APML logo
Српски Srpski English
Početna > Propisi > Stručna Mišljenja > Mišljenje o primeni čl. 11. st. 7. i 9. i čl. 12. st. 4. Zakona, a vezano za proveru tačnosti prikupljenih podataka o platiocu i/ili primaocu plaćanja u skladu sa čl. 17 – 23. Zakona za platne transakcije koje nisu više od 1000 evra ili dinarske protivvre

Mišljenje o primeni čl. 11. st. 7. i 9. i čl. 12. st. 4. Zakona, a vezano za proveru tačnosti prikupljenih podataka o platiocu i/ili primaocu plaćanja u skladu sa čl. 17 – 23. Zakona za platne transakcije koje nisu više od 1000 evra ili dinarske protivvrednosti ovog iznosa i da li se zastupnik platne institucije smatra posrednikom u prenosu novčanih sredstava u smislu odredbe člana 3. stav 1. tačka 36) Zakona

Pitanje:

Mišljenje o primeni čl. 11. st. 7. i 9. i čl. 12. st. 4. Zakona, koje se odnosi na proveru tačnosti prikupljenih podataka o platiocu i/ili primaocu plaćanja u skladu sa čl. 17 – 23. Zakona za platne transakcije koje nisu više od 1000 evra ili dinarske protivvrednosti ovog iznosa i da li se zastupnik platne institucije smatra posrednikom u prenosu novčanih sredstava u smislu odredbe člana 3. stav 1. tačka 36) Zakona.

Odgovor:

Shodno članu 11. stav 6. Zakona, ako iznos prenosa novčanih sredstava, uključujući i iznos platnih transakcija koje su povezane s tim prenosom, nije viši od 1.000 evra ili dinarske protivvrednosti ovog iznosa, pružalac platnih usluga platioca dužan je da obezbedi da prenos novčanih sredstava sadrži najmanje sledeće podatke o platiocu: ime i prezime, odnosno naziv platioca i broj platnog računa, odnosno jedinstvenu oznaku transakcije ako se prenos novčanih sredstava vrši bez otvaranja platnog računa.

 Prema članu 11. stav 7. Zakona, pružalac platnih usluga dužan je da proveri tačnost prikupljenih podataka o platiocu na način propisan u čl. 17–23. ovog zakona, pre prenosa novčanih sredstava, osim u slučaju da ne postoji osnov sumnje u pranje novca ili finansiranje terorizma, da iznos prenosa novčanih sredstava, uključujući i iznos platnih transakcija koje su povezane s tim prenosom, nije viši od 1.000 evra ili dinarske protivvrednosti ovog iznosa i da pružalac platnih usluga nije primio novčana sredstva koja je potrebno preneti u gotovom novcu ili anonimnom elektronskom novcu, što je propisano stavom 8. istog člana Zakona.

 Shodno članu 12. stav 4. Zakona, ako iznos prenosa novčanih sredstava, uključujući i vrednost s tim prenosom povezanih platnih transakcija nije viši od 1.000 evra ili dinarske protivvrednosti ovog iznosa, pružalac platnih usluga primaoca plaćanja nije dužan da proveri tačnost prikupljenih podataka o primaocu plaćanja na način propisan u čl. 17–23. ovog zakona, osim ako se novčana sredstva stavljaju na raspolaganje primaocu plaćanja u gotovom novcu ili anonimnom elektronskom novcu i ako postoji osnov sumnje u pranje novca ili finansiranje terorizma.

 Iz navedenih odredaba čl. 11. i 12. Zakona sledi da je pružalac platnih usluga pošiljaoca, odnosno pružalac platnih usluga primaoca plaćanja, ako se plaćanje, odnosno prijem novčanih sredstava vrši u gotovom novcu, dužan da u skladu sa čl. 17 – 23. Zakona utvrdi i proveri identitet pošiljaoca, odnosno primaoca plaćanja, što uključuje i pribavljanje kopije ili očitanog izvoda ličnog dokumenta pošiljaoca, odnosno primaoca plaćanja. 

 Izuzetak od ove obaveze je propisan u slučaju kada je identitet utvrđen i proveren na propisani način pri uspostavljanju poslovnog odnosa. S obzirom na to da je u zahtevu navedeno da prilikom pružanja platnih usluga obveznik ne uspostavljate poslovni odnos sa strankama, ukazujemo na to da u skladu sa Zakonom o platnim uslugama („Sl.glasnik RS“, br. 139/14 i 44/18) može biti zaključen okvirni ugovor o pružanju platnih usluga na osnovu koga bi pružaoci platnih usluga uspostavili poslovni odnos i s korisnicima novčanih doznaka u smislu Zakona, što podrazumeva utvrđivanje i proveru identiteta na način propisan čl. 17 – 23. Zakona samo prilikom zaključivanja okvirnog ugovora, uz praćenje poslovanja stranke u skladu sa članom 29. Zakona. Na osnovu tog ugovora, pružalac platnih usluga bi nastavio da izvršava platnu uslugu novčane doznake na način na koji je to činio pre izmena i dopuna Zakona (bez pribavljanja kopije ličnog dokumenta stranke prilikom svake transakcije), jer bi u svojim evidencijama već imao neophodnu dokumentaciju i podatke koji su pribavljeni prilikom uspostavljanja poslovnog odnosa, uz obavezu da te podatke i dokumentaciju periodično proverava i ažurira, a sve u skladu sa analizom rizika svake stranke i članom 29. Zakona.

 Shodno članu 3. stav 1. tačka 36) Zakona posrednik u prenosu novčanih sredstava je pružalac platnih usluga koji nije u ugovornom odnosu sa platiocem, niti sa primaocem plaćanja, a učestvuje u izvršenju prenosa novčanih sredstava.

 S obzirom na činjenicu koju je podnosilac zahteva naveo da je zastupnik platne institucije Tenfore doo Beograd sa kojom ima zaključen ugovor na osnovu kojeg pruža platne usluge i to usluge izvršavanja novčane doznake kroz sistem Vestern Union i usluge prenosa novčanih sredstava na platni račun, isti se ne može smatrati posrednikom u prenosu novčanih sredstava u smislu odredbe člana 3. stav 1. tačka 36) Zakona.

2011 Uprava za sprečavanje pranja novca