Национална процена ризика

Препорука 1 FATF од државе тражи да идентификује, процени и разуме ризике од прања новца и финансирања тероризма којима је изложена. Држава треба и да предузме мере, између осталог и да одреди орган или механизам којим ће вршити координацију активности на процени ризика, као и да определи ресурсе да би обезбедила да се ризици делотворно ублажавају.

На основу такве процене, држава треба да примени приступ заснован на процени ризика како би обезбедила да су мере за спречавање или ублажавање прања новца и финансирања тероризма сразмерне идентификованим ризицима.

Овај приступ треба да буде кључни темељ за ефикасну прерасподелу ресурса у оквиру система за спречавање прања новца и финансирања тероризма (СПН/ФТ) и спровођење мера заснованих на процени ризика кроз све препоруке FATF. У случајевима када држава идентификује виши степен ризика, она треба да обезбеди да њен систем на адекватан начин управља тим ризицима, а када идентификује нижи степен ризика, може одлучити да дозволи примену поједностављених мера код неких препорука FATF под одређеним условима.

Државе треба да захтевају од финансијских институција и одређених физичких и правних лица ван финансијског сектора (designated non-financial businesses and professions – DNFBP) да идентификују, процењују и предузимају делотворне радње за ублажавање ризика од прања новца и финансирања тероризма којима су изложене.

Приступ заснован на процени ризика (eнгл. risk-based approach) у области спречавања прања новца и финансирања тероризма у Србији први пут је уведен Законом о спречавању прања новца и финансирања тероризма из 2009. године, а потом је разрађиван у различитим секторима и областима. Наиме, обвезници су дужни овај приступ да примењују у свом раду, али и надзорни органи врше надзор сходно анализи и процени ризика. Сазнања добијена у анализи и процени ризика користе се како у оперативном раду надлежних органа, тако и у стратешком планирању и интервенисању у систем. Одредбе о спровођењу националне процене ризика уведене су Законом о спречавању прања новца и финансирања тероризма из 2017. године.

Ако се ризици од прања новца и финансирања тероризма не узимају у обзир у довољној мери, држава ће теже наћи одговор на претње и рањивости са којима се суочава. Уколико се ресурси и активности надлежних државних органа и других учесника у систему не прерасподељују у складу са уоченим ризицима, ефекти рада тих различитих делова система биће битно мањи. Уколико се рањивости (слабости) не идентификују на време и на време не отклоне, опасност од реализације претње постаје виша и држава, као и поједини сектори излажу се већем ризику да буду злоупотребљени за прање новца или финансирање тероризма. Тиме се угрожава и статус државе у међународним организацијама које врше евалуацију мера и радњи које држава предузима.

Национална процена ризика као сложен процес и документ који је плод анализе представљају значајан извор који упућује на правце у које систем треба да усмери своје ресурсе. У националној процени ризика утврђују се претње по систем и његове слабости (рањивост) на основу чега се извлаче закључци у погледу ризика са којима се држава суочава на националном нивоу и на нивоу појединих сектора. Редовно сагледавање ризика представља и међународни стандард, а обавеза спровођења националне процене ризика предвиђена је и Законом о спречавању прања новца и финансирања тероризма.

Налази националне процене ризика се узимају у обзир приликом израде националне стратегије за борбу против прања новца и финансирања тероризма, а сви учесници у систему су дужни да своје ресурсе опредељују сходно налазима националне процене ризика.

Ради ублажавања уочених ризика, сачињава се акциони план који је неизоставни део активности националне процене ризика. Реализацију акционог плана прати Координационо тело.

Република Србија је националне процене ризика спровела односно ажурирала 2013, 2018 и 2021. године.

Може вас занимати и: