APML logo
Српски Srpski English
Почетна > Активности > Из медија > Алексaндар Вујичић интервју за дневни лист „Новости“, 10. фебруар 2013. године

Алексaндар Вујичић интервју за дневни лист „Новости“, 10. фебруар 2013. године

11-Feb-2013 14:18:06

Прање новца: Златом бришу све трагове

В. Ц. СПАСОЈЕВИЋ | 10. фебруар 2013. 09:02

 

Новости истражују - Који су токови прљавог новца у Србији и колико се променио начин прања. Највише сумњивог новца потиче од дроге, утаје пореза и организованог криминала

Нико не зна колико се тачно новца из криминала годишње опере у Србији, али се зна да су „перачи“ у последње време, уместо да улажу нелегално стечене паре у приватизације и куповину некретнина, почели да инвестирају у трговину племенитим металима (злато, сребро, платина, паладијум).

Они и даље, наравно, купују куће, станове, земљу, али новац улажу и у кеш-интензивне делатности (оне у којима има много готовине), као што су грађевина или угоститељство. Увек су актуелне и спољна трговина и фиктивне фактуре.

Само у 2012. Управа за спречавање прања новца је тужилаштвима упутила 112 обимних предмета, плус још 60 осталим надлежним органима. По подацима Управе, у току је кривични поступак против 297 лица. До сада, од кад је уведено ово кривично дело, донето је 26 пресуда, од којих 13 правноснажних.

Мада је Управа основана још 2002, занимљиво је да до пре три године није било ниједне пресуде за прање новца. Она од прошле године врши и инспекцијски надзор над применом прописа код неких обвезника ван финансијског сектора, пре свега рачуновођа и ревизора.

Тако је лане контролисано око 150 субјеката. Овај вид контроле разликује се од поступања Управе када ради на откривању прања новца на основу сумњивих трансакција или на основу захтева државних органа. Прошле године је укупно примљено 811 сумњивих трансакција и 266.436 готовинских. У овом тренутку, Управа ради на 467 предмета.

- Прецизне податке о томе колико се новца опере у свету или у конкретној држави тешко је утврдити - каже за „Новости“ директор Управе Александар Вујичић.

- Прошле године смо започели поступак Националне процене ризика, чији је циљ да утврди добре и лоше стране нашег система, и да препоручи мере за ефикасније спречавање прања новца. Ради се и на анализи података који ће показати из којих кривичних дела потиче прљав новац и то ће ускоро бити доступно јавности.

Он објашњава да се начини прања новца константно мењају, јер се мењају и одговори државе. На пример, ако банке морају да предузму низ мера у односу на клијента (које се односе на праћење његовог пословања), и при том имају обавезу да неуобичајене и сумњиве активности пријаве Управи, „перачи новца“ ће тражити други канал где њихово понашање неће бити под тако будним оком.

 

- Сваки вид легалног пословања може се злоупотребити за прање новца. Он се може опрати на небројено много начина, а сви они имају исти циљ - да неку нелегално стечену имовину прикажу као закониту. Оно на чему Управа ради је откривање прања новца који потиче из организованог криминала и корупције, где је реч о огромним свотама и где су начини прања много сложенији - објашњава Вујичић.

ИШЛИ И КРОЗ ОТПАД

 „ПЕРАЧИ“ су претходних година често подизали кеш са рачуна фирме да би наводно откупљивали пољопривредне производе (воће, поврће, стоку, лековито биље) и секундарне сировине. Последњих годину дана ово је смањено због строге контроле готовинских трансакција. Наиме, забрањена су сва плаћања у кешу од 15.000 евра навише, већ тај новац мора да иде преко рачуна.

Највише прљавог новца потиче од недозвољене трговине дрогом, корупције, утаје пореза и осталих дела организованог криминала, а већина предмета на којима Управа ради има међународни карактер. Пошто је овај проблем глобални, Србија је, баш као и остале земље, изложена ризику и од домаћих и од страних криминалаца. Домаћи криминал злоупотребљава и друге државе, а најпознатији пример су оф-шор центри.

Омиљене дестинације српских „перача“ свих ових година били су Кипар, Сејшели, Кајманска острва, Лихтенштајн. Заузврат, нас су, каже криминолог Добривоје Радовановић, волели страни перачи, посебно из италијанске и руске мафије. Неколико озбиљних италијанских криминалаца улазило је, заједно са вођама наших организованих криминалних група, у крупне инвестиције у Србији. Неки од њих и данас су за то заинтересовани.

- Ми смо, нажалост, због економске ситуације у којој се назаимо, принуђени да прихватамо какве год инвестиције, не удубљујући се у порекло пара, изузев ако потичу од нарко - кланова, јер смо се ту опекли - каже Радовановић.

НАЈПОЗНАТИЈИ СЛУЧАЈЕВИ

Пред Посебним одељењем Вишег суда у Београду у току је поступак против Дарка Шарића и још седморо оптужених за прање пара. Према оптужници, на терет им се ставља да су од 2008. до 2010. опрали око 20 милиона евра, зарађених од продаје кокаина шверцованог из Јужне Америке за Европу. Тужилаштво је покренуло и истрагу против Родољуба Радуловића, званог Миша Банана, Шарићевог сарадника, због сумње да је прао новац од продате дроге преко својих фирми. (Н. Б.)

Он додаје да се новац у Србији пере још од осамдесетих, и то паре од дроге. Тадашњи криминалци улагали су паре у куће, викендице, клубове, одмаралишта... Он процењује да је у земљу сигурно ушло преко милијарду евра прљвог капитала, али су износи смањени у последње две-три године, од кад је откривен Шарићев клан.

- Ове суме су се смањиле и због закона који омогућава одузимање имовине још у преткривичном поступку, повећању броја државних органа који будно прате овај феномен, а немамо ни развијену привреду која би „прогутала“ те паре, већ оне остају залеђене улагањем у некретнине - сматра Радовановић.

Пошто је прање новца на другом месту, одмах после дроге, на листи важности организованог криминала, овај бивши декан Дефектолошког факултета препоручује држави да поштује прописе које је сама донела и да контролише инвестиције. Посебно оне које се улажу у приватне банке:

- Да држава није већ предузела неке важне кораке на овом пољу, и ми бисмо били „елдорадо“ за нелегалне паре, као неке земље у окружењу.

 http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.291.html:419066-Pranje-novca-Zlatom-brisu-sve-tragove

2011 Управа за спречавање прања новца