APML logo
Српски Srpski English
Почетна > Прописи > Стручна мишљења > Нови производ у пословању банке

Нови производ у пословању банке

Питање:

Наша банка је увела производ, који је комбинација  девизне орочене штедње и дозвољеног минуса, тј. клијент добија краткорочни кредит по основу депозита. Депозит је орочен на годину дана, а клијент динарска средства подиже са текућег рачуна где се обрачунава одређена камата.

Овај производ (ГОТОВИНСКЕ УПЛАТЕ-ИСПЛАТЕ по текућем рачуну), СВАКОДНЕВНО користе физичка лица, која су истовремено и власници Мењачница и СТР.

На дневном нивоу у одређеним случајевима промет по текућем рачуну,достиже вредност од неколико милиона динара,што је ниже од 15.000 ЕУР-а у динарској противвредности.

Како се ради о свакодневним-учесталим трансакцијама, потребно нам је  Ваше мишљење, како поступати са наведеним трансакцијама у смислу спречавања прања новца.

Одговор:

Члан 8. и 9. Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма („Службени гласник РС“, бр. 20/09, 72/09 и 91/10, у даљем тексту: Закон) уводе обавезу предузимања радњи и мера познавања и праћења странке као и прецизирање када се ове мере и радње требају предузети. Ове мере и радње односе се на све обвезнике по Закону.

Наиме, Закон предвиђја да је обвезник дужан да утврди идентитет странке, прибави информације о сврси и намени пословног односа или трансакције приликом заснивања пословног односа, приликом вршења трансакције у износу од 15.000 евра у динарској противвредности или више, или уколико у вези са странком или трансакцијом постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма.

У вези са вашим питањем, мишљења смо да је банка обавезна да утврди идентитет странке и прибави одређене информације приликом заснивања пословног односа са странком, који је уједно и основ за коришћење одређених услуга банке. Уколико банка приликом вршења каснијих трансакција утврди да у вези са странком или трансакцијом постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма дужна је да изврши пријаву сумњиве трансакције и да податке о лицу и трансакцији достави Управи за спречавање прања новца како би предузела мере из њене надлежности.

Са становишта Закона и мера које се предузимају ради спречавања прања новца, не видимо никакву разлику између овог и било ког другог инструмента плаћања банке који би захтевао другачије поступање банке у складу са обавезама које произилазе из Закона.

2011 Управа за спречавање прања новца