APML logo
Српски Srpski English
Почетна > Прописи > Стручна мишљења > Уговор о факторингу

Уговор о факторингу

Питање:

Банка је успоставила пословни однос са клијентом резидентом и закључила уговор о факторингу, на основу којег је клијент пренео (цедирао), своје потраживање према нерезиденту на Банку као фактора. Да ли је поступак идентификације странке, правног лица - нерезидента који врши трансакцију код Банке као обвезника и поступак анализе ризика странке, исти као и у свим другим случајевима утврђивањем идентитета странке, односно стварног власника странке правног лица и утврђивање ризичности странке/трансакције? Питање је да ли постоји нека специфичност у поступку, с обзиром на специфичност правног посла (факторинг) и односа између Банке и правног лица нерезидента, које по основу откупљеног потраживања врши трансакцију и по том основу постаје странка у смислу Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма?

Одговор:

Закључивањем уговора о факторингу са клијентом резидентом, банка преузима потраживање свога клијента које је овај имао према нерезиденту. Самим тим  нерезидент постаје странка банци као фактору, која је у исто време обвезник на основу Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма („Службени гласник РС“, бр. 20/09, 72/09 и 91/10 – у даљем тексту: Закон).

Банка као обвезник врши све радње и мере прописане у Закону потребне за идентификацију странке који врши трансакцију код банке као и анализу ризика странке. Пошто се у овом случају ради о нерезиденту, мишљења смо да идентификацију треба извршити са већом пажњом него, на пример, када је странка резидент са којом банка има од раније успостављен пословни однос и упозната је са њеним пословањем.

2011 Управа за спречавање прања новца