Clarifying the role of accountants as a reporting entity according to the AML/CFT law (Serbian only)

Uprava za sprečavanje pranja novca je organ uprave u sastavu Ministarstva finansija čije su nadležnosti predviđene Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma i podzakonskim aktima donesenim u skladu s njim. Uprava za sprečavanje pranja novca je, dakle, u najvećem delu preventivni organ, ali ima i značajnu ulogu u represivnom delu sistema borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma

 Sistem za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma svuda u svetu, prema međunarodnim standarima, i u Republici Srbiji, u skladu sa zakonom, čine obveznici po zakonu (banke, osiguravajuća društva, ovlašćeni menjači, računovođe, revizori, itd), nadzorni organi, policija, tužilaštvo, sudovi i drugi nadležni organi.

 Prema Zakonu i međunarodnim standardima država je dužna da ne samo donese odgovarajuće propise, nego da ih i primenjuje, jer sistem drugačije ne može da funkcioniše i dovodi se u pitanje pravni poredak i pravna sigurnost u državi. Savet Evrope, odnosno njegov komitet Manival, koji je 2009. godine detaljno ispitao stanje u Srbiji u pogledu mera i radnji koje se preduzimaju u borbi protiv pranja novca i finansiranja terorizma u Srbiji, izdao je preporuke u skladu sa međunarodnim standardima, među kojima je bila i konstatacija da Srbija ne vrši adekvatan nadzor u sektoru delatnosti računovođa i revizora i da je potrebno to stanje popraviti.

 To nije specifičnost samo u Republici Srbiji. Kriminalci iz koji pokušavaju da zloupotrebe finansijski sektor sve češće imaju problema u svojim namerama zbog sve kvalitetnije kontrole koju vrše nadzorni organi u Srbiji, ali zato pokušavaju da iznađu nove načine za plasiranje prljavog kapitala i to često uz pomoć tzv. nefinansijskog tržišta. U međunarodnim standardima taj sektor je poznatiji kao Designated Non-Financial Businesses and Professions (DNFBPs) tj. određena fizička i pravna lica van finansijskog sektora.

 U Srbiji su delovi nefinansijskog sektora, uključujući i računovođe i revizore, obveznici još od 2005. godine, ali je problem bio u tome što te delatnosti uopšte nisu primenjivale Zakon o sprečavanju pranja novca niti su adekvatno kontrolisane.

 Zbog svega toga Vlada Republike Srbije je usvojila strategiju i akcioni plan za realizaciju pomenutih preporuka Saveta Evrope, pa je jedan od rezultata bilo donošenje izmena i dopuna Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma kojima se u nadležnost Uprave za sprečavanje pranja novca stavlja nadzor nad primenom Zakona kod računovođa, revizora, poreskih savetnika, faktoring i forfeting firmi, itd.

 Inače, u Srbiji nadzor nad primenom Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma vrši čitav niz organa, počev od Narodne banke Srbije, Komisije za hartije od vrednosti, Tržišne inspekcije, Poreske uprave i drugih, a namera zakonodavca bila je da uredi i oblast delatnosti računovođa, revizora i drugih obveznika, kako bi se eliminisala mogućnost zloupotrebe ovoga sektora od strane kriminalaca u svrhu pranja novca koje je pošast i jedan od najsofisticiranijih krivičnih dela danas.

 Izmenama i dopunama Zakona uvedena je obaveza da ovlašćena lica, koja su kod obveznika zadužena za sprovođenje poslova predviđenih Zakonom, imaju licencu za rad. Upravo je licenciranje jedan od bitnih elemenata neposrednog rada sa obveznicima i nastojanja uspostavljanja što efikasnije saradnje sistema sa njima. Cilj licenciranja je jačanje integriteta ovlašćenih lica, postavljanje standarda, i širenje znanja o Zakonu i metodima pranja novca, kao i svesti pogubnosti ovoga fenomena za ekonomiju svake države, a posebno Srbije koja nastoji da održi i očuva red u ovoj oblasti. Do sada je uručeno 130 licenci ovlašćenim licima iz različitih obveznika koji su na ispitu pokazali zadovoljavajući stepen znanja i sposobnosti za obavljanje ovih odgovornih poslova.

 Uvođenje licenci je samo jedan korak države koja je odgovorno krenula i ka uređenju oblasti delatnosti računovođa i revizora i drugih obveznika, a uvođenje nadzora nad ovom grupom obveznika je još značajniji korak u tom pogledu.

 Inače, Uprava za sprečavanje pranja novca ima obavezu da utiče na razvoj sistema u celini i da širi svest kod javnosti o značaju borbe protiv pranja novca. Ta obaveza se naročito odnosi na obveznike sa kojim sarađuje kao i njihova strukovna udruženja. Na primer, Uprava ima veoma kvalitetnu i korisnu saradnju sa Udruženjem banaka Srbije,  ali istovremeno nastoji i da dopre do drugih sektora i da svojom otvorenošću za saradnju doprinese njihovom kvalitetu i efikasnosti.

 Ovde treba naglasiti da Uprava ne sprovodi obuke koje predstavljaju pripremu za polaganje ispita  za sticanje licence za ovlašćena lica, niti naplaćuje bilo kakve pripreme za polaganje tih ispita. Ono što se naplaćuje jeste isključivo taksa za polaganje ispita koja pokriva administrativne troškove tehničke pripreme i sprovođenja samog ispita.

 U Srbiji je u toku do sada najveći i najopsežniji projekat za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma koji se finansira iz sredstava Evropske unije i čiji je budžet 2.265.000 evra. Glavni konsultant u projektu je Savet Evrope čiji komitet Manival je najkompetentniji forum evropskih eksperata koji se bave borbom protiv pranja novca i finansiranja terorizma i koji vrši detaljne procene sistema za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma i predlaže mere za njegovo unapređenje. Dakle, država se usaglašava sa međunarodnim standardima, ali što je još značajnije, država pokušava da koriguje sopstveni sistem imajući u vidu percipirane anomalije u njemu i nedostatke zarad očuvanja privrede i novca poreskih obveznika, tako što će otkloniti rizike od pranja novca i finansiranja terorizma.

 Samo u uređenom sistemu za borbu protiv pranja novca u kome svi elementi imaju svoje mesto i ulogu i poštuju zakon, bez izuzetka, može se govoriti o postojanju pravne sigurnosti za poslovanje, zaštiti konkurencije i predupređenju plasmana prljavog kapitala od droge i drugih pogubnih kriminalnih radnji u legalni finansijski sistem i društvo.