Skrivanje stvarnog vlasnika
Publikacija „Skrivanje stvarnog vlasnika“ predstavlja opšte gledište i procenu kako pravna lica, pravni aranžmani i profesionalni posrednici mogu da pomognu kriminalcima da prikriju bogatstvo i nezakonitu imovinu. Izveštaj je napravljen sa ciljem da pomogne nacionalnim vlastima i finansijskim institucijama da se bolje upoznaju sa različitim rizicima koji su pred njima.
Nivo znanja i veština svih institucija koje se nalaze u sistemu za sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma utiče na uspeh države da pranje novca i finansiranje terorizma iskoreni. U cilju unapređenja znanja, Uprava za sprečavanje pranja novca je obezbedila prevod na srpski jezik niza publikacija koje će biti dostupne institucijama koje su deo sistema za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma. Jedna od takvih publikacije je i publikacija – Skrivanje stvarnog vlasnika, koji su zajednički pripremili FATF i Egmont grupa.
Kriminalci prikrivaju svoje vlasništvo i kontrolu nad nezakonito stečenom imovinom čitavim nizom tehnika i mehanizama. Utvrđivanje stvarnog/ih vlasnika ili pojedinaca koji vrše kontrolu predstavlja značajan izazov za tužioce, policijske i obaveštajne organe širom sveta. Šeme kojima se prikriva stvarni vlasnik često se zasnivaju na strategiji „skrivanja ispred nosa“, tom prilikom se uz pomoć globalne trgovinske i komercijalne infrastrukture stvara privid legitimnog poslovanja. Međutim, vidljivost ne znači transparentnost i mnogi alati koji su osmišljeni za podsticanje rasta i razvoja preduzeća, poput preduzeća s ograničenom odgovornošću i usluge nominalnih vlasnika, mogu se koristiti za olakšavanje pranja novca, utaje poreza i korupcije. Globalizacija trgovine i komunikacija samo je povećala ovu pretnju, a države se sada suočavaju sa izazovom kod primene nacionalnih zakona u oblasti trgovanja bez granica.
Ovaj zajednički izveštaj FATF i Egmont grupe predstavlja opšte gledište i procenu kako pravna lica, pravni aranžmani i profesionalni posrednici mogu da pomognu kriminalcima da prikriju bogatstvo i nezakonitu imovinu. Svrha izveštaja je da pomogne nacionalnim vlastima, uključujući FOS, kao i finansijskim institucijama i drugim organizacijama koje pružaju profesionalne usluge da se upoznaju sa prirodom rizika sa kojim se suočavaju.
Analiza 106 studija slučaja pokazuje da su pravna lica, uglavnom fantomske kompanije, ključna karakteristika programa kojima se prikriva stvarni vlasnik, dok se kompanije koje služe kao paravan i akcije na donosioca retko javljaju.
Pojedinci i grupe koje žele da prikriju stvarnog vlasnika će najverovatnije svojom imovinom upravljati kombinacijom direktne i indirektne kontrole, a neće se strogo ograničiti na jednu ili drugu. U većini slučajeva, stvarni vlasnik se oslanjao na kombinaciju raslojavanja i lanca direktnog vlasništva, kao i na profesionalne posrednike i treća lica koja vrše kontrolu u njegovo ime.
Nominalni direktori i akcionari, posebno neformalni vršioci ovih dužnosti (ili „marionete“), su ključna slabost pojavljuju se u velikoj većini studija slučaja koje su analizirane u ovom izveštaju. Uloga nominalnog vlasnika u mnogim slučajevima je da zaštiti ili prikrije identitet stvarnog vlasnika i lica koje ima kontrolu nad firmom ili imovinom. Nominalni vlasnik može pomoći u prevazilaženju državne kontrole nad vlasništvom kompanija i zaobići zabrane vezane za rad direktora koje su nametnuli sudovi i državni organi. Iako je imenovanje nominalnih vlasnika zakonito u većini zemalja, opravdanost ovakve prakse je upitna u kontekstu značajnih slabosti kada je reč o pranju novca i finansiranja terorizma povezanih sa tim kako se oni koriste.
Kao rezultat analiza i konsultacija na kojima se temelji ovaj izveštaj postavljen je čitav niz pitanja koja pomažu u rešavanju slabosti vezanih za prikrivanje stvarnog vlasnika, uključujući: razmatranje uloge nominalnih vlasnika; potrebu za regulisanjem rada profesionalnih posrednika u skladu sa standardima FATF; dalji rad na pronalaženju mogućih rešenja ili mera za sprečavanje zloupotrebe obaveze čuvanja advokatske tajne, odnosno poverenja kojim se prikrivaju informacije o stvarnom vlasniku; omogućavanje da FOS ima pristup najširem rasponu finansijskih informacija; Pojačana razmena relevantnih informacija i podataka o transakcijama radi podrške globalnim naporima na poboljšanju transparentnosti podataka o stvarnim vlasnicima; dalji rad na osnovu kojeg će se shvatiti šta se može učiniti da se poboljša kvalitet i blagovremenost prekogranične razmene informacija; obezbeđivanje resursa i stručnog znanja neophodnih za održavanje registara stvarnih vlasnika, u državama koje ga imaju, i registara pravnih lica u svim državama.
Široka tema koja stoji u osnovi svih ovih pitanja su informacije, uključujući moguće načine poboljšanja pouzdanosti, pristupa i mehanizama za delotvorniju razmenu tih informacija na domaćem i međunarodnom nivou. U nekim slučajevima, ova pitanja imaju za cilj da pomognu vlastima u pojedinim državama da osmisle odgovor i svoje dalje aktivnosti; u nekim drugim slučajevima pitanjima se definišu oblasti koje zahtevaju dalje istraživanje i angažovanje.
Prevod publikacije obezbeđen je kroz projekat „EU podrška sprečavanju pranja novca u Srbiji“, koji finansira Evropska unija. Korisnik projekta je Ministarstvo finansija – Uprava za sprečavanje pranje novca, a projekat sprovodi konzorcijum koji predvodi KPMG.
