APML logo
Српски Srpski English
Почетна > Активности > Из медија > Интервју са директором Управе

Интервју са директором Управе

17-Jan-2013 13:55:40

На Шарићев капитал сумњамо од 2005.

Извор: Нови Магазин 10. 1. 2013.

 

Приватизација Зобнатице заустављена је због сумње за прање новца, каже директор Управе за спречавање прања новца и финансирање тероризма. Шта још Управа ради и шта може да учини на откривању и спречавању легализације новца стеченог криминалом, Вујичић открива у разговору са Сенком Влатковић Одавић. 

 

Нови Магазин - Владимир Гогић

 

Новац се данас све чешће пере кроз трговину племенитим металима и драгим камењем, каже у интервјуу Новом магазину Александар Вујичић, директор Управе за спречавање прања новца и финансирање тероризма.

Разни су начини прања новца стеченог криминалом, преко офшор компанија, путем приватизације, трговинских ланаца, улагања у некретнине: “У интересу нам је да сазнамо како криминалне групе са територије Србије перу новац и у другим земљама, који све начини постоје, а у овом тренутку посебно је занимљива трговина племенитим металима, на чему такође радимо”, каже Вујичић.

Колико је Србија занимљива перачима новца?

Све земље у транзицији интересантне су перачима новца и то не важи само за Србију, али не постоји ниједна земља у свету, од најразвијенијих до најсиромашнијих, где организоване криминалне групе не покушавају да злоупотребе финансијски систем у сврхе прикривања илегално стеченог новца. Што се Србије тиче, међународне организације нас препознају као некога ко је успео да успостави систем за ефикасно идентификовање прања новца.

Ипак, протеклих година огромна количина прљавог новца опрана је у Србији. Новац је углавном улазио преко рачуна, дакле преко банака. Значи ли то да су банке слабе карике?

Банке су кључна карика система за спречавање прања новца. Свака банка сада има овлашћено лице које је задужено за спречавање прања новца. Ти људи имају лиценцу и на то радно место не може било ко да дође. Банке су дужне да нам достављају информације о сумњивим и кеш трансакцијама. Можемо да кажемо да данас са банкарским сектором имамо добру сарадњу.

Преко којег износа је обавезна пријава трансакције у готовини?

Све кеш трансакције вредније од 15 хиљада евра пријављују се Управи. Наравно, није свака таква пријава прање новца. Ипак, било ко да положи или подигне 15 хиљада биће пријављен Управи и то нам је помоћна евиденција, с обзиром на то да и данас у једном делу постоји кеш економија. Оно што је ипак најважније јесу пријаве сумњивих трансакција.

Како се препознају сумњиве трансакције?

Сумњива трансакција је она где се не види прави разлог због којег неко обавља такву трансакцију. На пример, када видите да неко обавља трансакцију из једне офшор зоне у Србију без правог економског разлога. Такође, консултантске услуге за неке послове, а да не видимо правог власника те фирме, нити власника новца. Банке нама пријављују такве трансакције и ми започињемо наш оперативно-аналитички рад, у сарадњи са разним државним органима.

Офшор компаније су посебно интересантне јер се најчешће не зна ко је иза тог капитала. Представљају ли те компаније посебан проблем у смислу прања новца?

Сви ми морамо да схватимо да су офшор компаније део светског економског система и да такав вид пословања није незаконит. С друге стране, чињеница је да се пословање преко офшор компанија често користи и за прања новца.

Србија прва у Европи

Према међународним стандардима свака земља мора да ради националну процену ризика од прање новца. Србија је прва земља у Европи које је то урадила и мислим да ћемо крајем јануара изаћи са извештајем који за сврху има процену стања система спречавања прања новца.

Утврдили смо које су наше слабости, мане, добре стране у систему и на основу тога моћи ћемо да донесемо препоруке на који би начин наш систем могао да буде још ефикаснији. То ће касније бити преточено у нову националну стратегију. Иначе, наша досадашња стратегија у потпуности је примењена и акциони план је испуњен практично пре рока.

Иако се не зна власник капитала,  офшор компаније се неретко појављују као купци и власници фирми у Србији?

То је тачно и управо на такав начин се и злоупотребљавају, јер се тако може прикрити прави власник. Али, у последње време то није сигуран пут за оне који се баве прањем новца. То им, једноставно, није гаранција да неће бити откривени и да неће бити утврђено ко је прави власник капитала.

Значи, можете да утврдите ко је прави власник офшор компаније?

Не могу да тврдим да можемо у сваком случају да утврдимо стварног власника, али ту нам је значајна међународна сарадња са различитим финансијско-обавештајним службама света. Због смо тога чланице међународне организације Егмонт група која окупља финансијско-обавештајне службе. Ту је 131 држава чланица и ми с њима сарађујемо и размењујемо податке на дневном нивоу, преко заштићеног система.

Како је Дарко Шарић могао да пере новац у Србији без проблема?

Јавно мњење је дошло у заблуду да држава ништа није радила када је у питању криминална група коју предводи Шарић. Реч је о врло комплексним случајевима, пре свега недозвољене трговине наркотицима, а затим и прања новца и имовине која је стечена тим путем. У питању су велике своте новца, али се на том случају озбиљно радило.

Ипак, Србија му је дала држављанство, овде је живео, овде је улагао прљави новац... Да ли су бар постојале сумње?

Управа за спречавање прања новца први пут је реаговала поводом тог случаја још 2005, када смо упутили аналитички извештај надлежним органима. Због Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма и због заштите личних података нисмо у могућности да говоримо о предметима које радимо, али ја нисам сигуран да је цела количина новца клана Дарка Шарића прана искључиво у Србији, мислим да су коришћене и друге дестинације.

Чекајте, кажете да се у Србији још 2005. сумњало да они перу новац?!

Да. Тада смо већ имали некакву слику о томе шта је посреди и извештај смо упутили државним органима. Али, има ту једна важна ствар које није везана само за тај случај. Прање новца је врло комплексна материја, врло је тешко и сложено доћи до доказа, прикупити све податке који се односе на финансијске трансакције, тако да те провере и истражни поступак не могу кратко да трају.

Нигде у свету истрага против организоване криминалне групе не траје кратко. Постоје различити системи прања новца који зависе и од износа прљавог новца. Када неко разбојништвом дође до 300-400 хиљада евра, он ће новац уложити у стан, кућу, купиће аутомобил и остатак ће потрошити на провод на неким летовањима. Али, кад је реч о десетинама и стотинама милиона евра, онда је ситуација потпуно другачија.

Како сте дошли до сазнања да клан око Шарића пере новац и то неколико година пре него што смо сазнали да он контролише позамашан део трговине кокаином?

Једноставно, на основу система који је успостављен, на основу пријава одређених трансакција и на основу наше анализе видело се да је реч о трансакцијама које нису логичне, због чега смо посумњали да је у питању прање новца. Због тога смо реаговали и наша сазнања доставили надлежним државним органима.

Ипак, тим органима је требало неколико година?

За ефикасно вођење истраге потребно је време како би се прикупили ваљани докази с којима се може пред суд.

Кажете да је за потпуно сагледавање ситуације и прикупљање података потребна јака међународна сарадња. С ким највише сарађујете?

Појачано сарађујемо са земљама у региону због сличних економских система, истог или сличног језика. Сваке године одржавамо регионалне конференције на нивоу директора, на оперативним састанцима размењујемо оперативне податке. Такође, сарађујемо и са највећим земљама у свету, САД, Русијом, Француском, Аустралијом, Јужном Африком и другим.

Да ли су офшор компаније под посебним режимом?

Свака банка кроз анализу ризика мора да врши анализу пословања сваког клијента. Законом је велики терет пребачен на саме банке, јер су дужне да пријаве када пословање излази из неких нормалних оквира. Банке састављају досије клијента и дужне су по закону да прате пословање и сваког клијента сврстају у одређени ризик. Од ниског до повишеног ризика. Начини прања новца непрестано се модификују и банке то пријављују.

Колико је било пријава 2012?

Имали смо око хиљаду пријава сумњивих трансакција. То је мање него 2011, због тога што смо имали појачану едукацију са банкама. Није нам циљ да се пријављује било шта, него да се појача квалитет. Примера ради, само 2012. упутили смо 112 аналитичких извештаја надлежним тужилаштвима.

Шта значи тај аналитички извештај, колико се из њега може видети?

Узмимо идеалан случај: нама банка или брокерско друштво пријави сумњиву трансакцију. Ми то забележимо у бази. Током даљег рада прикупљамо одређене податке у сарадњи с полицијом, царином и другим службама. Тако долазимо до сазнања која указују на прање новца и отварамо “сумњив” предмет. Почнемо да прикупљамо друге податке, размењујемо информације са различитим финансијско-обавештајним службама у свету. На основу свеобухватне анализе увезујемо различита физичка и правна лица и након тога створимо један велики предмет и аналитички извештај.

Како увезујете податке?

Имамо развијене аналитичке софтвере који имају могућности да повлаче податке из база података. Када имамо основану сумњу да је реч о прању новца или финансирању тероризма, информацију о томе шаљемо надлежним органима, најчешће тужилаштву.

Да ли је износ новца који се пере пресудан за истрагу?

Није. Пошто нас је мало, приморани смо на одабир и увек идемо ка томе да радимо на значајним и битним случајевима…

Колико вас има у Управи?

Има нас према систематизацији 40, што је мало. Али, није само питање колико нас има, већ то да радимо у неадекватним условима, пре свега зграда је неодговарајућа. Оно на чему смо много урадили јесте наш заштићени информатички систем који је најбољи у земљи и сви предмети су у електронском облику.

Према проценама, колико се новца опере у Србији?

То је немогуће рећи и то не може урадити ниједна земља. Због тога се и ради национална процена ризика како би се утврдило на који се начин новац пере и, оно што је врло битно, која кривична дела претходе прању новца.

Да би постојало прање новца мора му претходити неко кривично дело, било да је у питању трговина дрогом, кријумчарење оружја, трговина људима или корупција. На националној процени ризика ради се годину дана. Очекујем да ће резултат бити и јачање капацитета Управе за прање новца, али и јачање капацитета и у тужилаштвима и у Министарству унутрашњих послова. Пре свега како би се обучили људи који се тиме баве да би могли на прави начин да разумеју финансијске аспекте прања новца.

И поред свега тога имамо осећај да је мало урађено. Утисак је да се огромна количина новца опере, да су се неки људи једноставно енормно брзо обогатили, а да не видимо порекло тог новца.

Прање новца је комплексна материја и потребно је одређено време за конкретне резултате. Пре пет година имали смо само једну пресуду за прање новца, а сада их имамо 23, од којих су 11 правноснажне. Воде се кривични поступци против више од 200 лица због прања новца. То је огроман квантитативни скок. И квалитет поступака је много бољи јер се процесуирају све више коруптивна и кривична дела организованог криминала која претходе прању новца.

Откуд толика разлика у процесуирању прања новца?

Често су наши аналитички извештаји квалификовани као неко друго кривично дело, а не прање новца. На пример, злоупотреба службеног положаја или пореска утаја. Данас, подизањем свести код тужилаца, много се чешће квалификују кривична дела прања новца.

Из актуелних истрага видимо да су банке одобравале кредите на основу сумњивих јемстава и хипотека. Постоји ли у таквим слуčајевима сумња на прање новца?

То ће показати истраге. Уколико имате одређену позицију у банци и добијете кредит који после одређеног времена престанете да отплаћујете, не мора бити посреди прање новца, могуће је да је реч о другим кривичним делима. Управа је у сарадњи са државним органима озбиљно радила на свим актуелним случајевима и ми смо их кроз аналитичке извештаје обавештавали шта се дешава у појединим банкама. Сада, са овако развијеним системом, морам да кажем да је тешко прикрити доказе и папире који се односе на пословање.

Србија је земља у транзицији и приватизације су биле посебно занимљиве перачима новца. Да ли је спречена нека сумњива приватизација?

По закону немамо право да објављујемо податке о поступцима које водимо. Ипак, с обзиром на то да се један од предмета који смо открили води пред надлежним судом и мислим да је донета првостепена пресуда, можемо да га поменемо. То је приватизација Зобнатице. У том случају смо, у сарадњи са Агенцијом за приватизацију, успели да зауставимо поступак приватизације баш због сумњи на прање новца.

Актуелан је поступак против Мирослава Мишковића. Јесу ли његова улагања или евентуална сарадња са кланом Дарка Шарића били предмет ваших истрага?

О конкретним предметима не можемо да говоримо. Оно што могу да кажем је да Управа сва своја сазнања која је прикупила доставила и доставља надлежним тужилаштвима, пре свега Тужилаштву за организовани криминал.

Са Тужилаштвом имамо сарадњу на дневном нивоу и у свим предметима који се воде пред тужилаштвом за организовани криминал, а имају везе са злоупотребом финансијског система. Податке размењујемо било на њихов захтев, било да их сами унапред обавештавамо о сазнањима која смо прикупили.

Да ли је у актуелним корупционашким случајевима било сумњи на прање новца?

У различитим случајевима, било да је у питању било офшор пословање, позајмице или формирање различитих инвестиционих фондова, долазили смо до информација које смо прослеђивали надлежним државним органима. У неким случајевима покренут је кривични поступак.

 

Личност године

Крајем године добили сте награду “Личност године” коју додељује Мисија ОЕБС у Србији. Шта вам та награда значи?

Награда представља велику част, обавезу и, наравно, потврду нашег рада. Ретко је да неко ко се бави овим послом добије награду, због тога нам је она и подстрек. Успели смо да успоставимо функционалан систем који може ефикасно и превентивно да делује и смањи могућност свима онима који хоће да прикрију илегално стечену имовину и оперу новац.

Управа за спречавања новца је централни орган система који чине и други сектори. Ту је приватни сектор, односно банке, осигурања, рачуновође, ревизори који нам по закону достављају пријаве сумњивих трансакција. Део система је надзор који спроводи НБС, Комисија за хартије од вредности и, наравно, репресивни део система, односно тужилаштво, МУП, безбедносне агенције, па и судови.

Систем се гради од 2002, а можемо рећи да је изменама закона из 2009. потпуно усклађен са европским принципима. Најбитније у свему томе је да наш систем на ефикасан начин превентивно делује како би обесхрабрио све који желе да перу новац у Србији.

2011 Управа за спречавање прања новца