Uprava dobija informacije od obveznika koji su navedeni u članu 4. Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma. Konkretnije, Uprava dobija
a) izveštaje o gotovinskim transakcijama, tj. podatke o svakoj gotovinskoj transakciji u iznosu od 15.000 evra ili više u dinarskoj protivvrednosti i
b) izveštaje o sumnjivim transakcijama koje joj obveznici dostavljaju uvek kada u vezi sa transakcijom ili strankom postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma.
Obveznici su subjekti iz finansijskog sektora (banke, osiguravajuća društva, menjači, itd.) i nekih profesija van finansijskog sektora (advokata, kazina, javnih beležnika, itd.)
Obaveštenja o sumnji Upravi mogu dostaviti i nadzorni organi po Zakonu o sprečavnju pranja novca i finansiranja terorizma (npr. Narodna banka Srbije, Tržišna inspekcija, itd.) kao i drugi državni organi (npr. Uprava carina), ukoliko u toku obavljanja svojih poslova dođu do bitnih informacija. U tom smislu, bitna je kontinuirana izgradnja kapaciteta i obuka kako bi se sumnjive aktivnosti prepoznale i Uprava o tome pravovremeno obavestila.
Organi drugih država, tj. strane finansijskoobaveštajne službe takođe dostavljaju bitne podatke Upravi o sumnjivim aktivnostima, transakcijama i licima u kojima učestvuju lica iz Republike Srbije ili koji se tiču Republike Srbije, i to putem njihovog zahteva za informacije i samoinicijativne prijave sumnje tih organa, kao i kroz odgovore na zahtev Uprave.
Osim prijava sumnjivih transakcija, Uprava dobija i podatke o svim gotovinskim transakcijama u iznosu od 15.000 evra ili više, u dinarskoj protivvrednosti.
Sve informacije koje Uprava dobija, obrađuje, čuva i prosleđuje primereno su zaštićene od neovlašćenog pristupa, a u tome su izuzetno bitni informatički sistemi Uprave kao i stalno unapređenje kadrova u smislu zaštite poverljivosti i integriteta.
Može vas zanimati i:
Godišnji izveštaj Uprave za 2019. godinu