APML logo
Српски Srpski English
Почетна > Активности > Из медија > ПОРТАЛ МОНДО: Како се перу паре у Србији

ПОРТАЛ МОНДО: Како се перу паре у Србији

23-Apr-2012 16:25:14

Како се перу паре у Србији

19. април 2012. 11:35 > 11:37

У Србији се воде поступци против 200 људи који су осумњичени за прање новца, а за то кривично дело донето је 19 осуђујућих пресуда, од којих је девет правоснажно, каже директор Управе за спречавање прања новца Александар Вујичић.

"У последње време не само да је повећан број поступка који се воде против лица осумњичених за прање новца, већ су и поступци квалитетнији. Томе су допринеле сталне обуке које организује Управа, као и то што је гоњење за кривична дела прања новца и финансирање тероризма прешло у надлежност виших судова и виших тужилаштава", рекао је Вујачић у интервују агенцији Бета.

Он је навео да су до пре две године у Србији биле донете само две пресуде за прање новца, а кривично дело, из којег је потекла имовина која је била предмет прања, биле су пореске утаје, док се сада воде поступци у којима је имовина стечена у организованом криминалу.

Управи је у 2011. години достављено 2.570 извештаја о трансакцијама и лицима за које постоји основ сумње да се ради о прању новца и на основу тих извештаја је отворено 598 аналитичких и предмета у којима постоји основ сумње да се ради о прању новца и финансирању тероризма.

 У прошлој години Управа је проследила 162 информације надлежним државним органима, пре свега Министарству унутрашњих послова и надлежним тужилаштвима.

"Незахвално је, а и тешко говорити колико се у Србији, а и свету, годишње опере новца, па је управо због тога уведен као међународни стандард национална процена ризика од прања новца. Разлог је, између осталог, у потреби да се, колико год прецизно је то могуће, утврди количина опраног новца у свакој држави", рекао је Вујичић.

Он је истакао да је Србија предњачи у региону по квалитету националне процене ризика од прања новца, због чега је добила све похвале међународних институција.

Највише сумњивих трансакција, како је нагласио, долази из финансијског сектора, пре свега од банака, због чега су банкарски службеници и најбоље обучени за препознавање сумњивих активности и странака.

"Таква појава је и очекивана и нормална, јер је и суштина прања новца у лажном приказивању да је новац који потиче из криминала легално зарађен, па се у једном тренутку у току процеса прања новца, покушава са ’убацивањем’ новца у финансијски систем државе", објаснио је Вујичић.

Поводом примедби да је највише сумњиво стеченог новца ушло кроз приватизацију он је нагласио да је то само један од начина на који се пере новац.

"Оно што са сигурношћу можемо да тврдимо је да је све теже у последњих неколико година, како се систем развија, прикрити нелегално стечен новац и приказати га као поштено зарађен. Управо то је суштина целог система - смањење могућности да неко у Србији лажно прикаже да је имовину стекао на законит начин", оценио је Вујичић.

Прање новца, како је додао, стално мења своје појавне облике, а "перачи" стално траже нове начине да покушају да легализују прљав капитал, због чега да се и систем спречавања тог кривичног дела мора мењати и прилагођавати новим трендовима.

 "У будућности ће електронски начин плаћања и развој нових технологија вероватно бити једна од области где ће бити све више покушаја прања незаконито стеченог новца", рекао је Вујичић.

Како је навео, Управа за спречавање прања новца, заједно са Управом царина, обраћа посебну пажњу на кретања готовине, нарочито када се ради о преносу новца у великим износима преко државне границе.

 "Да би систем функционисао потребна је сарадња свих учесника у систему за спречавање прања новца и финансирања тероризма, од обвезника међу којима су банке, осигуравајућа друштва, мењачнице, лизинг компаније, рачуновође, ревизори, затим надлежних надзорних органа као што су Народна банка Србије, Комисија за хартије од вредности, Девизни инспекторат, тако и делова репресивног система, кога чини полиција, тузилаштво и судови", указао је директор Управе.

Он је истакао да Србија има добар законодавни оквир за спречавање прања новца и финансирање тероризма.

"Оно што нам преостаје је да радимо пуно на едукацији свих делова система и да јачамо институције које чине тај систем како би умањили последица прања новца које погађају цело друштво, а то су подривање стабилности, транспарентности и ефикасности финансијског система земље, економски поремећаји и нестабилност, угрожавање програма реформи, смањење инвестиција, губљење угледа државе и угрожавање националне безбедности", рекао је Вујичић.

 Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма, донет 2009. године и измењен 2010. године по препорукама Манивала (комитета Савета Европе специјализованог за питања процене система за спречавање прања новца и финансирања тероризма у државама чланицама), према речима Вујичића је у потпуности усаглашен са директивом ЕУ о тој области.

"Мењају се и развијају начини криминалаца да незаконито стечен новац прикажу као законит због чега морају да се мењају и начини на које ће, како појединачне државе, тако и целокупна међународна заједница да стану на пут овим појавама", нагласио је Вујичић.

Квалитету пријава сумњивих трансакција, како је указао, доприноси и лиценцирање овлашћених лица.

 "Обавеза полагања стручног испита, новина уведена у Закону 2010. године, пре свега има за циљ да допринесе квалитету рада овлашеног лица, али и вештинама за препознавање које су то активности, које свакодневно сусрећу у свом раду, сумњиве и одскачу од редовног пословања странке", рекао је Вујичић.

Према његовим речима, сарадња Управе са тужиластвима и полицијом је "на веома добром нивоу".

"Последњих година променили су се и начини сарадње, па се дешава да се, када се ради о озбиљнијим случајевима криминала, формирају мешовити оперативни тимови, које чине представници тужилаштва, полиције, пореске полиције, безбедоносних служби и Управе", рекао је Вујичјић и додао да ће такав начин рада постати правило када нови Закон о кривичном поступку почне у потпуности да се примењује.

Извор: БЕТА

 

2011 Управа за спречавање прања новца