, неко из извршног одбора ако постоји акт ко је из извршног одбора задужен за спречавање прања новца. Дакле никако не може бити директор филијале или експозитуре.

 

Која се друга лица грађанског права, осим скупштине станара, могу појавити као странке у банци?

 

То су сва удружења појединаца која удружују новац или имовину за одређену сврху. Као један од примера наводи се и дјачка екскурзија. Не могу се таксативно набројати сви облици удруживања новца или имовине тако да се такви облици морају препознати на основу опште дефиниције из Закона.

 

Шта се подразумева под „лицима грађанског права“?

 

То су сви они који нису правна лица, предузетници или физичка лица а могу да имају рачун у банци. Ова дефиниција лица грађанског права важи само за овај Закон. Синдикат није лице грађанског права, као што то није ни политичка партија, јер по Закону о политичким странкама партија се мора регистровати као правно лице.

 

Да ли код лица грађанског права, скупштине станара треба да се обезбеде личне карте свих станара?

 

То није потребно када се зна ко их заступа. Исто важи и за конзорцијум. Мишљења смо да сви конзорцијуми треба да се нађу у групи ризичних клијената који треба да се мало више прате. Међутим, у члану 81. ЗОСПНФТ стоји да је неопходно прикупити и „податке за чланове.” Закон о изградњи стамбених зграда каже ко чини скупштину - представник једне стамбене јединице, а по закону се скупштина конституише на састанку којем треба да присуствује више од половине чланова стамбених јединица у тој згради. То је Закон о одржавању стамбених зграда из деведесетих година. Кућни савет не постоји, то је само извршни орган скупштине станара. Дакле, евиденција не обухвата списак свих станара већ списак представника стамбених јединица.

 

У пракси се јавља проблем код прикупљања података о члановима лица грађанског права, члан 81. тачка 15. каже - „назив лица грађанског права, име, место, датум рођења, итд...” На пример, у уговору о конзорцијуму стоји име и презиме али не стоје сви ови други подаци. Како поступити у овом случају?

 

Треба тражити списак чланова са свим подацима.

 

Да ли се при свакој трансакцији од 15.000 евра или више, односно више повезаних трансакција у том износу, на копији докумената прибављених од клијента мора уписивати датум и време и стављати потпис лица које је извршило проверу, или је ово уписивање потребно само приликом успостављања пословног односа, а да се провера врши само увидом у документацију?

 

Када се врши трансакција од 15.000,00 евра или више на основу већ успостављеног односа, прикупљају се само подаци који недостају.

 

Члан 36. Закона прописује ограничења готовинског пословања за лица која продају робу или врше услуге на територији Републике Србије. Да ли постоје и какве су обавезе банака по овом члану Закона?

 

Лице које продаје робу или пружа услуге у вредности од преко 15.000 евра, дужно је да одбије свог клијента и пошаље га у банку. Случајеве када, на пример, купац аутомобила који вреди више од 15.000 евра, нпр. 17.000 евра жели да на благајни продавца уплати 14.500 еура, а преосталих 2.500 евра донесе у банку треба третирати као случајеве са повишеним ризиком, те би у том случају требало тражити документацију као што је уговор, факура или сличан документ. Ово је пример ситуације где се може појавити злоупотреба права (заобилажење закона) тако што се 14.500 евра уплаћује у кешу на благајни а 2.500 евра у банци. Што је ризик већи, банке морају да буду пажљивије и дужне су да траже додатну документацију. Дакле у горе наведеном примеру, неопходно је тражити уговор не увек него само када обвезник процени да постоји висок ризик. Када је у питању контрола готовинског пословања у смислу члана 36. Закона, надзор ће вршити Пореска управа и Тржишна инспекција и у оквиру својих овлашћења спречавати могуће злоупотребе права.

 

Чланом 37. Закона укида се обавеза пријављивања повезаних готовинских трансакција Управи за спречавање прања новца. Како банка да поступа у случају када клијент током једног дана изврши неколико трансакција од којих ни једна појединачно не прелази 15.000 евра, али које у укупном износу прелазе 15.000 евра. Да ли се ове трансакције пријављују Управи?

 

Један од индикатора за препознавање сумњивих трансакција је вршење трансакција у износима нижим од 15.000 еура које у збирном износу прелазе тај износ а које нису уобичајене за пословање клијента. Дакле, није свака повезана трансакција сумњива, него само оне које нису уобичајене за клијента, и оне се као сумњиве пријављују Управи.

Пример: Ако странка у току једног дана донесе три пута пазар онда то није сумњива трансакција али ако доноси само једном пазар у току три годне а онда у току једног дана почне да доноси на свака два-три сата онда је то сумњива трансакција.

 

Да ли треба да се евидентирају и архивирају уговори на основу којих су извршене трансакције?

 

Не, осим у случају процене да се ради о високом ризику када је потребно прибављати додатна документа и додатне информације.

 

Према члану 37. обавеза обавештавања Управе се односи и на планиране трансакције. Молимо Вас за појашњење планиране трансакције. Наиме да ли се мисли на најављене приливе из иностранства који су извесни у смислу постојања реалних основа наплате, а до које не мора да дође?

 

Свака трансакција за коју се зна да треба да се изврши у ордеђеном року представља планирану трансакцију. Напомиње се да систем ТМИС не дозвољава уношење датума унапред, и да банке такве случајеве могу да пријаве телефоном.

 

Да ли се може уплатити готов новац ако се прода стан физичком лицу?

 

Може, за банке нема никаквог ограничења готовинског пословања. Банке треба да наставе да поступају као и до сада у овом погледу.

 

Да ли банка сме да прими готовину од лица које је за готов новац продало некретнину другом физичком лицу?

 

Да то је дозвољено, јер банка није субјект никакве рестрикције или ограничења по члану 36. ЗОСПНФТ. Мишљења смо да би такву трансакцију требало пријавити као сумњиву, јер се очигледно ради о заобилажењу прописа. Кад год је у сазнању или има сумњу да је неко прекршио неки пропис, банка то треба да пријави УСПН, како не би имала недоумицу да ли је случај можда у надлежности Пореске управе, Девизног инспектората или Сектора тржишне инспекције. Али, банка увек треба и може да прими готовину - замисао члана 36. јесте да се готовина укључи у званичне новчане токове.

 

Када физичко лице купује аутомобил који кошта 17.000 евра, долази у банку и уплаћује новац, али коме?. Да ли уплаћује ауто-кући или уплаћује на свој рачун па се са тог рачуна врши плаћање ауто кући?

 

За банку је потпуно небитно да ли ће уплатити на свој рачун па пребацити на рачун продавца или уплатити директно на рачун продавца аутомобила.

 

Члан 8. став 2. Закона, прописује да је обвезник дужан да раскине пословни однос уколико не може да изврши мере и радње из става 1. тог члана (мере познавања и праћења странке) уколико је пословни однос већ успостављен. Да ли постоји рок у коме се пословни однос мора раскинути или обвезник тај рок регулише својим интерним процедурама?

 

Законом предвиђен рок (члан 92) је једна година. У том року је потребно прибавити документацију и податке који недостају. У противном пословни однос се раскида. У наведеном року обвезник треба да допуни мере и радње које је извршио по претходном Закону тј извршиће само оне мере код којих је нови Закон отишао даље тј. предвидео вршење нових мера односно прикупљање додатних података. Како је нови Закон у великом броју случајева знатно олакшао процедуру успостављања пословног односа, у смислу потребних података и документације, случајева предузимања нових мера у наведеном року неће бити много. Такође је неопходно напоменути да наведени рок не може бити ни на који начин употребљен за вршење мера које су биле обавезне по претходном Закону а обвезник их није извршио. Ако обвезник није применио тај закон извршен је привредни преступ или прекршај а одредба о року из члана 92. новог Закона га не може ослободити одговорности. Рок од годину дана предвиђен је у случајевима када се клијент не појављује у банци. Међитим, уколико клијент у овом периоду жели да обави трансакцију на основу већ успостављеног пословног односа, банка је дужна да одбије извршење исте уколико не може да изврши радње и мере из члана 8. став 1. тачка 1-4.

Када је у питању одговорност за раскидање пословног односа, треба напоменути да у овом случају важи општи правни принцип lex specialis derogat legi generali. Дакле, будући да је ЗСПНФТ lex specialis у односу на Закон о облигационим односима, то значи да банка не може одговарати због тога што примењује одредбе ЗСПНФТ. Уз наведено, постоји још једна одредба у Закону којом се обвезник директно и експлицитно ослобађа обавезе одговорности за штету ако спроводи одредбе овог Закона.

 

Одговор:

2011 Управа за спречавање прања новца