ПИТАЊЕ:

Да ли је председник Националног савета за координацију сарадње са Руском Федерацијом и Народном Републиком Кином фунционер у складу са чланом 3. став 1. тачка 27) подтачка (1) Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма

ОДГОВОР:

Сходно члану 3. став 1. тачка 27) подтачка (1) Закона, функционер Републике Србије је физичко лице које обавља или је у последње четири године обављало високу јавну функцију у земљи, и то: председник државе, председник Владе, министар, државни секретар, посебни саветник министра, помоћник министра, секретар министарства, директор органа у саставу министарства и његови помоћници, и директор посебне организације, као и његов заменик и његови помоћници.

Председник Националног савета за координацију сарадње са Руском Федерацијом и Народном Републиком Кином није обухваћен наведеном подтачком (1), па исти није фунционер у смислу члана 3. став 1. тачка 27) подтачка (1) Закона.

ПИТАЊЕ:

Да ли су в.д. директора друштва Метанолско-сирћетног комплекса ад Кикинда, председница Скупштине друштва, председник и чланови Извршног одбора друштва, фунционери у смислу Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма

ОДГОВОР:

Сходно члану 3. став 1. тачка 27) Закона, функционер Републике Србије је физичко лице које обавља или је у последње четири године обављало високу јавну функцију у земљи, и то:

(1) председник државе, председник Владе, министар, државни секретар, посебни саветник министра, помоћник министра, секретар министарства, директор органа у саставу министарства и његови помоћници, и директор посебне организације, као и његов заменик и његови помоћници,

(2) народни посланик,

(3) судије Врховног касационог, Привредног апелационог и Уставног суда,

(4) председник, потпредседник и члан савета Државне ревизорске институције,

(5) гувернер, вицегувернер и члан Савета гувернера Народне банке Србије,

(6) лице на високом положају у дипломатско-конзуларним представништвима (амбасадор, генерални конзул, отправник послова),

(7) члан органа управљања у јавном предузећу или привредном друштву у већинском власништву државе,

(8) члан органа управљања политичке странке

Увидом у Централни регистар депо и клиринг хартија од вредности утврђено је да је акционарско друштво Метанолско-сирћетни комплекс Кикинда, привредно друштво у већинском власништву државе, с обзиром да су већински власници акција Јавно предузеће Србијагас и Република Србија.

Даље, преко сајта Агенције за привредне регистре извршен је увид у Статут акционарског друштва  Метанолско-сирћетни комплекс Кикинда, бр. 649-68/2019 од 30.04.2019. године и утврђено је да друштвом управља Скупштина, Надзорни одбор, Генерални директор и Извршни одбор.

На основу свега напред наведеног, в.д. директора друштва, председница Скупштине друштва, председник и чланови Извршног одбора друштва јесу фунционери у смислу члана 3. став 1. тачка 27. подтачка (7). Закона.

ПИТАЊЕ:

Шта се сматра међусобно повезаним трансакцијама у случајевима када је Златарна Цеље, као обвезник Закона о спречавању прања новца и финансирања терорима дужна да примењује радње и мере познавања и праћења странке из члана 7. Закона када врши трансакције у износу од 15.000 евра или више у динарској противвредности

ОДГОВОР:

Обвезници у смислу Закона о спречавању прања новца и финансирања терорима, који су дужни да примењују радње и мере познавања и праћења странке из члана 7. Закона јесу финансијске и нефинасијске институције које су предвиђене чланом 4. овог закона.

Златарна Цеље Инвест, као правно лице чија је основна делатност откуп и продаја инвестиционог злата није обвезник у смислу Закона и није дужна да примењује радње и мере познавања и праћења странке из члана 7. истог.

Међутим, као правно лице које се бави продајом робе и вршењем услуга, у конкретном случају продајом и откупом инвестиционог злата, дужно је да се придржава одредаба члана 46. Закона, којим се регулише ограничење готовинског пословања.

Наиме, сходно члану 46. став 1. Закона, лице које се бави продајом робе и непокретности или вршењем услуга у Републици Србији не сме од странке или трећег лица да прими готов новац за њихово плаћање у износу од 10.000 евра или више у динарској противвредности, док је ставом 2. истог члана предвиђено да ограничење важи и у случају ако се плаћање робе и услуге врши у више међусобно повезаних готовинских трансакција у укупном износу од 10.000 евра или више у динарској противвредности.

Дакле, у случају продаје инвестиционог злато чија је цена 10.000 евра или више у динарској противвредности, неопходно је да купопродајна цена у наведеном износу буде уплаћена на пословни рачун, без обзира да ли се плаћање врши једнократно или у више међусобно повезаних трансакција.

Додајемо да Законом није дефинисано шта се сматра међусобно повезаним трансакцијама, па је Управа за спречавање прања новца мишљења да би лице које се бави продајом робе и вршењем услуга требало да за сваки конкретни случај процени шта се сматра међусобно повезаним трансакцијама, узимајући у обзир своје пословање и врсту купаца, а све у циљу управљања ризиком и спречавања злоупотребе од прања новца и финансирања тероризма.

ПИТАЊЕ:

Да ли се Образац пријаве попуњава на целокупан износ кoји физичко лице преноси преко државне границе или само на износ преко 10.000 евра? Примера ради, у cлyчajy да физичко лице уноси у Републику Cpбијy износ од 15.000 евра, да ли сe у Образац пријаве yпиcyje 15.000 евра или треба уписати само износ који прелази износ утврђен Законом о спречавању прања новца и финансирања тероризма ( у даљем тексту: Закон), у конкретном примеру 5.000 евра?

Да ли се Образац пријаве може сматрати потврдом кojy царински орган издаје нерезиденту - физичком лицу приликом уласка у Републику Србију у поступку примене Закона о девизном пословању и Одлуке Народне банке Србије о условима за личне и физичке преносе средстава плаћања у иностранство и из иностранства (у даљем тексту: Одлука НБС)

ОДГОВОР:

Чланом 86. Закона  је предвиђена дужност за свако физичко лице (без обзира да ли је резидент или нерезидент), које прелази државну границу (без обзира да ли улази или излази из земље) и при том преноси физички преносива средства плаћања у износу од 10.000 евра или више у динарима или страној валути, да надлежном царинском органу пријави пренос у наведеном износу.

Царински службеник попуњава Образац пријаве подацима из члана 100. став 1. Закона увек када физичко лице, приликом преласка државне границе преноси физички преносива средства плаћања у износу од 10.000 евра или више у динарима или страној валути, тачније у Образац пријаве се уписује и износ од 10.000 евра, а што би у конкретном примеру значило да се уписује целокупан износ од 15.000 евра. Наведене податке из члана 100. став 1. Закона, надлежни царински орган је дужан да достави Управи за спречавање прања новца, без обзира да ли је износ од 10.000 евра или више пријављен од стране физичког лица или пронађен од стране царинског службеника.

Поред тога, царински службеник је дужан да попуни Образац пријаве подацима из члана 100. став 2. Закона и у случају када физичко лице преноси преко државне границе физички преносива средства плаћања у износу нижем од 10.000 евра у динарима или страној валути, ако установи да постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма, у ком случају Управи за спречавање прања новца доставља податке из члана 100. став 2. Закона

Надлежни царински орган привремено одузима физички преносива средства плаћања у износу од 10.000 евра или више у динарима или страној валути која нису пријављена, што би у конкретном примеру значило да се одузима целокупан износ од 15.000 евра, као и средства која су у вези са прањем новца или финансирања тероризма без обзира на износ.

Додајемо и то да су облик и садржина Обрасца пријаве, начин подношења и попуњавања пријаве, као и начин обавештавања о овој обавези физичких лица која прелазе државну границу прописани Правилником о пријави преноса физички преносивих средстава плаћања преко државне границе, који је донео министар финансија и он не може представљати потврду коју нерезиденту – физичком лицу издаје надлежни царински орган у случају уношења у Републику Србију износа већег од 10.000 евра, односно противвредности у другој страној валути, а на основу Одлуке НБС. 

ПИТАЊЕ:

Да ли у складу са Законом о спречавању прања новца и финансирања тероризма, платна институција, на основу успостављене пословне сарадње са пружаоцем услуга повезаних с дигиталном имовином ( у даљем тексту: ПУДИ) који има дозволу надзорног органа, може да исплаћује готовинска новчана средства нерезиденту који је продао дигиталну имовину преко ПУДИ, а где је ПУДИ успоставио пословни однос са нерезидентом и упутио га на платну институцију која пружа услуге извршавања новчаних дознака између ПУДИ и нерезидента, и то на локацијама заступника платне институције?

ОДГОВОР:

Законом није искључена могућност описана у поднетом захтеву, с тим што је у том случају пружалац платних услуга дужан да поред општих одредаба којима су прописане радње и мере познавања и праћења странке, примењује и посебне одредбе Закона у вези са преносом новчаних средстава предиђене чланом 11. и 12. Закона.

Наиме, ако је износ преноса новчаних средстава виши од 1.000 евра или динарске противвредности овог износа, без обзира на то да ли је у питању износ једне трансакције или укупан износ више повезаних трансакција, поред општих радњи и мера из члана 7. Закона које примењује према платиоцу (ПУДИ), пружалац платних услуга прибавља следеће податке о овој странци: назив и адреса седишта платиоца, број платног рачуна, односно јединствена ознака трансакције ако се пренос новчаних средстава врши без отварања платног рачуна.

Ако није прибављен податак о адреси седишта платиоца, прикупља се један од следећих података: матични број или јединствена идентификациона ознака.

Ако износ преноса новчаних средстава није виши од 1.000 евра, пружалац платних услуга не примењује радње и мере из члана 7. Закона према платиоцу, али је дужан да прибави најмање следеће податке: назив платиоца и број платног рачуна, односно јединствену ознаку трансакције ако се пренос новчаних средстава врши без отварања платног рачуна

С обзиром да пружалац платних услуга прима новчана средства која је потребно пренети у готовом новцу, дужан је да провери тачност прикупљених података о платиоцу на начин прописан у чл. 20–22. овог закона (како ПУДИ може бити само правно лице, да утврди и провери идентитет правног лица и заступника правног лица и лица страног права, као и пуномоћника или прокуристе, уколико исти успостављају пословни однос или врше трансакцију у име правног лица), пре преноса новчаних средстава.

Сматра се да је пружалац платних услуга проверио тачност прикупљених података о платиоцу пре преноса новчаних средстава и ако је с платиоцем претходно успоставио пословни однос и утврдио и проверио идентитет овог лица на начин прописан горе наведеним члановима Закона, и ако поступа у складу са чланом 29. овог закона.

Ако је износ преноса новчаних средстава виши од 1.000 евра или динарске противвредности овог износа, поред општих радњи и мера из члана 7. Закона које примењује према примаоцу (нерезиденту), пружалац платних услуга прибавља следеће податке о овој странци: име и презиме, односно назив примаоца плаћања и број платног рачуна примаоца плаћања, односно јединствену ознаку трансакције ако се пренос новчаних средстава врши без отварања рачуна.

С обзиром да се новчана средства стављају на располагање примаоцу плаћања у готовом новцу, без обзира на износ преноса новчаних средстава, пружалац платних услуга је дужан да пре одобрења платног рачуна примаоца плаћања или стављања новчаних средстава на располагање овом лицу, провери тачност прикупљених података о том лицу на начин прописан у чл. 17–23. овог закона, осим ако je идентитет примаоца плаћања већ утврђен и проверен при успостављању пословног односа у складу са чл. 17–23. овог закона и пружалац платних услуга поступа у складу са чланом 29. овог закона, а не постоји основ сумње у прање новца или финансирање тероризма.

ПИТАЊЕ:

Да ли је потребно да се датум очитавања личне карте странке поклопи са датумом када је понуда за закључење уговора о осигурању живота потписана или се може толерисати одређени временски размак у датумима очитавања личне карте странке и потписивања понуде, сходно члану 17. Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма

ОДГОВОР:

Радње и мере познавања и праћења странке из члана 7. Закона, обвезник врши пре успостављања пословног односа са странком, односно пре потписивања понуде за закључење уговора о осигурању, сходно члану 9. Закона.

Обвезник утврђује и проверава идентитет странке која је физичко лице и законског заступника те странке прибављањем података из члана 99. став 1. тачка 3) овог закона, који подаци се прибављају увидом у лични документ уз обавезно присуство лица чија се идентификација врши. Обвезник је дужан да прибави копију, односно очитан извод личног документа тог лица. На копији, односно очитаном изводу личног документа у папирном облику уписују се датум, време и лично име лица које је извршило увид у тај документ.

Имајући у виду да обвезник радње и мере из члана 7. Закона, међу којима је утврђивање и провера идентитета странке врши пре успостављања пословног односа, датум очитавања личне карте странке се не мора поклапати са датумом успостављања пословног односа, односно датумом потписивања понуде. 

ПИТАЊЕ:
Да ли приликом уплате пазара платна институција треба да прибави и податке о физичком лицу које је доносилац пазара сходно члановима од 11 – 15. Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма?

ОДГОВОР:
Ако је износ преноса новчаних средстава виши од 1.000 евра или динарске противвредности овог износа, поред општих радњи и мера из члана 7. Закона, пружалац платних услуга прибавља следеће податке о платиоцу: име, презиме и адреса – ако је физичко лице, односно назив платиоца и адреса седишта – ако је правно лице, број платног рачуна, односно јединствена ознака трансакције ако се пренос новчаних средстава врши без отварања платног рачуна.

Ако није прибављен податак о адреси, прикупља се један од следећих података: национални идентификациони број (ЈМБГ, матични број) или број личног документа, датум и место рођења или јединствена идентификациона ознака.

Подаци о примаоцу су: име и презиме, односно назив примаоца плаћања и број платног рачуна примаоца плаћања, односно јединствена ознака трансакције ако се пренос новчаних средстава врши без отварања рачуна.

Ако износ преноса новчаних средстава није виши од 1.000 евра, пружалац платних услуга платиоца не примењује радње и мере из члана 7. Закона, али је дужан да прибави најмање следеће податке о платиоцу: име и презиме, односно назив платиоца и број платног рачуна, односно јединствену ознаку трансакције ако се пренос новчаних средстава врши без отварања платног рачуна

Сходно члану 3. став 1. тачка 34) Закона, платилац је физичко или правно лице које на терет свог платног рачуна издаје платни налог или даје сагласност за извршење платне трансакције на основу платног налога који издаје прималац плаћања, а ако нема платног рачуна – физичко или правно лице које издаје платни налог.

Дакле, уколико физичко лице које је доносилац пазара није власник платног рачуна, платна институција није дужна да прибавља податке о том физичком лицу.

ПИТАЊЕ:

Да ли је приликом утврђивања стварног власника правног лица и лица страног права потребно да се прибави и чува копија извода из Евиденције стварних власника или копија документације из регистра Агенције за привредне регистре чувањем страна о пословним подацима, адреси, законским заступницима и члановима, сходно члану 25. став 2. и 7. Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма?

ОДГОВОР:

Обвезник је дужан да утврди идентитет стварног власника странке која је правно лице или лице страног права у складу са дефиницијом из члана 3. став 1. тач. 11) и 12) Закона и прибави следеће податке: име, презиме, датум и место рођења и пребивалиште или боравиште стварног власника странке на начине предвиђене чланом 25. став 2, 3 и 4. Закона који нису кумулативни, па је зато обвезник дужан да то чини по прописаном редоследу:

Најпре, обвезник је дужан да напред наведене податке прибави увидом у оригинал или оверену копију документације из регистра који води надлежни орган државе седишта странке, која не сме бити старија од шест месеци од дана издавања чију копију чува у складу са законом или непосредним увидом у званични јавни регистар у ком случају је обвезник дужан да обезбеди копију извода из тог регистра коју чува у складу са законом.
С тим у вези, под документацијом из регистра мисли се на документацију на основу које је извршена регистрација података о привредним друштвима попут оснивачког акта, статута.

Затим, ако из званичног јавног регистра, односно регистра који води надлежни орган државе седишта странке, није могуће прибавити све податке о стварном власнику обвезник је дужан да податке који недостају прибави из оригиналног документа или оверене копије документа или друге пословне документације, коју му доставља заступник, прокуриста или пуномоћник странке.

Уколико из објективних разлога није могуће прибавити прописане податке на неки од претходно описаних начина, обвезник их може прибавити и увидом у комерцијалне или друге доступне базе и изворе података или из писмене изјаве заступника, прокуристе или пуномоћника и стварног власника странке.

На крају, ако обвезник након предузимања свих радњи прописаних овим чланом није у могућности да утврди стварног власника, дужан је да утврди идентитет једног или више физичких лица која обављају функцију највишег руководства у странци, али је у обавези да документује радње и мере предузете на основу члана 25. став 2, 3. и 4. Закона, као доказ да је покушао да дође до података из члана 99. став 1. тачка 13) Закона.

Евиденција стварних власника успостављена на основу Закона о Централној евиденцији стварних власника ("Сл.гласник РС" бр. 41/18, 91/19, 105/21 и 17/23) представља један од извора података о стварном власнику странке, који не ослобађа обвезника обавезе да предузме радње и мере за утврђивање стварног власника из Закона које је дужан да спроведе на основу процене ризика.

Напомињемо да је неопходно да се за сваку категорију странке која је правно лице и лице страног права утврди стварни власник у складу са дефиницијом из члана 3. став 1. тач. 11) и 12) Закона, а потом документује начин на који се у конкретном случају дошло до података о стварном власнику који су прописани чланом 99. став 1. тачка 13) Закона (име, презиме, датум и место рођења и пребивалиште или боравиште стварног власника странке).

ПИТАЊЕ:

Инспекцијским надзором у оквиру годишњег оперативног плана контроле промета нових и половних аутомобила и резервних делова, од стране тржишног инспектора утврђена је неправилност, односно непоштовање одредби члана 46. Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма, тако што је трговац у свом малопродајном објекту примио готов новац за промет аутомобила у динарској противвредности у износу 10.000 евра и више и тaj новац уплаћивао као дневни пазар - шифра плћанња 165, а затим је утврђено и да су друга физичка лица за купљена возила уплаћивала готовину у банци на пословни рачун трговца аутомобила - шифра плћања 189.
С тим у вези, а ради даљег поступања у надзору над применом Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма, потребно мишљење Управе за спречавање прања новца да ли напред описана поступања представљају непоштовање одредбе члана 46. Закона.


ОДГОВОР:

Према члану 46. Закона, лице које се бави продајом робе и непокретности или вршењем услуга у Републици Србији не сме од странке или трећег лица да прими готов новац за њихово плаћање у износу од 10.000 евра или више у динарској противвредности, које ограничење важи и у случају ако се плаћање робе и услуге врши у више међусобно повезаних готовинских трансакција у укупном износу од 10.000 евра или више у динарској противвредности.

Према члану 3. став 1. тачка 8) Закона, готовинска трансакција јесте физички пријем или давање готовог новца.

Уплата готовинског износа од 10.000 евра или више у динарској противвредности, односно више међусобно повезаних готовинских трансакција у наведеном износу од стране купца на пословни рачун продавца аутомобила, посредством пружаоца платних услуга (банке, платне институције, јавног поштанског оператора) се не сматра кршењем члана 46. Закона, јер таква трансакција не представља готовинску трансакцију у смислу Закона у односу на продавца аутомобила, зато што на тај начин продавац аутомобила за продату робу не прима готов новац „на руке“.

Међутим, када продавац аутомобила у свом малопродајном објекту прими готов новац за промет аутомобила у динарској противвредности у износу 10.000 евра и више и тaj новац уплаћује као дневни пазар, у том случају крши члан 46. Закона и чини привредни преступ из члана 118. став 1. тачка 43) Закона.

 

ПИТАЊЕ:

Да ли посредник који има закључен уговор о посредовању са инвеститором, који је изградио одређени објекат у коме се налазе посебни делови који су предмет уговора о купопродаји или уговора о закупу закључен између инвеститора и трећих лица (купаца или закупаца), има обавезу идентификовања купаца или закупаца посебних делова и примене других радњи и мера у складу са Законом у вези са купцима или закупцима, посебно имајући у виду околност да посредник нема уговони однос са купцима или закупцима (односно, посредник има уговони однос са инвеститором), док инвеститор има уговорни однос са купцима или закупцима

ОДГОВОР:

Посредовање у промету и закупу непокретности, на основу Закона о посредовању у промету и закупу непокретности ("Службени гласник РС", бр. 95/2013, 41/2018 и 91/2019) је делатност која обухвата послове проналажења ради довођења у везу са налогодавцем друге уговорне стране, која би са њим преговарала о закључењу, односно закључила уговор о промету или закупу непокретности, а који се обављају уз новчану накнаду.

Налогодавац може да буде продавац, купац, закуподавац или закупац, односно пуномоћник неког од тих лица.

Посредовање се врши на основу уговора о посредовању у промету, односно закупу непокретности, који закључују налогодавац и посредник, у писаном, односно електронском облику у складу са законом којим се уређује електронска трговина.

При успостављању пословног односа са странком (странка може бити продавац, купац, закуподавац или закупац, зависно од тога са ким посредник закључује уговор о посредовању у промету, односно закупу непокретности), посредник као обвезник Закона је дужан да примени радње и мере из члана 7. Закона (утврђује и провера идентитета странке, утврђује и провера идентитета стварног власника странке која је правно лице,прибавља података о сврси и намени пословног односа, прибавља податке о пореклу имовине која је или ће бити предмет пословног односа ако је странка фунционер, ако је странка из државе која не примењује међународне стандарде у области спречавања прања и финансирања тероризма, као и ако у складу са анализом ризика утврди да у вези са странком постоји висок ризик од прања новца или финансирања тероризма) и на основу прибављених података води евиденцију, чија је садржина предвиђена чланом 99. Закона.

Напомињемо да је према свим проценама ризика од прања новца од 2012. до 2021. године, држава оценила сектор некретнине као сектор високог ризика за прање новца.

Сходно томе, посредник је дужан да када у складу са анализом ризика процени да у односу на странку, природу пословног односа, начина вршења трансакције постоји или би могао постојати висок степен ризика за прање новца или финансирање тероризма, изврши појачане радње и мере познавања и праћења странке, тако да поред општих радњи и мера из члана 7. Закона примени и додатне радње и мере дефинисане интерним актом обвезника.

Уколико у вези са странком или трансакцијом постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирања тероризма, посредник је дужан да о свакој сумњивој активности достави информацију, податаке и документацију Управи за спречавање прања новца (у даљем тексту: Управа).

Посредник може, када је за то посебно овлашћен, а на основу посебно издатог овлашћења да у име и за рачун налогодавца закључи предуговор, односно уговор о промету непокретности, односно уговор о закупу непокретности.

Дакле, уколико је налогодавац, у конкретном случају инвеститор овластио посредника да у његово име и за његов рачун закључи предуговор, односно уговор о промету непокретности, односно уговор о закупу непокретности, све напред наведене радње и мере из члана 7. Закона, посредник је дужан да примени према другој уговорној страни (купцу, односно закупцу), да у складу са анализом ризика примени и додатне радње и мере, као и да Управи пријави сваку активност за коју постоји основ сумње на прање новца или финансирање тероризма.

ПИТАЊЕ:

Да ли се физичко лице, као законски заступник у привредном друштву које је регистровано за обављање делатности у Републици Србији и које је у већинском власништву стране државе чланице Европске уније, сматра функционером у смислу члана 3. Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма, напомињући да је поменуто лице постављено од стране власника страног правног лица, који је једини члан друштва

ОДГОВОР:

Напред наведено физичко лице не сматра се функционером у смислу дефиниције функционера из члана 3. став 1. тачка 24) Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма.

ПИТАЊЕ:

Да ли се уплата готовог новца у износу од 10.000 евра у динарској противвредност код банака, овлашћених мењача, jaвног поштанског оператера и платних институција од стране странке или трећег лица на пословни рачун привредног друштва које се бави продајом нових и половних путничких возила, сматра безготовинском уплатом којa није у супротности са чланом 46. Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма, односно да ли странка или треће лице може на наведени начин у готовини уплатити износ од 10.000 евра или више у динарској противвредности на пословни рачун продавца аутомобила


ОДГОВОР:

Сходно члану 46. Закона, лице које се бави продајом робе и непокретности или вршењем услуга у Републици Србији не сме од странке или трећег лица да прими готов новац за њихово плаћање у износу од 10.000 евра или више у динарској противвредности, које ограничење важи и у случају ако се плаћање робе и услуге врши у више међусобно повезаних готовинских трансакција у укупном износу од 10.000 евра или више у динарској противвредности.

Према члану 3. став 1. тачка 8) Закона, готовинска трансакција јесте физички пријем или давање готовог новца.

Када странка или треће лице, готовински износ од 10.000 евра или више у динарској противвредности, односно више међусобно повезаних готовинских трансакција у наведеном износу уплати на пословни рачун продавца аутомобила, преко пружаоца платних услуга (банке, платне институције, јавног поштанског оператора), таква трансакција се не сматра готовинском трансакцијом у смислу Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма, јер на тај начин продавац аутомобила за продату робу не прима готов новац.

ПИТАЊЕ:

Које су радње и мере које би друштво као пружалац услуга повезаних с дигиталном имовином требало да предузме у складу са Законом о спречавању прања новца и финансирања тероризма („Сл.гласник РС“, бр.113/17, 91/19 и 153/20 у даљем тексту: Закон)?

ОДГОВОР:

 Према члану 56. Закона о дигиталној имовини („Сл.гласник РС“, број 153/20), привредно друштво подноси надзорном органу захтев за давање дозволе за пружање услуга повезаних с дигиталном имовином, уз који се између осталог, према члану 56. став 2. тачка 8) Закона о дигиталној имовини прилаже и опис мера унутрашње контроле које се успостављају ради испуњавања обавеза утврђених прописима којима се уређују спречавање прања новца и финансирања тероризма.
У складу са чланом 74. Закона о дигиталној имовини, на пружаоце услуга повезаних с дигиталном имовином, примењују се одредбе прописа којима се уређује спречавање прања новца и финансирања тероризма, прописа којима се уређује ограничење располагања имовином у циљу спречавања тероризма и ширења оружја за масовно уништење и одредбе овог закона којима се уређују посебне обавезе тих пружалаца у вези са спречавањем прања новца и финансирања тероризма.
Узимајући у обзир наведено, пружалац услуга повезаних с дигиталном имовином дужан је да предузима радње и мере за спречавање и откривање прања новца и финансирања тероризма прописане Законом које важе за све обвезнике, као и да примењује посебне одредбе Закона које се односе на пружаоце услуга повезаних с дигиталном имовином.
У циљу упознавања са радњама и мерама које су пружаоци услуга повезаних с дигиталном имовином као обвезници Закона дужни да предузимају полазимо пре свега од одредби које су садржане у глави под насловом II. РАДЊЕ И МЕРЕ КОЈЕ ПРЕДУЗИМАЈУ ОБВЕЗНИЦИ која је подељена на следеће одељке:
1. Опште одредбе;
2. Познавање и праћење странке;
3. Достављање информација, података и документације Управи;
4. Спровођење радњи и мера у пословним јединицама и подређеним друштвима правног лица у већинском власништву обвезника;
5. Овлашћено лице, образовање и унутрашња контрола.
У Одељку који носи назив 1. Опште одредбе, побројане су све радње и мере које предузимају обвезници (члан 5. Закона) и анализа ризика (члан 6. Закона). Одредбе у наведеном одељку предвиђају основне радње и мере које предузимају сви обвезници, као и обавезу израде анализе ризика.
Надаље, сви остали одељци (познавање и праћење странке; достављање информација, података и документације Управи; спровођење радњи и мера у пословним јединицама и подређеним друштвима правног лица у већинском власништву обвезника; овлашћено лице, образовање и унутрашња контрола) подељени на пододељке, садрже прецизну разраду свих обавеза које су обвезници дужни да изврше, као и податке, информације и документацију које су дужни да прибаве у циљу извршавања тих обавеза.
Поред радњи и мера предвиђених у глави II, обвезници Закона су дужни да предузму обавезу израде и примене индикатора за препознавање основа сумње (глава V. Закона) и обавезе заштите, чувања података и заштите евиденција (Глава IX. Закона).
Поред наведеног, пружаоци услуга повезаних с дигиталном имовином дужни су да примењују посебне одредбе у вези са трансакцијом с дигиталном имовином предвиђене чл. 15а - 15в Закона. Појам трансакције с дигиталном имовином предвиђен је Законом о дигиталној имовини и под истим се подразумева куповина, продаја, прихватање или пренос дигиталне имовине или замена дигиталне имовине за другу дигиталну имовину.
Одредбама чл.15а до 15в Закона предвиђено да је пружалац услуга повезаних с дигиталном имовином дужан да прибави податке о свим лицима која учествују у трансакцији с дигиталном имовином (како о иницијатору, тако и о кориснику те трансакције), а ако у извршењу трансакције с дигиталном имовином учествује и други пружалац услуга повезаних с дигиталном имовином, дужан је да обезбеди да ти подаци буду достављени том другом пружаоцу услуга, и то истовремено са извршењем трансакције с дигиталном имовином и на начин којим се обезбеђују интегритет тих података и заштита од неовлашћеног приступа тим подацима (у питању је тзв. travel rule, које представља кључну меру за спречавање прања новца и финансирања тероризма у сектору дигиталне имовине према ФАТФ стандардима). Такође је предвиђено да су сви пружаоци услуга повезаних с дигиталном имовином који учествују у извршењу трансакције с дигиталном имовином дужни да чувају прибављене податке и да их на захтев надзорног органа, Управе за спречавање прања новца или другог надлежног органа доставе без одлагања.
Напомињемо да је Законом о дигиталној имовини предвиђено да је пружалац услуга повезаних с дигиталном имовином дужан да успостави пословни однос са сваким корисником дигиталне имовине, те је при успостављању тог пословног односа дужан да примени радње и мере познавања и праћења странке из члана 7. Закона, осим у случајевима утврђеним чланом 16а Закона.
Чланом 16а Закона је предвиђен изузетак од обавезе успостављања пословног односа са корисником дигиталне имовине и вршења радњи и мера познавања и праћења корисника у вези с тим пословним односом, ако је у складу са анализом ризика процењено да постоји низак ризик од прања новца или финансирања тероризма и ако су испуњени сви услови наведени у овом члану: (1) вредност појединачне трансакције с дигиталном имовином је мања од 15.000 динара, без обзира на то да ли се ради о једној или више међусобно повезаних трансакција, при чему вредност тих трансакција одређене странке на месечном нивоу не прелази 40.000 динара а на годишњем нивоу 120.000 динара; (2) пружалац услуга повезаних с дигиталном имовином је обезбедио тестирано и потврђено техничко решење које омогућава достављање копије, односно очитаног извода личног документа странке, фотографије лица странке и копије документа из којег се може утврдити адреса пребивалишта, односно боравишта странке, ако лични документ странке не садржи податак о тој адреси (нпр. копија друге службене исправе или рачуна за телефон или комуналне услуге који садржи тај податак); (3) пружалац услуга повезаних с дигиталном имовином у довољној мери прати трансакције с дигиталном имовином тако да може да открије неуобичајене или сумњиве трансакције.
Наглашавамо и да је примена члана 16а Закона могућа тек након што привредно друштво добије дозволу за пружање услуга повезаних с дигиталном имовином. Такође, пружалац услуга повезаних с дигиталном имовином који намерава да примењује изузетак из члана 16а, дужан је да о томе обавести надзорни орган најкасније 30 дана пре дана почетка примене истог. Исто важи и за примену поступка видео-идентификације из члана 18. став 8. Закона, као начинa утврђивања и провере идентитета странака, под условима које је уредио орган надлежан за вршење надзора.
Чланом 28а Закона је предвиђено да је пружалац услуга повезаних с дигиталном имовином дужан да у оквиру радњи и мера познавања и праћења странке прибави и адресу дигиталне имовине коју странка користи, односно коју је користила за извршење трансакције с дигиталном имовином, а ако странка користи неколико адреса – све адресе дигиталне имовине. На овај начин се обезбеђује повезивање идентитета корисника дигиталне имовине са адресом дигиталне имовине. Адреса дигиталне имовине је саставни део евиденција података о странкама, пословним односима и трансакцијама, у складу са чланом 99. став 1. тачка 15) Закона.
У члану 44. Закона предвиђена је забрана пружања услуга повезаних с дигиталном имовином која посредно или непосредно омогућава прикривање идентитета странке, као и вршење трансакција с таквом дигиталном имовином, а забрањено је и издавање такве дигиталне имовине. Такође је предвиђено да издавалац дигиталне имовине и пружалац услуга повезаних с дигиталном имовином не могу користити ресурсе информационог система (софтверске компоненте, хардверске компоненте и информациона добра) који омогућавају и/или олакшавају прикривање идентитета странке и/или који онемогућавају и/или отежавају праћење трансакција с дигиталном имовином.
Што се тиче питања да ли се процедура предвиђена Законом примењује и приликом иницијалне понуде дигиталне имовине као и на трансакције које произилазе из иницијалне понуде дигиталне имовине, указујемо на то да се приликом пружања услуга повезаних с дигиталном имовином која је била предмет иницијалне понуде примењују наведене одредбе Закона и Закона о дигиталној имовини.

ПИТАЊЕ:
Молимо за прецизирање појма фунционер међународне организације, у делу који се односи на међународне организације, тачније да ли је појам међународне организације ограничен на одређену врсту или конкретне међународне организације или обухвата све организације (политичке, финансијске, спортске, културне, трговинске, економске...) чији досег и област дејства обухвата више држава

ОДГОВОР:
Према члану 3. став 1. тачка 26) Закона, функционер међународне организације је физичко лице које обавља или је у последње четири године обављало високу јавну функцију у међународној организацији, као што је: директор, заменик директора, члан органа управљања, или другу еквивалентну функцију у међународној организацији.

Законом није дефинисан појам међународне организације.

Међутим, појам међународне организације, дефинисан међународним стандардима у борби против прања новца, финансирања тероризма и ширења оружја за масовно уништење, тачније 40 препорука ФАТФ, може послужити као смернице за поступање у оваквим случајевима.

Према наведеним међународним стандардима, међународне организације су субјекти основани формалним политичким споразумом између држава чланица тих међународних организација, а споразуми имају статус међународних уговора; њихово постојање признаје се законом држава чланица тих организација; и не сматрају се резидентном институционалном јединицом држава у којима су смештене. Примери међународних организација су Уједињене нације и међународне организације повезане са Уједињеним нацијама, као што је Међународна поморска организација; регионалне међународне организације, као што су Савет Европе, институције Европске уније, Организација за безбедност и сарадњу у Европи (ОЕБС) и Организација америчких држава; војне међународне организације као што су Организација северноатлантског споразума (НАТО), и економске организације као што су Светска трговинска организација или Асоцијација нација југоисточне Азије, и слично.

ПИТАЊЕ:

Може ли купац у мењачници, банци или пошти, путем уплатнице да уплати динарску противвредност робе са шифром плаћања 189 на текући рачун предузећа, с обзиром да је подносилац захтева у сазнању да се плаћање које почиње са „1“ сматра готовинским плаћањем

ОДГОВОР:

Ограничење готовинског плаћања у износу од 10.000 евра или више у динарској противвредности, без обзира да ли се плаћање врши једнократно или у више међусобно повезаних готовинских трансакција односи се на сва лица, правна и физичка, која се баве продајом робе и непокретности или вршењем услуга у Републици Србији.

Сходно члану 46. Закона, лице које се бави продајом робе и непокретности или вршењем услуга у Републици Србији не сме од странке или трећег лица да прими готов новац за њихово плаћање у износу од 10.000 евра или више у динарској противвредности.

Према члану 3. став 1. тачка 8) Закона, готовинска трансакција јесте физички пријем или давање готовог новца.

Дакле, пренос новчаних средстава описан у захтеву не сматра се готовинском трансакцијом.

ПИТАЊЕ:

Продавац аутомобила као правно лице у продајном објекту на благајни не прима износе веће од 10.000 евра, већ странка готовински износ који не сме прелазити 10.000 евра уплаћује преко банке на рачун продавца аутомобила. Да ли су у овом случају банке у обавези да примењују одредбе члана 46. Закона

ОДГОВОР:

Ограничење готовинског плаћања у износу од 10.000 евра или више у динарској противвредности, без обзира да ли се плаћање врши једнократно или у више међусобно повезаних готовинских трансакција, односи се на сва лица, правна и физичка, која се баве продајом робе и непокретности или вршењем услуга у Републици Србији.

Сходно члану 46. Закона, лице које се бави продајом робе и непокретности или вршењем услуга у Републици Србији не сме од странке или трећег лица да прими готов новац за њихово плаћање у износу од 10.000 евра или више у динарској противвредности.

За кршење одредби члана 46. Закона којим је предвиђено ограничење готовинског плаћања одговарају правна лица, предузетници и физичка лица која се баве продајом робе и непокретности или вршењем услуга у Републици Србији, сходно члану 118. став 1. тачка 43) и члану 120. став 2. и 4. Закона.

Надзор над применом одредаба члана 46. Закона врши Министарство надлежно за инспекцијски надзор у области трговине.

Дакле, продавац аутомобила, за робу која је предмет купопродаје (аутомобил) не сме од странке или трећег лица да прими готов новац у износу од 10.000 евра или више у динарској противвредности, без обзира да ли се плаћање врши једнократно или у више међусобно повезаних готовинских трансакција.

Износ од 10.000 евра или више од наведеног износа, купац аутомобила може преко банке пребацити са свог рачуна на рачун продавца аутомобила или наведени износ може у готовини уплатити на платни рачун продавца аутомобила који се води код пословне банке.

Банка ће у сваком конкретном случају, на основу анализе ризика предузети адекватне радње и мере из Закона.

ПИТАЊЕ:

Да ли се ограничење готовинског пословања у износу од 10.000 евра, у динарској противвредности или вишем износу односи само на приређиваче игара на срећу преко средстава електронске комуникације - обвезнике Закона и да ли се предметно ограничење односи само на готовинске уплате у наведеном износу, а не и на готовинске исплате од стране привредног друштва - пружаоца услуга

ОДГОВОР:

Ограничење готовинског плаћања у износу од 10.000 евра или више у динарској противвредности, без обзира да ли се плаћање врши једнократно или у више међусобно повезаних готовинских трансакција односи се на сва лица, правна и физичка, која се баве продајом робе и непокретности или вршењем услуга у Републици Србији.

Сходно члану 46. Закона, лице које се бави продајом робе и непокретности или вршењем услуга у Републици Србији не сме од странке или трећег лица да прими готов новац за њихово плаћање у износу од 10.000 евра или више у динарској противвредности.

Према члану 3. став 1. тачка 43) Закона, играма на срећу сматрају се игре у којима се учесницима, уз наплату, пружа могућност да остваре добитак у новцу, стварима, услугама или правима, при чему добитак или губитак не зависи од знања или вештине учесника у игри, него од случаја или неког неизвесног догађаја, као што су лутрије, казино игре, покерашке игре и клађење, које се играју у играчницама или путем средстава електронске комуникације или било које друге комуникацијске технологије

На основу Уредбе о класификацији делатности ("Сл. гласник РС", бр. 54/2010), у услужне делатности уметност, забава и рекреација, спада између осталог и одржавање игара на срећу – коцкање и клађење.

На основу свега наведеног, Управа је мишљења да се члан 46. Закона односи на све приређиваче игара на срећу, како на оне који су обвезници Закона, тако и на оне који то нису, што значи да приређивач игара на срећу за услугу коју врши не сме од странке или трећег лица да прими готов новац у износу од 10.000 евра или више у динарској противвредности, без обзира да ли се плаћање врши једнократно или у више међусобно повезаних готовинских трансакција.

Наведеним чланом Закона није предвиђено да се ово ограничење односи на готовинске исплате од стране пружаоца услуга у поменутом износу, али скрећемо пажњу на дужност обвезника Закона из члана 47. став 1. Закона да Управи достави податке о свакој готовинској трансакцији у износу од 15.000 евра или више у динарској противвредности (готовинска трансакција, према дефиницији Закона јесте физички пријем или давање готовог новца), као и да примени радње и мере из члана 7. Закона приликом подизања добитака, полагања улога или у оба случаја, када се врше трансакције у износу од 2.000 евра или више у динарској противвредности, без обзира на то да ли се ради о једној или више међусобно повезаних трансакција, о чему је више објашњено у мишљењима објављеним дана 27.05.2021. године и дана 18.10.2021. године на сајту Управе http://www.apml.gov.rs/pretraga-strucnih-misljenja

 

ПИТАЊЕ:
Да ли су лица, запослена у ПД „Crypto Finance“ са 6 (шест) запослених, која су именована за овлашћено лице и заменика овлашћеног лица (у даљем тексту: овлашћено лице) дужна да поседују лиценцу за обављање послова овлашћеног лица, сходно члану 50. Закона и члана 2. Правилника о стручном испиту за издавање лиценце за обављање послова овлашћеног лица (у даљем тексту: Правилник), с обзиром на то да сте Народној банци Србије поднели захтев за добијање дозволе за пружање услуге повезаних са дигиталном имовином, за коју дозволу је потребан доказ да овлашћено лице испуњава услове из члана 50. Закона, а као посебан услов је поседовање лиценце коју издаје Управа за спречавање прања новца или доказ да у складу са Правилником ово лице није дужно да има лиценцу

ОДГОВОР:
Према члану 50. Закона, овлашћено лице може бити лице које испуњава следеће услове:
1) да је запослено код обвезника на радном месту са овлашћењима која том лицу омогућавају делотворно, брзо и квалитетно извршавање задатака прописаних овим законом;
2) да није правноснажно осуђивано или се против њега не води кривични поступак за кривична дела која се гоне по службеној дужности која га чине неподобним за вршење послова овлашћеног лица;
3) да је стручно оспособљено за послове спречавања и откривања прања новца и финансирања тероризма;
4) да познаје природу пословања обвезника у областима која су подложна ризику прања новца или финансирања тероризма;
5) да има лиценцу за обављање послова овлашћеног лица, коју издају Управа, ако је обвезник у складу са Правилником дужан да обезбеди да његово овлашћено лице има ову лиценцу.

Према члану 2. став 1. тачка 3). Правилника, критеријум на основу којих се утврђује да ли је обвезник дужан да обезбеди да његово овлашћено лице има лиценцу за обављање послова овлашћеног лица је, између осталих и ако овлашћено лице није запослено код обвезника који има мање од седам запослених лица.

Дакле, уколико је овлашћено лице запослено код обвезника који има до шест и мање запослених, обвезник ће бити ослобођен обавезе да овлашћеном лицу обезбеди лиценцу за обављање послова овлашћеног лица.

Доказ о испуњености овог критеријума може бити извод надлежног органа (Агенције за привредне регистре, Пореске управе...) у којем се може видети број запослених.

Управа утврђује испуњеност критеријума, при чему издавање потрвде обвезницима о испуњености критеријума није предвиђено Законом, ни Правилником.

На крају истичемо да, дозволa за пружање услуге повезаних са дигиталном имовином коју даје надзорни орган, предходи условима из члана 50. Закона. 

ПИТАЊЕ:

Да ли банка за вршење појединих радњи и мера познавања и праћења странке из члана 7. Закона може ангажовати физичка лица по основу допунског рада, која лица би вршила продају наменских потрошачких кредита банке за куповину робе, а запослена су код продавца робе која је предмет куповине од стране клијента, у ком случају се клијентима не би отварали текући рачуни, већ би се износ кредита уплаћивао на рачун продавца робе

ОДГОВОР:

Закон не прописује изричито у каквој врсти радног анагажовања је потребно да буде лице које је ангажовано код обвезника. Међутим, ангажовање овог лица подразумева да је то лице у потпуности оспособљено за предузимање свих радњи и мера у складу са Законом и да не постоји разлика у односу на друге запослене који су у радном односу код обвезника на истим пословима (користи софтвер те банке, препознаје и пријављује сумњиве трансакције овлашћеном лицу, поштује забрану дојављивања, на одговарајући начин чува документацију). Притом је веома важно обезбедити надзор над обављањем тих послова и поштовање унутрашњих контрола обвезника, а нарочито спречавање да интереси конкретног продавца робе, који није обвезник, претегну над интересом предузимања радњи и мера праћења странке. У сваком случају, ангажовање овог лица је потребно и посебно документовати како би се обезбедили докази да је обвезник у овој ситуацији управљао ризицима од прања новца и финансирања тероризма на одговарајући начин.

Напомињемо да напред наведео не важи за овлашћено лице и његовог заменика којима је један од услова за именовање да су запослени код обвезника на радном месту са овлашћењима која том лицу омогућавају делотворно, брзо и квалитетно извршавање задатака прописаних овим законом.

Дакле, Управа за спречавање прања новца је мишљења да Закон не ограничава обвезника да ангажује физичко лице за вршење појединих радњи и мера из члана 7. став 1. тач. 1)-5) Закона, уколико са истим закључи уговор о допунском раду у смислу члана 202. Закона о раду („Службени гласник РС“, бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - одлука УС, 113/2017 и 95/2018 - аутентично тумачење), у ком случају се обвезник не ослобађа одговорности за правилно вршење радњи и мера познавања и праћења странке у складу са Законом.

На крају истичемо, да ангажовање физичког лица за вршење појединих радњи и мера познавања и праћења странке на основу уговора о допунском раду, не представља поверавање вршења радњи и мера познавања и праћења странке лицу, које није из круга трећег лица из члана 30. став 2. Закона.

 

Питање:
Иницијатива за разумевање Управе за спречавање прања новца о нивоу ризика за успостављање пословног односа коришћењем средстава електронске комуникације у банкарском сектору, с обзиром да банке поступак видео-идентификације спроводе у складу са процедурама прописаним Одлуком Народне банке Србије о условима и начину утврђивања и провере идентитета физичког лица коришћењем средстава електронске комуникације („Сл. гласник РС“, бр. 15/2019, 84/2020 и 49/2021), да банке које успостављају пословне односе на овај начин ризик истог оцењују као стандардан, а да је последњом Националном проценом ризика спроведена анализа ризичности поступка видео-идентификације и да је његова рањивост процењена као средња, односно ниска уз коришћење других банкарских производа и услуга

Одговор:
Разлика између поступка видео-идентификације и поступка утврђивања и провере идентитета уз физичко присуство странке је у томе што странка у поступку видео-идентификације није физички присутна код обвезника, односно обвезник и странка нису на истој физичкој локацији, већ су просторно удаљени.

У прилог томе су и Смернице ФАТФ о дигиталној идентификацији, у којима се истиче да интеракција (однос) уз физичко присуство (енгл. face-to-face interactions), у смислу препорука ФАТФ, постоји када се дешава уз лично присуство конкретног лица (енгл. in-person), што значи да се стране у одређеној интеракцији/трансакцији налазе на истој физичкој локацији и обављају своје активности кроз физичку интеракцију. Даље се истиче да се интеракција без физичког присуства догађа на даљину, што значи да стране нису на истој физичкој локацији и обављају активности посредством дигиталних или других средстава за лица која нису физички присутна, попут поште или телефона.

Поступак видео-идентификације је по Закону о спречавању прања новца и финансирања тероризма („Службени гласник РС“, бр. 113/17, 91/19 и 153/20 - у даљем тексту: Закон) изузетак од обавезног физичког присуства лица чија се идентификација врши, како је и наведено у члану 18. став 8. Закона, према којим одредбама Закона орган надлежан за вршење надзора из члана 104. овог закона може ближе уредити и друге начине и услове утврђивања и провере идентитета странке која је физичко лице и законског заступника те странке коришћењем средстава електронске комуникације и без обавезног физичког присуства лица чија се идентификација врши код обвезника (поступак видео-идентификације).

Утврђивање и провера идентитета без физичког присуства странке је случај за примену појачаних радњи и мера познавања и праћења странке, сходно члану 39. Закона у којем стоји да, ако приликом утврђивања и провере идентитета, странка или законски заступник, односно лице које је овлашћено за заступање правног лица или лица страног права није физички присутна код обвезника, обвезник је дужан да осим радњи и мера из члана 7. став 1. тач. 1)–5) овог закона предузме неке од додатних мера предвиђених чланом 39. став 1. Закона.

Према члану 35. Закона, појачане радње и мере познавања и праћења странке, поред радњи и мера из члана 7. став 1. овог закона, обухватају и додатне радње и мере прописане овим законом које обвезник врши, и то:
1) код успостављања кореспондентског односа са банкама и другим сличним институцијама других држава;
2) приликом примене нових технолошких достигнућа и нових услуга, а у складу са проценом ризика;
3) код успостављања пословног односа из члана 8. став 1. тачка 1) овог закона или вршења трансакције из члана 8. став 1. тач. 2) и 3) овог закона са странком која је функционер;
4) када странка није физички присутна при утврђивању и провери идентитета;
5) када је странка или правно лице које се јавља у власничкој структури странке оф-шор правно лице;
6) код успостављања пословног односа или вршења трансакције са странком из државе која има стратешке недостатке у систему спречавања прања новца и финансирања тероризма.

Дакле, само приликом примене нових технолошких достигнућа и нових услуга, обвезник примењује појачане радње и мере у складу са проценом ризика. За остале набројане случајеве, међу којима је и случај када странка није физички присутна при утврђивању и провери идентитета, обвезник примењује појачане радње и мере и сврстава странку у висок ризик, како је наведено у члану 35. став 2. Закона:

“Осим у горе наведеним случајевима од 1)-6), обвезник је дужан да изврши појачане радње и мере познавања и праћења странке у случајевима када, у складу са одредбама члана 6. овог закона, процени да због природе пословног односа, облика и начина вршења трансакције, пословног профила странке, односно других околности повезаних са странком постоји или би могао постојати висок степен ризика за прање новца или финансирање тероризма“.

У прилог свему горе наведеном су и међународни стандарди, и то 40 Препорука ФАТФ у којем се у делу Препоруке 10 наводи да постоје околности у којима је ризик од прања новца или финансирања тероризма виши, па је неопходно предузети појачане радње и мере познавања и праћења странке. Даље се наводи да су примери ситауција које су потенцијално вишег ризика (поред оних које су наведене у Препорукама 12 до 16 – функционер, кореспондентско банкарство, услуге трансфера новца или вредности, нове технолгије, електронски трансфери) и пословни односи или трансакције без физичког присуства странке, као фактори ризика за производ, услугу, трансакцију или начин пружања.

Такође, у Анексу III у Петој директиви, на отвореној листи фактора и врстā доказа о постојању потенцијално вишег степена ризика, а у вези са производом, услугом, трансакцијом или начином пружања, налазе се између осталог и пословни односи или трансакције без физичког присуства, без одређених заштитних механизама, као што су електронски потписи.

На крају, посебно истичемо да је према последњој Процени ризика од финансирања тероризма оцењено следеће:

„Подложност банкарског сектора као водећег у финансијском систему од злоупотреби финансирања тероризма није занемарљива.

Банке би требало да обрате пажњу када, између осталог постоји сумња у прави идентитет особе која се региструје као клијент банке путем видео-идентификације и приликом провера аутентичности личних идентификационих докумената која се електронски достављају.

Генерално је уочена интерсекторска злоупотреба, пре свега институција електронског новца, односно платних процесора банака, платних институција (поготово ако се узме у обзир да оне у пружању својих услуга клијентима - нпр. идентификација на даљину, праћење и познавање клијента и праћење њихових трансакција, користе производе трећих лица - нпр. ФинТек-а компаније) и приређивача посебних игара на срећу у играчницама, а још чешће приређивача игара на срећу преко средстава електронске комуникације, у сврху извлачења средстава непознатог порекла и његовог прања са налога-профила који су регистровани код пружаоца услуга у сектору игара на срећу. Наведено утиче и на повећање ризика од финансирања тероризма.

Процедуре онлајн идентификације клијената и достављања докумената погодују злоупотребама као што је преправљање и фалсификовање личних идентификационих докумената, решењима о привременом боравку страних држављана, извода промета и стања по банковним рачунима и крађама идентитета“.

ПИТАЊЕ:

Да ли је у току трајања колективног уговора о животном осигурању, приликом издавања обрачунских полиса потребно изнова спроводити све радње и мере познавања и праћења странке, у смислу прибављања комплетне документације за идентификацију и проверу стварног власника странке, под условом да не постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма, као и да ли се обнова једногодишњег уговора и закључење новог уговора о животном осигурању сматра успостављањем новог пословног односа у смислу спровођења радњи и мера из члана 7. Закона, а у складу са тренутком спровођења истих из члана 8. Закона, укључујући и проверу података о стварном власнику странке

ОДГОВОР:

Радње и мере из члана 7. Закона, обвезник из члана 4. став 1. тачка 6) Закона врши приликом успостављања пословног односа са странком, односно закључења уговора о осигурању.

Том приликом, осим утврђивања идентитета странке – уговарача осигурања, обвезник је дужан да прибави податак о имену, односно називу корисника осигурања.

Уколико корисник осигурања није одређен по имену, односно називу, обвезник је дужан да прибави онај обим информација који ће бити довољан за утврђивање његовог идентитета, односно идентитета стварног власника корисника осигурања у тренутку исплате осигуране суме, остваривања права по основу откупа, предујма или залагања полисе осигурања.

Обвезник је дужан да утврди и провери идентитет корисника осигурања у тренутку исплате осигуране суме, остваривања права по основу откупа, предујма или залагања полисе осигурања.

Обвезник је дужан да утврди да ли је корисник осигурања и стварни власник корисника осигурања функционер, и уколико утврди да јесте, да предузме мере из члана 38. овог закона.

Уколико је корисник осигурања сврстан у категорију високог ризика од прања новца или финансирања тероризма, обвезник је дужан да предузме разумне мере да утврди стварног власника тог корисника, и то најкасније у тренутку исплате осигуране суме, остваривања права по основу откупа, предујма или залагања полисе осигурања.

Ако у вези са полисом осигурања утврди висок ризик од прања новца и финансирања тероризма, обвезник је дужан да поред радњи и мера из члана 7. овог закона, предузме следеће мере: обавести члана највишег руководства пре исплате осигуране суме и изврши појачане радње и мере познавања и праћења странке.

Према члану 8. став 4. Закона, обвезник је дужан да примењује радње и мере познавања и праћења странке из члана 7. овог закона и у току трајања пословног односа у учесталости и интензитету у складу са процењеним ризиком и промењеним околностима у вези са странком.

Према члану 25. став 6. Закона обвезник је дужан да предузме разумне мере да провери идентитет стварног власника странке, тако да у сваком тренутку зна власничку и управљачку структуру странке и да зна ко су стварни власници странке.

Дакле, Законом је предвиђено које радње и мере је обвезник из члана 4. став 1. тачка 6) Закона дужан да примени и када. Обвезник је интерним актима дужан да одреди адекватне радње и мере које предузима и у току трајања пословног односа у складу са анализом ризика и промењеним околностима у вези са странком, као и да у складу са тим зна ко су стварни власници странке.

Сходно напред наведеном, а у контексту питања из захтева, у случају продужења, односно обнове уговора и издавања нове полисе осигурања, обвезник је дужан да утврди да ли су се околности у вези са странком, стварним власником странке и пословним односом промениле (нпр. да ли су промењени подаци о пословном имену или седишту странке, заступнику странке, да ли је промењена власничка структура или стварни власник странке итд.). Уколико су се околности у вези са странком, стварним власником странке и пословним односом промениле, потребно је да, у складу са анализом ризика, предузме оне радње и мере које су неопходне у циљу ажурирања података и евидентирања насталих промена. Са друге стране, уколико није дошло до промењених околности у вези са странком, стварним власником странке и пословним односом, обвезник може саставити службену белешку, којом ће констатовати да је дошло до обнове уговорног односа, али да се околности у вези са странком, стварним власником странке и пословним односом нису промениле.

У случају издавања обрачунске полисе која, како се у захтеву наводи представља обрачун годишње премије осигурања, а не нови пословни однос, Управа сматра да није потребно примењивати радње и мере познавања и праћења странке из члана 7. овог закона, уколико су у том тренутку околности у вези са странком, стварним власником странке и пословним односом непромењене и у вези истих не постоје основи сумње да се ради о прању новца или фионансирању тероризма.
 

ПИТАЊЕ:

Да ли у складу са чланом 25. став 2. и 3. Закона, документација коју банка прибавља у процесу утврђивања стварног власника странке која је правно лице (оригинал или оверена копија документације из регистра који води надлежни орган државе седишта странке, односно оригинал или оверена копија документа или друге пословне документације коју доставља заступник, прокуриста или пуномоћник странке) мора бити легализована, у смислу пуне легализације, односно нотарске овере и по потреби апостилирана Хашким апостилом

ОДГОВОР:

Сходно члану 25. став 2. и 3 . Закона, обвезник је дужан да податке о стварном власнику старнке из члана 99. став 1. тачка 13) Закона прибави увидом у оригинал или оверену копију документације из регистра који води надлежни орган државе седишта странке, која не сме бити старија од шест месеци од дана издавања, а уколико из званичног јавног регистра, односно регистра који води надлежни орган државе седишта, није могуће прибавити све податке о стварном власнику странке, обвезник је дужан да податке који недостају прибави из оригиналног документа или оверене копије документа или друге пословне документације, коју му доставља заступник, прокуриста или пуномоћник странке.

На основу наведеног, Управа истиче да поменуте одредбе Закона не предвиђају легализацију документације у смислу Закона о легализацији исправа у међународном промету, уз напомену да уколико обвезник неопходне податке о стварном власнику прибавља из копије документа, иста треба бити оверена.

Битно је истаћи да обвезник не треба да сумња у истинитост или веродостојност прибављених података о странци и стварном власнику.

У супртотном, дужан је да размотри да ли постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма и о томе обавести Управу.
 

ПИТАЊЕ:

Мишљење у погледу примене одредаба о ограничењу готовинског плаћања, односно могућности пријема готовог новца у износу од 10.000 евра у динарској противвредности или вишем износу, а приликом продаје робe и непокретности или вршења услуга, посебно имајући у виду одредбу члана 120. став 4. Закона, којом одредбом је предвиђен прекршај за физичко лице које прими готов новац за плаћање робе и непокретности или услуга у износу од 10.000 евра или више у динарској противвредности, без обзира да ли се плаћање врши једнократно или у више међусобно повезаних трансакција

ОДГОВОР:

Ограничење готовинског плаћања у износу од 10.000 евра или више у динарској противвредности, без обзира да ли се плаћање врши једнократно или у више међусобно повезаних готовинских трансакција односи се на сва лица, правна и физичка, која се баве продајом робе и непокретности или вршењем услуга у Републици Србији.

Казненим одредбама Закона у члану 118. став 1. тачка 43) предвиђен је привредни преступ за правно лице које прими готов новац за плаћање робе и непокретности или услуга у износу од 10.000 евра или више у динарској противвредности, док је чланом 120. ставом 2. и 4. Закона предвиђен прекршај за предузетника и физичко лице које прими готов новац у наведеном износу за плаћање робе и непокретности или услуга, без обзира да ли се плаћање врши једнократно или у више међусобно повезаних готовинских трансакција.

Дакле, за кршење одредбе члана 46. Закона којим је предвиђено ограничење готовинског плаћања одговара правно лице, предузетник и физичко лице које се бави продајом робе и непокретности или вршењем услуга у Републици Србији.

Када физичко лице продаје стан у своје име и за свој рачун у приватне сврхе, а не у оквиру своје делатности, односно није лице које се бави продајом непокретности, оно није према одредбама Закона у обавези да прими новац преко рачуна.

Додајемо и то да је, према члану 57а Закона јавни бележник дужан да у складу са одредбама члана 6. Закона изради и редовно ажурира анализу ризика од прања новца и финансирања тероризма у складу са Законом, смерницама Јавнобележничке коморе и Националном проценом ризика од прања новца и финансирања тероризма.

Уколико је на основу анализе ризика готовинска трансакција идентификована као високоризична, јавни бележник је дужан да у сваком конкретном случају утврди да ли у вези са лицем или трансакцијом постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма и да о томе обавести Управу за спречавање прања новца.

ПИТАЊЕ:

Да ли је у складу са чланом 25. став 3. Закона у поступку утврђивања сложене власничке структуре међународне компаније, као доказ о стварним власницима прихватљива изјава јавног бележника из Холандије, који у тој изјави потврђује на основу извршеног увида у оснивачки акт, извод из холандског привредног регистра и увида у књигу удела привредног друштва, да су стварни власници одређена привредна друштва, навођењем њиховог пословног имена, седишта, броја регистрације у холандском привредном регистру и процентуалној висини њиховог удела

ОДГОВОР:

Обвезник је дужан да утврди идентитет стварног власника странке која је правно лице или лице страног правау складу са дефиницијом из члана 3. став 1. тач. 11) и 12) овог закона и прибави име, презиме, датум и место рођења и пребивалиште или боравиште стварног власника странке на начине предвиђене чланом 25. став 2, 3 и 4. Закона, који начини нису кумулативни, али је обвезник дужан да то чини по прописаном редоследу:

Најпре, обвезник је дужан да напред наведене податке прибави увидом у оригинал или оверену копију документације из регистра који води надлежни орган државе седишта странке, која не сме бити старија од шест месеци од дана издавања или непосредним увидом у званични јавни регистар.

Затим, ако из званичног јавног регистра, односно регистра који води надлежни орган државе седишта странке, није могуће прибавити све податке о стварном власнику обвезник је дужан да податке који недостају прибави из оригиналног документа или оверене копије документа или друге пословне документације, коју му доставља заступник, прокуриста или пуномоћник странке.

Уколико из објективних разлога није могуће прибавити прописане податке на неки од претходно описаних начина, обвезник их може прибавити и увидом у комерцијалне или друге доступне базе и изворе података или из из писмене изјаве заступника, прокуристе или пуномоћника и стварног власника странке.

Дакле, Закон не предвиђа могућност прибављања података о стварном власнику из писмене изјаве јавног бележника, с обзиром да јавни бележник у складу са прописима који регулишу јавнобележничку делатност није заступник странке нити изјава јавног бележника може представљати пословну документацију из члана 25. став 3. Закона.

На крају, ако обвезник након предузимања свих радњи прописаних овим чланом није у могућности да утврди стварног власника, дужан је да утврди идентитет једног или више физичких лица која обављају функцију највишег руководства у странци, али је у обавези да документује радње и мере предузете на основу члана 25. став 2, 3. и 4. Закона, као доказ да је покушао да дође до података из члана 99. став 1. тачка 13) Закона.

Напомињемо да стварни власник правног лица сходно дефиницији из члана 3. став 1. тач. 11) и 12) Закона може бити искључиво физичко лице.

ПИТАЊЕ:

Имамо недоумицу у вези примене члана 95. став 1. Закона у делу рокова чувања документације о текућим рачунима, кредитима и слично, који су угашени пре више од 10 година, где исте странке и даље имају уговорни однос са банком или је од раскида последњег уговорног односа прошло мање од 10 година, а као примери описане су следеће ситуације:

Клијент је имао динарски текући рачун отворен 1995. године и готовински кредит, одобрен 1998. године. Текући рачун у РСД валути је угасио 2001. године, а кредит је исплаћен 2000. године. Клијент је 2004. године отворио рачун у валути CHF, који је и даље активан и на који јој стижу повремени приливи по основу помоћи родбине из иностранства. Да ли банка може уништити документацију о динарском рачуну из 1995. године и кредиту из 1998. године или је и даље у обавези да их чува?

Даље, клијент је имао више рачуна у банци, отворених 2003. године, затворених 2008. године. Последњи рачун је отворио 2007. године и затворио 2018. године. Да ли је банка у обавези да чува документацију о рачунима отвореним 2003. године, све док не истекне 10 година од дана затварања последњег рачуна из 2018. године, дакле до 2028. године?

И пример где је клијент први кредит и текући рачун у РСД валути отворио 1999. године. Неколико пута су му одобравани други кредити у банци, последњи кредит је исплаћен 2010. године. Текући рачун у РСД валути је и даље активан. Да ли је банка и даље у обавези да чува документацију о наведеним угашеним кредитима?


ОДГОВОР:

Према члану 2. став 1. тачка 28) Закона о платном промету ("Сл. лист СРЈ", бр. 3/2002 и 5/2003 и "Сл. гласник РС", бр. 43/2004, 62/2006, 111/2009 - др. закон, 31/2011 и 139/2014 - др. закон) отварање и вођење рачуна, као и права и обавезе уговорних страна регулишу се уговором између банке и клијента.

Према члану 1065. Закона о облигационим односима ("Сл. лист СФРЈ", бр. 29/78, 39/85, 45/89 - одлука УСЈ и 57/89, "Сл. лист СРЈ", бр. 31/93, "Сл. лист СЦГ", бр. 1/2003 - Уставна повеља и "Сл. гласник РС", бр. 18/2020), уговором о кредиту банка се обавезује да кориснику кредита стави на располагање одређени износ новчаних средстава, на одређено или неодређено време, за неку намену или без утврђене намене, а корисник се обавезује да банци плаћа уговорену камату и добијени износ новца врати у време и на начин како је утврђено уговором.

С обзиром да горе описане банкарске услуге настају по основу уговора, а у контексту примера описаних у захтеву, банка са једном странком може закључити више уговора, односно може успоставити више пословних односа, банка је дужна да, сходно члану 95. став 1. Закона податке и документацију прибављене у складу са овим законом у вези са успостављеним пословним односом са странком, чува најмање десет година од дана окончања пословног односа, с тим што се рок од 10 година односи на сваки пословни (уговорни) однос посебно.

ПИТАЊЕ:

С обзиром да је обвезник, према члану 29. став 2. тачка 4) Закона дужан да прати пословање странке са дужном пажњом, што укључује између осталог праћење и ажурирање, односно периодичну проверу прибављених информација, података и документације о странци и њеном пословању, може ли банка вршити ажирирање података о странци која је физичко лице путем м-банкинг апликације са којом банка има успостављен пословни однос, дакле којој је већ утврђен и проверен идентитет у складу са Законом на следећи начин:

Клијент би у поступку ажурирања личног документа, био у обавези да слика своју личну карту мобилним телефоном, банка би сачувала копију документа, док би му апликација очитала (прочитала ОЦР код) личну карту и пренела податке у основни информациони систем банке, осигуравајући потпуну тачност очитаних података. Једино што постоји немогућност очитавања адресе клијента путем ОЦР код, па би клијент адресу унео ручно у саму м-банкинг апликацију.

ОДГОВОР:

Члан 29. Закона односи се на праћење пословања странке.

Дакле, према члану 7. став 1. тачка 6) Закона, обвезник је дужан да редовно прати пословање и проверава усклађеност активности странке са природом пословног односа и уобичајеним обимом и врстом пословања странке примењујући радње и мере из члана 29. Закона у обиму и учесталости која одговара степену ризика утврђеном у анализи ризика.

Напомињемо да Закон не регулише обавезу ажирирања личног документа странке, па обвезник то може чинити у складу са анализом ризика, на начин утврђен интерним актима обвезника.


 

ПИТАЊЕ:

Да ли на основу закљученог уговора између платне институције и другог правног лица о поверавању послова утврђивања идентитета странке, платна институција може даље да повери својим заступницима који су овлашћени мењачи да за друго правно лице врши радње и мере познавања и праћења странке из члана 7. став 1. тачка 1) – 5) Закона

ОДГОВОР:

Пре свега, Закон не даје могућност обвезнику да на основу уговора може поверити вршење појединих радњи и мера познавања и праћења странке лицу које није из круга трећих лица из члана 30. став 2. Закона.

Уколико је овлашћени мењач заступник платне институције у пружању платних услуга и у вези с тим заступањем, исти може, као треће лице вршити поверене радње и мере из члана 7. Закона, али само у име платне институције, без могућности даљег поверавања вршења радњи и мера другим лицима.

ПИТАЊЕ:

Када је у питању уплата пазара, како ће лице које доноси пазар, а није налогодавац дати изјаву за налогодавца да ли је фунционер, члан уже породице или близак сарадник фунционера, као и о његовој имовини у случају да се изјаснио потврдно, да ли је потребно да благајник врши оцену ризика за правно лице/предузетника код сваке напред описане трансакције, као и да ли је потребно утврдити стварног власника правног лица, а све горе наведено у случају када су у питању једнократне трансакције у износу вишем од 1.000 евра или динарској противвредности тог износа, појединачним и повезаним

ОДГОВОР:

Појачане радње и мере познавања и праћења странке, поред радњи и мера из члана 7. став 1. овог закона, обухватају и додатне радње и мере прописане Законом које обвезник врши, између осталог при преносу новчаних средстава у износу вишем од 1.000 евра или динарској противвредности тог износа, без обзира на то да ли се ради о једној или више међусобно повезаних трансакција, у случају када пословни однос није успостављен са странком која је фунционер, сходно члану 35. став 1. тачка 3) Закона.

Према члану 38. став 1. Закона, обвезник је дужан да утврди поступак по коме утврђује да ли је странка или стварни власник странке функционер. Тај поступак се утврђује интерним актом обвезника, у складу са смерницама које доноси надзорни орган.

Дакле, обвезник уређује својим интерним актом, а у складу са смерницама надзорног органа, у конкретном случају Народне банке Србије поступак утврђивања да ли је странка или стварни власник странке фунционер. Тако на пример, може постојати посебан KYC упитник за лица која нису странке, већ законски заступници, пуномоћници, овлашћена лица, односно налогопримци који поступају у име другог и који ће за странку дати податке у складу са Законом. Уколико такво лице изјави да је странка или стварни власник странке фунционер, члан уже породице или близак сарадник фунционера, податке о имовини обвезник прибавља непосредно од странке, односно на начин предвиђен чланом 38. став 2. тачка 1) и 2) Закона.

Анализу ризика од прања новца и финансирања тероризма обвезник је дужан да изради и редовно ажурира складу са Законом, смерницама надзорног органа и проценом ризика од прања новца и финансирања тероризма израђеном на националном нивоу.

Aнализа ризика садржи анализу ризика у односу на целокупно пословање обвезника и анализу ризика за сваку групу или врсту странке, односно пословног односа, односно услуге које обвезник пружа у оквиру своје делатности, односно трансакције.

Сходно наведеном, обвезник ће правно лице/предузетника који редовно врши уплату пазара у износу вишем од 1.000 евра, без обзира на то да ли се ради о једној или више међусобно повезаних трансакција, анализирати узимајући у обзир ризик странке, географски ризик, ризик трансакције и ризик услуге и друге врсте ризика које је идентификовао због специфичности пословања, а да ли ће то чинити приликом сваке трансакције, зависи од тога да ли је правно лице/предузетник сврстано у категорију ниског, средњег или високог ризика од прања новца и финансирања тероризма.

Једна од радњи и мера познавања и праћења странке коју је обвезник дужан да врши при преносу новчаних средстава у износу вишем од 1.000 евра или динарској противвредности тог износа, без обзира на то да ли се ради о једној или више међусобно повезаних трансакција у случају када пословни однос није успостављен је, утврђивање идентитета стварног власника и провера његовог идентитета.
Обвезник је дужан да утврди идентитет стварног власника странке која је правно лице или лице страног права у складу са дефиницијом стварног власника из члана 3. став 1. тач. 11) и 12) овог закона и прибави податке из члана 99. став 1. тачка 13) овог закона: име, презиме, датум и место рођења и пребивалиште или боравиште стварног власника странке на начине предвиђене чланом 25. Закона.

Према члану 43. став 1. тачка 2) алинеја (2) Закона, обвезник не утврђује стварног власника странке када је странка државни орган, орган аутономне покрајине, орган јединице локалне самоуправе, јавна предузећа, јавна агенција, јавна служба, јавни фонд, јавни завод или комора или привредно друштво чије су издате хартије од вредности укључене на организовано тржиште хартија од вредности које се налази у Републици Србији или држави у којој се примењују међународни стандарди на нивоу стандарда Европске уније или виши, а који се односе на подношење извештаја и достављање података надлежном регулаторном телу, осим ако у вези са странком или трансакцијом постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма.
Напомињемо још и то да се једном прибављени подаци о стварном власнику једне странке сваки следећи пут само потврђују, на пример службеном белешком да нема никаквих промена, односно ажурирају уколико су се подаци о идентитету или власничкој структури странке променили.

ПИТАЊЕ:

Да ли је друштво Deloitte Advisory дужно да примењује радње и мере за спречавање прања новца и финансирања тероризма из члана 5. Закона у односу на целокупно своје пословање, с обзиром да поред рачуноводствених услуга и услуга пореског саветовања пружа и широк опсег саветодавних услуга из различитих области (финансијско саветовање, управљање ризицима, консалтинг...)

ОДГОВОР:

Сходно члану 4. став 1. тачка 14) и 15) Закона, обвезници у смислу овог закона су између осталих предузетници и правна лица која се баве пружањем рачуноводствених услуга и порески саветници.

Дакле, када приликом обављања делатности обвезник пружа рачуноводствене услуге и услуге пореског саветовања, дужно је да поступа по одредбама Закона и примењује радње и мере за спречавање прања новца и финансирања тероризма из члана 5. истог.

ПИТАЊЕ: Када приређивачи посебних игара на срећу преко средстава електронске комуникације предузимају радње радње и мере познавања и праћења странке, које радње и мере предузимају као обвезници Закона и давање мишљења на листе индикатора за препознавање лица и трансакција за које постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма које је израдио надзорно орган

ОДГОВОР:

У складу са чланом 8. став 3. Закона, приређивач посебних игара на срећу у играчницама и приређивач игара на срећу преко средстава електронске комуникације (у даљем тексту: обвезник) је дужан да радње и мере познавања и праћења странке из члана 7. Закона изврши приликом подизања добитака, полагања улога или у оба случаја, када се врше трансакције у износу од 2.000 евра или више у динарској противвредности, без обзира на то да ли се ради о једној или више међусобно повезаних трансакција.

Радње и мере предвиђене чланом 5. Закона, обвезник предузима независно од износа трансакције, већ самим тим што је обвезник Закона, и то су следеће радње и мере:

1) познавање странке и праћење њеног пословања;

2) достављање информација, података и документације Управи за спречавања прања новца (у даљем тексту: Управа);

3) одређивање лица задуженог за извршавање обавеза из овог закона (овлашћено лице) и његовог заменика, као и обезбеђивање услова за њихов рад;

4) редовно стручно образовање, оспособљавање и усавршавање запослених;

5) обезбеђивање редовне унутрашње контроле извршавања обавеза из овог закона, као и интерне ревизије ако је то у складу са обимом и природом пословања обвезника;

6) израда списка показатеља (индикатора) за препознавање лица и трансакција за које постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма, уз обавезу уношења и индикатора које је израдила Управа за игре на срећу;

7) вођење евиденција, заштиту и чување података из тих евиденција;

8) спровођење мера из овог закона у пословним јединицама и подређеним друштвима правног лица у већинском власништву обвезника у земљи и у страним државама;

9) извршавање других радњи и мера на основу Закона.

Обвезник је дужан да сачини одговарајућа унутрашња акта којима ће ради ефикасног управљања ризиком од прања новца и финансирања тероризма обухватити радње и мере дефинисане у овом члану.

Такође, према члану 6. Закона, обвезник је дужан да изради и редовно ажурира анализу ризика од прања новца и финансирања тероризма у складу са овим законом, смерницама које доноси Управа за игре на срећу и проценом ризика од прања новца и финансирања тероризма израђеном на националном нивоу.

Анализа ризика мора да буде сразмерна природи и обиму пословања, као и величини обвезника, мора да узме у обзир основне врсте ризика (ризик странке, географски ризик, ризик трансакције и ризик услуге) и друге врсте ризика које је обвезник идентификовао због специфичности пословања.

Aнализа ризика садржи:

1) анализу ризика у односу на целокупно пословање обвезника;

2) анализу ризика за сваку групу или врсту странке, односно пословног односа, односно услуге које обвезник пружа у оквиру своје делатности, односно трансакције, те у складу са тим обвезник сврстава странку у низак, средњи или висок ризик од прања новца и финансирања тероризма и примењује одређене радње и мере.

Обвезник је дужан да Управи достави податке предвиђене чланом 47. Закона:

- о свакој готовинској трансакцији у износу од 15.000 евра или више у динарској противвредности, и то одмах када је извршена, а најкасније у року од три дана од дана извршења трансакције и

- увек када у вези са трансакцијом или странком постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма, и то пре извршења трансакције, и да у извештају наведе рок у коме та трансакција треба да се изврши.

Управа за игре на срећу, као надзорни орган овог обвезника, према члану 68. став 1. Закона израђује листе индикатора за препознавање лица и трансакција за које постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма, које се објављују на веб сајту Управе.

Дакле, на основу листе индикатора, обвезник препознаје и утврђује колико је нека активност сумњива, али исте нису законски нити подзаконски акт, па се у том смислу не могу тумачити, односно Управа не даје мишљења о примени листа индикатора, сходно члану 84. став 1. тачка 4) Закона.

ПИТАЊЕ:

Да ли би банке, у складу са чланом 91. став 3. Закона повредиле обавезу чувања пословне, банкарске или професионалне тајне приликом размене података о странкама којима је нека од пословних банака због високог ризика од прања новца и финансирања тероризма затворила рачун, а све у циљу успостављања апликативног решења којим би се спречило да таква лица отворе рачун у другој банци и наставе са процесом прања новца и финансирања тероризма

ОДГОВОР:

Сходно члану 91. став 3. Закона, када обвезник доставља податке, информације и документацију Управи, кореспондентској банци у складу са чланом 36. овог закона, у складу са чл. 11–15в овог закона, трећем лицу у складу са чл. 30–32. овог закона, пословним јединицама и подређеним друштвима правног лица у већинском власништву тог обвезника или када податке, информације или документацију размењује у оквиру групе у складу са чланом 48. овог закона, не сматра се да је повредио обавезу чувања пословне, банкарске или професионалне тајне.

Дакле, наведеном одредбом Закона није обухваћена ситуација описана у захтеву.

Међутим, размена информација је могућа између два или више обвезника који се баве истом делатношћу, у случајевима који се односе на исту странку и исту трансакцију, под условом да су то обвезници из Републике Србије или треће државе која прописује обавезе у вези са спречавањем прања новца и финансирања тероризма које су еквивалентне обавезама прописаним овим законом и који подлежу обавезама чувања професионалне тајне и података о личности, у ком случају се одредба Закона о забрани дојављивања не примењује.

Уколико обвезник на основу анализе ризика сврста странку у висок ризик од прања новца и финансирања тероризма, дужан је да примени појачане радње и мере, које подразумевају примену општих радњи и мера познавања и праћења странке и додатних радњи и мера, зависно од случајева предвиђених чланом 35. став 1. Закона.

Осим у случајевима прописаним чланом 35. став 1. Закона, обвезник је дужан да изврши појачане радње и мере познавања и праћења странке у случајевима када, у складу са анализом ризика процени да због природе пословног односа, облика и начина вршења трансакције, пословног профила странке, односно других околности повезаних са странком постоји или би могао постојати висок степен ризика за прање новца или финансирање тероризма. Обвезник је дужан да својим интерним актом дефинише које ће појачане радње и мере и у ком обиму примењивати у сваком конкретном случају.

На основу свега горе наведеног, Управа истиче следеће:

Ситуацију када обвезник утврди да у вези са странком постоји висок ризик од прања новца и финансирања тероризма,  не треба поистовећивати са ситуацијом кад у вези са странком или трансакцијом постоје основи сумње да се ради о прању новца и финансирања тероризма или са ситуацијом кад постоји основана сумња на прање новца у вези са трансакцијом или лицем које врши или за које се врши трансакција.

Када постоји висок ризик од прања новца и финансирања тероризма у вези са странком, обвезник предузима појачане радње и мере познавања и праћења странке, док када постоје основи сумње на прање новца и финансирање тероризма, обвезник је дужан да поступи у складу са чланом 47. став 1. и 3. Закона и достави потребне податке Управи.

Међутим, уколико обвезник основано посумња да се у вези са трансакцијом или лицем које врши или за које се врши трансакција ради о прању новца и ако је то неопходно за благовремено извршавање обавеза из овог закона, може привремено да обустави вршење трансакције, укључујући и приступ сефу најдуже до 72 сата, сходно члану 75. став 8. Закона.

У том случају обвезник, односно његови запослени нису одговорни за штету учињену странкама и трећим лицима, осим ако се докаже да је штета проузрокована намерно или крајњом непажњом, у складу са чланом 92. став 1. тачка 4) Закона.

Додајемо још и то да је обвезник дужан да одбије понуду за успостављање пословног односа, као и извршење трансакције ако не може да изврши радње и мере из члана 7. став 1. тач. 1)–5) Закона, а ако је пословни однос већ успостављен дужан је да га раскине, осим у случају када је рачун блокиран на основу поступка надлежног државног органа у складу са законом.

Дакле, када на основу анализе ризика обвезник сврста странку у категорију високог ризика од прања новца и финансирања тероризма дужан је да примени радње и мере прописане Законом за ту категорију ризика.

Обвезник не раскида пословни однос са странком ни у случају блокаде рачуна на основу поступка надлежног државног органа у складу са законом.

ПИТАЊЕ:

Како да платна институција, која се налази у близини прихватних центара и центара за азил поступа, када у случају извршења међународних новчаних дознака, у току једног или више дана долази до повећаног броја прилива који се примаоцу уплаћују из више земаља и од стране више различитих платилаца и истом се новчана средства стављају на располагање у готовом новцу, а на основу свега наведеног описана ситуација може бити индикатор да се ради о трансакцијама у корист других корисника средстава, у овом случају миграната

ОДГОВОР:

Радње и мере из члана 7. став 1. Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма („Службени гласник РС“, бр. 113/17, 91/19 и 153/20 - у даљем тексту: Закон) обвезник врши, између осталог:

-при преносу новчаних средстава у износу вишем од 1.000 евра или динарској противвредности тог износа, без обзира на то да ли се ради о једној или више међусобно повезаних трансакција, у случају када пословни однос није успостављен,

-када у вези са странком или трансакцијом постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма и

-када постоји сумња у истинитост или веродостојност прибављених података о странци и стварном власнику, сходно члану 8. став 1. тачка 3) – 5). Закона.

Поред радњи и мера из члана 7. став 1. Закона, пружалац платних услуга је дужан да изврши појачане радње и мере познавања и праћења странке и то, осим у случајевима из члана 35. става 1. Закона и у случајевима када, у складу са анализом ризика процени да због природе пословног односа, облика и начина вршења трансакције, пословног профила странке, односно других околности повезаних са странком постоји или би могао постојати висок степен ризика за прање новца или финансирање тероризма. Обвезник је дужан да својим интерним актом дефинише које ће појачане радње и мере, и у ком обиму, примењивати у сваком конкретном случају.

С обзиром да је у захтеву наведено да описана ситуација може бити индикатор да се ради о трансакцијама у корист других корисника средстава, једна од додатних радњи и мера може бити утврђивање стварног власника странке која је физичко лице, односно платна институција може тражити изјаву од примаоца плаћања да ли је исти у нечијем посредном или непосредном власништву, односно да ли га неко контролише.  

Додајемо да је пружалац платних услуга дужан да прикупи податке о платиоцу и примаоцу плаћања, а које податке је дужан да прикупи зависи од тога да ли је износ преноса новчаних средстава, укључујући и вредност с тим преносом повезаних платних трансакција виши од 1.000 евра или динарске противвредности овог износа или није виши од 1.000 евра или динарске противвредности овог износа, што је ближе одређено у Одељку б) Закона.

Напомињемо да је платна институција дужна да Управи за спречавање прања новца достави податке о свакој готовинској трансакцији у износу од 15.000 евра или више у динарској противредности и увек када у вези са трансакцијом или странком постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма, сходно члану 47. став 1. и 2. Закона.

На крају истичемо да је платна институција дужна да утврди да ли има посла или других сличних односа са означеним лицем и уколико утврди да има, поступи у складу са чланом 8. став 1. – 6. Закона о ограничавању располагања имовином у циљу спречавања тероризма и ширења оружја за масовно уништење („Службени гласник РС“, бр. 29/2015, 113/2017 и 41/2018). Радње и мере из овог члана односе се и на лице које поступа у име и за рачун означеног лица или по његовим инструкцијама.

ПИТАЊЕ:

Да ли су према одредбама Закона приређивачи игара на срећу преко средстава електронске комуникације у обавези да врше радње и мере познавања и праћења странке приликом успостављања пословног односа, да ли се сабирају уплате и исплате, односно да ли се радње и мере врше уколико се у истом дану, као повезане трансакције изврши уплата од 1500 евра и исплата од 1000 евра, као и с обзиром да је Законом превиђено да се у случају приређивача игара на срећу путем средстава електронске комуникације прописани подаци не могу прибавити увидом у лични документ уз присуство лица чија се идентификација врши, јер се целокупан пословни однос одвија путем интернета, без личног присуства, да ли је довољно прибавити фотографију личне карте (која се штампа) или је потребно захтевати фотографију играча са личном картом

ОДГОВОР:

Изузетно од одредаба става 1. члана 8. Закона, обвезник из члана 4. став 1. тачка 8) Закона је дужан да радње и мере из члана 7. Закона изврши приликом подизања добитака, полагања улога или у оба случаја, када се врше трансакције у износу од 2.000 евра или више у динарској противвредности, без обзира на то да ли се ради о једној или више међусобно повезаних трансакција.

Дакле, у складу са чланом 8. став 3. Закона, приређивачи посебних игара на срећу у играчницама и приређивачи игара на срећу преко средстава електронске комуникације су изузети од примене радњи и мера у случајевима предвиђеним чланом 8. став 1. Закона.

Радње и мере предвиђене чланом 7. Закона приређивачи посебних игара на срећу у играчницама и приређивачи игара на срећу преко средстава електронске комуникације врше приликом подизања добитака, полагања улога или у оба случаја, када се врше трансакције у износу од 2.000 евра или више у динарској противвредности, без обзира на то да ли се ради о једној или више међусобно повезаних трансакција.

Дакле, без обзира на то да ли се ради о једној или више међусобно повезаних трансакција, обвезник је дужан да изврши радње и мере из члана 7. Закона приликом подизања добитака у износу од 2.000 евра или више у динарској противвредности, приликом полагања улога у износу од 2.000 евра или више у динарској противвредности или у оба случаја, приликом подизања добитaка и полагања улога када се врше трансакције у износу од 2.000 евра или више у динарској противвредности.

Напомињемо да ће обвезник, на основу анализе ризика и списка показатеља (индикатора) за препознавање лица и трансакција за које постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма утврдити повезаност трансакција.

У складу са чланом 17. Закона, обвезник утврђује и проверава идентитет странке прибављањем података из члана 99. став 1. тачка 3) Закона: име и презиме, датум и место рођења, пребивалиште или боравиште и ЈМБГ физичког лица који врши трансакцију, као и врсту и број личног документа, назив издаваоца, датум и место издавања, а напред наведени подаци се прибављају увидом у лични документ уз обавезно присуство лица чија се идентификација врши. Обвезник је дужан да прибави копију, односно очитан извод личног документа. Копијом, односно очитаним изводом личног документа сматра се и дигитализовани документ.

Изузетно од прибављања потребних података из члана 99. став 1. тачка 3) Закона увидом у лични документ уз обавезно присуство лица чија се идентификација врши, обвезник може да утврди и провери идентитет странке и на основу квалификованог електронског сертификата странке на начин и под условима предвиђеним чланом 18. став 1 – 7. Закона.

Такође, у складу са чланом 18. став 8. Закона, обвезник може утврдити и проверити идентитет странке коришћењем средстава електронске комуникације и без обавезног физичког присуства лица чија се идентификација врши, и то у поступку видео-идентификације, а на начин и под условима које уреди орган надлежан за вршење надзора код обвезника из члана 4. став 1. тачка 8) Закона. 

ПИТАЊЕ:

Да ли је у складу са чланом 29. став 2. тачка 4) Закона, банка у могућности да податке о странци која је физичко лице, односно законском заступнику странке која је правно лице, ажурира прибављањем копије личног документа посредством канала електронске комуникације, односно са имеил адресе странке, односно да ли банка може податке о странци која је правно лице, њеној власничкој структури и стварним власницима, да ажурира прибављањем копије документације посредством канала електронске комуникације?

ОДГОВОР:

Сходно члану 29. став 2. тачка 4) Закона, обвезник је дужан да прати пословање странке са дужном пажњом, које укључује и, између осталог праћење и ажурирање, односно периодичну проверу прибављених информација, података и документације о странци и њеном пословању.

Дакле, обвезник је дужан да редовно прати пословање и проверава усклађеност активности странке са природом пословног односа и уобичајеним обимом и врстом пословања странке примењујући радње и мере из члана 29. став 2. тачка 1) – 4). Закона.

Поступак прибављања копије личног документа посредством канала електронске комуникације, односно са имеил адресе странке, обвезник може применити у току трајања пословног односа у случају ажурирања података из члана 99. став 1. тачка 2) и 3). Закона, који се односe на идентитет странке која је физичко лице, односно законског заступника странке која је правно лице. 

Што се тиче питања да ли банка може податке о странци која је правно лице, њеној власничкој структури и стварним власницима, да ажурира прибављањем копије документације посредством канала електронске комуникације, односно са е-маил адресе странке, под којом се подразумева копија оригиналне документације или оверена копија документације из званичног регистра за странку и правна лица која буду чинила њену власничку структуру, копија пословне документације која се по потреби прибавља у сврху прибављања података о стварном власнику странке, укључујући и копију изјаве заступника, прокуристе или пуномоћника и стварног власника о власничкој структури странке и копију личног документа стварног власника странке, Управа истиче следеће:

Поступак прибављања горе наведене документације у копији, посредством канала електронске комуникације, односно са е-маил адресе странке која је правно лице, ради ажурирања података о стварном власнику обвезник може применити у случају да се власничка и управљачка структура странке није мењала.

У супротном, уколико обвезник на основу промењене власничке и управљачке структуре утврди да је друго физичко лице стварни власник странке, податке из члана из члана 99. став 1. тачка 13) Закона (име, презиме, датум и место рођења и пребивалиште или боравиште стварног власника странке) прибавља из оригинала или оверене копије документације из члана 25. Закона.

ПИТАЊЕ:
Да ли је банка извршила потребне радње у складу са чланом 39. Закона, ако је у поступку утврђивања и провере идентитета странке која није физички присутна, прикупила од пуномоћника додатни идентификациони документ странке и извршила додатну проверу ових исправа непосредним увидом у изглед и форму идентификационог документа од стране запослених у банци, а банка је у KYC предвидела и изјашњење о разлозима одсуствовања странке

ОДГОВОР:
Ако приликом утврђивања и провере идентитета, странка или законски заступник, односно лице које је овлашћено за заступање правног лица или лица страног права није физички присутна код обвезника, обвезник је дужан да осим радњи и мера из члана 7. став 1. тач. 1)–5) овог закона предузме неке од додатних мера предвиђених чланом 39. став 1. Закона и мера које одреди надзорни орган.
Мере које су описане у захтеву могу се сматрати додатним сходно наведеном члану Закона.

ПИТАЊЕ:
Да ли је банка извршила поступак  идентификације у складу са одредбама члана 25. Закона ако је странка доставила изводе о регистрацији не старије од 3 односно 6 месеци, који не садрже податке о власницима и писану изјаву странке о власничкој структури и крајњим власницима потписану од стране заступника, а странка  није доставила пословну документацију, као и да ли је извршен поступак идентификације власника/управљача странке ако је у ланцу власништва на крају идентификовано акционарско друштво које је листирано на берзи, ако је банка прикупила податке о члановима управе наведеног АД

ОДГОВОР:
Обвезник je дужан да утврди идентитет стварног власника странке која је правно лице или лице страног права у складу са дефиницијом стварног власника привредног друштва, односно другог правног лица из члана 3. став 1. тачка 11) и 12) Закона и прибави податке из члана 99. став 1. тачка 13) Закона: име, презиме, датум и место рођења и пребивалиште или боравиште стварног власника странке, на начине предвиђени чланом 25. Закона:
- увидом у документације из регистра који води надлежни орган државе седишта странке, која не сме бити старија од шест месеци од дана издавања или непосредним увидом у званични јавни регистар у ком случају је дужан да обезбеди копију извода из тог регистра коју чува у складу са законом;
- из документа или друге пословне документације, коју доставља заступник, прокуриста или пуномоћник странке;
- увидом у комерцијалне или друге доступне базе и изворе података или из писмене изјаве заступника, прокуристе или пуномоћника и стварног власника странке.
Наведени начини прибављања података нису кумулативни, већ Закон обвезнику даје могућност избора на које начине може доћи до потребних података. Оно што је обвезник дужан да учини је да документује радње и мере на основу којих је до података из члана 99. став 1. тачка 13) Закона  дошао.
Када је у питању странка која у власничкој структури има акционарско друштво које је листирано на берзи, обвезник је дужан да утврди стварног власника сходно дефиницији из члана 3. став 1. тачка 11) Закона.
Ако обвезник, након предузимања свих радњи прописаних овим чланом није у могућности да утврди стварног власника, дужан је да утврди идентитет једног или више физичких лица која обављају функцију највишег руководства у странци.
 

ПИТАЊЕ:
Да ли је банка дужна да прикупи податке и информације о пореклу непокретне имовине високо ризичних клијената у складу са чланом 28. Закона која није, нити је била предмет пословног односа

ОДГОВОР:
Сходно члану 28. Закона, обвезник је дужан да од странке прикупи податке и информације о пореклу имовине која је или ће бити предмет пословног односа и предузимајући разумне мере додатно их проверава кроз расположиве изворе информација, ако у складу са анализом ризика из члана 6. овог закона, утврди да у вези са странком постоји висок ризик од прања новца или финансирања тероризма.
Податке о целокупној имовини, обвезник је дужан да прибави када је странка фунционер, члан уже породице фунционера или ближи сарадник фунционера.

ПИТАЊЕ:

Да ли се доле наведени пословни односи сматрају кореспондентским односом:
- вршење трансакција у вези са управљањем токовима готовине, међународним преносом новчаних и других средстава, клиринг чекова и девизно-валутних послова, ако се не отвара лоро рачун;
- отварање текућег рачуна клијентима који су лизинг друштва, друштва за осигурање, инвестициона друштва, друштва за управљање фондовима и сл. који се у складу са Законом о банкама сматрају лицима у финансијском сектору, имајући у виду да Закон не дефинише појам финансијске институције, или се као кореспондентски однос треба сматрати само однос са пружаоцима платних услуга;
- чување и администрирање хартија од вредности за финансијске и кредитне институције, уз отварање новчаног рачуна преко којег се врше трансакције повезане са услугом чувања и администрирања хартија од вредности (плаћање пореза, исплата дивиденде, и сл.) било у име и за рачун самог клијента или за трећа лица (када клијент банке наступа као депозитар/кастоди банка);
- пружање услуге пријема и извршења налога за располагање хартијама од вредности, односно пружање брокерских услуга од стране овлашћене банке другој финансијској институцији.

ОДГОВОР:

Према члану 3. став 1. тачка 14) Закона кореспондентски однос јесте:
(1)пружање банкарских услуга једне банке као кореспондента другој банци као респонденту, укључујући услуге отварања и вођења текућих и других рачуна и с тим повезане услуге, као што су управљање токовима готовине, међународни пренос новчаних и других средстава, клиринг чекова и девизно-валутни послови;
(2)односи између банака и/или кредитних институција, као и између банака и/или кредитних институција и других финансијских институција у којима сличне услуге кореспондентска институција пружа респонденту, укључујући односе који су успостављени ради вршења трансакција с финансијским инструментима или преноса новчаних и других средстава.

Дакле, кореспондентски однос је однос између банака, однос између кредитних институција, однос између банака и кредитних институција, као и однос између банака и других финансијских институција, односно између кредитних и других финансијских институција. С тим у вези, респоденти могу бити лизинг друштва, друштва за осигурање, инвестициона друштва, друштва за управљање фондовима.

Банкарске услуге које кореспондентска банка пружа респонденту су послови које банка може обављати у складу са законом који регулише пословање банака, укључујући услуге отварања и вођења текућих и других рачуна и с тим повезане услуге, као што су управљање токовима готовине, међународни пренос новчаних и других средстава, клиринг чекова и девизно-валутни послови.

Услуге које кореспондентска институција пружа респонденту су послови који су предвиђени законима који регулишу пословање кореспондентских институција, укључујући односе који су успостављени ради вршења трансакција с финансијским инструментима или преноса новчаних и других средстава.

Обвезник је дужан да у уговору на основу којег се успоставља кореспондентски однос, посебно утврди и документује обавезе сваке уговорне стране у вези са спречавањем и откривањем прања новца и финансирања тероризма.

У циљу вршења напред наведених услуга, страна банка или друга слична институција отвара рачун код обвезника. Међутим, обвезник не сме успоставити кореспондентски однос са страном банком или другом сличном институцијом на основу ког та институција може користити рачун код обвезника тако што ће својим странкама омогућити директно коришћење овог рачуна, сходно члану 36. став 6. Закона. С тим у вези, када добије налог за плаћање од своје странке, страна банка или друга слична институција врши пренос са рачуна странке на рачун кореспондентске банке, а даље се ова средства са рачуна кореспондентске банке преносе на рачун примаоца.

Напомињемо да код успостављања кореспондентског односа са банкама и другим сличним институцијама других држава, поред радњи и мера из члана 7. став 1. овог закона, обвезник је дужан да примени и додатне радње и мере предвиђене чланом 36. Закона.

 

ПИТАЊЕ:

Да ли постоји могућност да обвезник, давалац лизинга повери другом обвезнику, банци (матичној компанији) вршење радњи познавања и праћења заједничких клијената (где би се под заједничким клијентом сматрали постојећи или потенцијални клијенти даваоца лизинга који већ користе неки од производа матичне банке и за које је банка већ спровела радње праћења и познавања странке приликом успостављања или током трајања пословног односа), тако да давалац лизинга може за потребе спровођења радњи познавања и праћења странке користити документацију коју је банка прибавила приликом спровођења овог поступка?
С тим у вези, имајући у виду законске рокове важења документације која се прибавља у склопу спровођења мера познавања и праћења странке (три месеца за утврђивање идентитета правног лица, шест месеци за документацију којом се утврђује идентитет стварног власника) да ли давалац лизинга може датум „старости“ документације која је прибављена од стране банке ценити у складу са датумом евалуације која важи у банци?

ОДГОВОР:

Сходно члану 30. став 1. Закона, код успостављања пословног односа, обвезник може, под условима утврђеним овим законом, поверити вршење радњи и мера из члана 7. став 1. тач. 1)–5) Закона трећем лицу, док је ставом 2. тачка 1) истог члана Закона предвиђено да треће лице, између осталих може бити банка.

Према члану 32. став 1. и 2. Закона, обвезник је дужан да обезбеди да му треће лице које у складу са одредбама овог закона уместо обвезника изврши поједине радње и мере познавања и праћења странке, без одлагања достави прибављене податке о странци који су обвезнику неопходни за успостављање пословног односа по овом закону. Обвезник је дужан да обезбеди да му треће лице, на његов захтев, без одлагања достави копије исправа и друге документације на основу којих је извршило радње и мере познавања и праћења странке и прибавило тражене податке о странци. Прибављене копије исправа и документације обвезник чува у складу са овим законом.

Обвезник утврђује и проверава идентитет странке која је правно лице, прибављањем података из члана 99. став 1. тачка 1) Закона (пословно име и правну форму, адресу, седиште, матични број и порески идентификациони број правног лица које успоставља пословни однос или врши трансакцију, односно за које се успоставља пословни однос или врши трансакција). Ове податке обвезник може прибавити увидом у оригинал или оверену копију документације из регистра који води надлежни орган државе седишта странке, која не сме бити старија од три месеца од дана издавања.

Обвезник је дужан да утврди идентитет стварног власника странке која је правно лице или лице страног права у складу са дефиницијом из члана 3. став 1. тач. 11) и 12) Закона и прибави податке из члана 99. став 1. тачка 13) Закона (име, презиме, датум и место рођења и пребивалиште или боравиште стварног власника странке). Ове податке обвезник може прибавити увидом у оригинал или оверену копију документације из регистра који води надлежни орган државе седишта странке, која не сме бити старија од шест месеци од дана издавања.

Приликом успостављања пословног односа, давалац лизинга може напред наведене податке о правном лицу и стварном власнику правног лица или лица страног права преузети од трећег лица, у овом случају од банке у ком случају је дужан да обезбеди да му треће лице, на његов захтев, без одлагања достави копије исправа и друге документације на основу којих је извршило радње и мере познавања и праћења странке и прибавило потребне податке о странци.

Што се тиче законских рокова издавања документације на основу којих се прибављају потребни подаци (документација из које се прибављају подаци о правном лицу не сме бити старија од три месеца од дана издавања, односно документација из које се прибављају подаци о стварном власнику правног лица или лица страног права не сме бити старија од шест месеци од дана издавања), исти ће се ценити у моменту прибављања од стране трећег лица (банке).

Дакле, давалац лизинга може преузети потребне податке од трећег лица (банке) и копије исправа и документације, под условом да у моменту успостављања пословног односа између банке и странке, документација из које се прибављају потребни подаци није старија од три, односно шест месеци од дана издавања.

Давалац лизинга ће у тренутку успостављања пословног односа прибавити изјаву од старнке којом би потврдио да није било измена у власничкој структури у односу на податке садржане у документацији достављеној трећем лицу (банци).

Додајемо још и то да поверавањем вршења појединих радњи и мера познавања и праћења странке трећем лицу, обвезник се не ослобађа одговорности за правилно вршење радњи и мера познавања и праћења странке у складу са овим законом.




 

ПИТАЊЕ:

Да ли за заменика овлашћеног лица може бити именован један од директора обвезника?

ОДГОВОР:

Сходно члану 50. став 1. Закона, овлашћено лице за вршење појединих радњи и мера за спречавање и откривање прања новца и финансирања тероризма, може бити лице које испуњава следеће услове:
1) да је запослено код обвезника на радном месту са овлашћењима која том лицу омогућавају делотворно, брзо и квалитетно извршавање задатака прописаних овим законом;
2) да није правноснажно осуђивано или се против њега не води кривични поступак за кривична дела која се гоне по службеној дужности која га чине неподобним за вршење послова овлашћеног лица;
3) да је стручно оспособљено за послове спречавања и откривања прања новца и финансирања тероризма;
4) да познаје природу пословања обвезника у областима која су подложна ризику прања новца или финансирања тероризма;
5) да има лиценцу за обављање послова овлашћеног лица, ако је обвезник у складу са Правилником о стручном испиту за издавање лиценце за обављање послова овлашћеног лица ("Сл.гл„сник РС“, бр. 104/2020) дужан да обезбеди да његово овлашћено лице има ову лиценцу.

У складу са ставом 2. истог члана Закона, заменик овлашћеног лица мора да испуњава исте услове као и овлашћено лице.

Дакле, лице које код обвезника обавља фунцију директора може бити именовано за заменика овлашћеног лица уколико испуњава услове из члана 50. став 1.Закона.

Додајемо и то да према члану 51. став 2. и 3. Закона, заменик овлашћеног лица замењује овлашћено лице у његовом одсуству и обавља друге задатке у складу са интерним актом обвезника. Овлашћено лице самостално врши задатке и непосредно је одговорно највишем руководству.

 

ПИТАЊЕ:

Да ли су банке, као обвезници Закона, у обавези да врше контролу примене члана 46. Закона од стране својих клијената који се баве продајом робе и непокретности или вршењем услуга у Републици Србији, односно да ли банке могу примати новац од својих клијената без провере поштовања предметног ограничења од стране клијента?

ОДГОВОР:

Ограничење готовинског плаћања у износу од 10.000 евра или више у динарској противвредности се односи на лица која се баве продајом робе и непокретности или вршењем услуга у Републици Србији, односно на правна и физичка лица која су за обављање делатности продаје робе и непокретности или вршења услуга у Републици Србији регистрована у Агенцији за привредне регистре.

Уколико је странка банке лице које се бави продајом робе и непокретности или вршењем услуга у Републици Србији које је за продају робе и непокретности или вршење услуга примило готов новац за њихово плаћање у износу од 10.000 евра или више у динарској противвредности, банка је дужна да, водећи рачуна и о међусобно повезаним готовинским трансакцијама процени да ли се ради о прању новца или финансирању тероризма и да, уколико утврди да се у конкретном случају ради о прању новца или финансирању тероризма према таквој странци односно трансакцији поступи у складу са чланом 47. став 2. Закона, односно да Управи достави податке из члана 99. став 1. Закона пре извршења трансакције на начин предвиђен овим чланом.

Националном проценом ризика из 2018. године за поједине привредне субјекте који су процењивани са аспекта примене одредбе члана 46. Закона (привредни субјекти који обављају промет аутомобила, привредни субјекти који обављају делатност производње и промета предмета од драгоцених метала, а посебно инвеститори у сектору некретнина) утврђено је да представљају рањивост и да могу бити злоупотребљени за прање новца.

С тим у вези, обвезник би требало да лица која се баве продајом робе и непокретности или вршењем услуга у Републици Србији анализира као посебну групу односно врсту странке и да, уколико утврди да у вези са овом групом, односно врстом странке постоји висок ризик од прања новца или финансирања тероризма примени додатне радње и мере познавања и праћења странке, међу којима је и прикупљање података и информација о пореклу имовине која је или ће бити предмет пословног односа или трансакције када послововни однос није успостављен, сходно члану 28. Закона.

За кршење одредби члана 46. Закона којим је предвиђено ограничење готовинског плаћања одговарају правна лица, предузетници и физичка лица која се баве продајом робе и непокретности или вршењем услуга у Републици Србији, сходно члану 118. став 1. тачка 43) и члану 120. став 2. и 4. Закона, док надзор над применом одредбе члана 46. Закона врши Министарство надлежно за инспекцијски надзор у области трговине.

Kазнене одредбе Закона не предвиђају одговорност обвезника по овом члану Закона.

ПИТАЊЕ:

Да ли је сагласно члану 91. став 3. Закона дозвољена размена информација  између два или више обвезника у случајевима који се односе на исту странку и/или исту трансакцију, под условом да су то обвезници из Републике Србије или треће државе која прописује обавезе у вези са спречавањем прања новца и финансирања тероризма које су еквивалентне обавезама прописаним овим законом, да се баве истом делатношћу, као и да подлежу обавезама чувања професионалне тајне и података о личности? 

ОДГОВОР:

Према члану 91. став 3. Закона, када обвезник доставља податке, информације и документацију Управи, кореспондентској банци у складу са чланом 36. овог закона, у складу са чл. 11–15. овог закона, трећем лицу у складу са чл. 30–32. овог закона, пословним јединицама и подређеним друштвима правног лица у већинском власништву тог обвезника или када податке, информације или документацију размењује у оквиру групе у складу са чланом 48. овог закона, не сматра се да је повредио обавезу чувања пословне, банкарске или професионалне тајне.

Приликом размене податка из става 3. овог члана обвезник је дужан да посебно води рачуна о спровођењу забране дојављивања из члана 90. овог закона.

Забрана дојављивања из члана 90. став 1. Закона, не односи се у случају размене информација између два или више обвезника у случајевима који се односе на исту странку и исту трансакцију, под условом да су то обвезници из Републике Србије или треће државе која прописује обавезе у вези са спречавањем прања новца и финансирања тероризма које су еквивалентне обавезама прописаним овим законом, да се баве истом делатношћу, као и да подлежу обавезама чувања професионалне тајне и података о личности, сходно члану 90. став 2. тачка 5) Закона.

Дакле, не сматра се да је обвезник повредио обавезу чувања пословне, банкарске или професионалне тајне приликом размене информација у овом случају.

ПИТАЊЕ:

На раније питање обвезника да ли појам пословни однос обухвата појединачни производ који странка има код обвезника или све производе странке код обвезника, стоји одговор Управе да, када обвезник једном успостави пословни однос са странком, исти се односи на делатност обвезника која може обухватати пружање више услуга, односно у конкретном случају, под окончањем пословног односа подразумевало би се да је обвезник странци престао да пружа услуге из своје делатности, тако да се рок од десет година рачуна од дана када је обвезник престао да пружа последњу услугу, односно од дана када је странка престала да користи последњи производ.

Како је административно изузетно сложено поступање у складу са наведеним, молимо да Управа размотри наведену проблематику.

ОДГОВОР:

Сходно члану 95. став 1. Закона, обвезник је дужан да податке и документацију у вези са странком, успостављеним пословним односом са странком, извршеном анализом ризика и извршеном трансакцијом, прибављене у складу са овим законом, чува најмање десет година од дана окончања пословног односа, извршене трансакције, односно од последњег приступа сефу или уласка у играчницу.

На раније дато мишљење Управе да се под окончањем пословног односа подразумева да је обвезник странци престао да пружа услуге из своје делатности, тако да се рок од десет година рачуна од дана када је обвезник престао да пружа последњу услугу, односно од дана када је странка престала да користи последњи производ, додајемо да, уколико се услуга обвезника односи на вршење трансакције, рок од десет година се рачуна од дана извршене трансакције.

ПИТАЊЕ:

Уколико је обвезник поступак видео-идентификације уредио на јасан и разумљив начин, да ли је прихватљиво да банка нема обавезу да сврста оваквог клијента у висок ризик, већ га може сврстати у ону категорију ризика која би му била додељена да је клијент дошао у банку, уз напомену да банци као обвезнику Закона није омогућено успостављање пословог односа са странком коришћењем средстава електронске комуникације уколико је странка претходно оцењена као високоризична са аспекта ризика од прања новца и финансирања тероризма, како је утврђено Одлуком Народне банке Србије о условима и начину утврђивања и провере идентитета физичког лица коришћењем средстава електронске комуникације?

ОДГОВОР:

С обзиром да Закон пружа могућност надзорном органу да ближе уреди начин и услове утврђивања и провере идентитета странке у поступку идентификације, Народна банка Србије је донела Одлуку о условима и начину утврђивања и провере идентитета физичког лица коришћењем средстава електронске комуникације ("Службени гласник РС", бр. 15/2019 и 84/2020) којом је, између осталог чланом 7. став 1. тачка 1)  предвиђено да обвезник не може да утврђује и проверава идентитет странке, односно лица у поступку видео-идентификације ако је обвезник, на основу анализе ризика од прања новца и финансирања тероризма израђене у складу с прописима којима се уређује спречавање прања новца и финансирања тероризма, претходно сврстао физичко лице, предузетника или правно лице у категорију високог ризика од прања новца и финансирања тероризма.

На овај начин, обвезници над којима надзор врши Народна банка Србије су у немогућности да примењују поступак видео идентификације, јер се исти не може применити према странкама које је обвезник на основу анализе ризика од прања новца и финансирања тероризма израђене у складу с прописима којима се уређује спречавање прања новца и финансирања тероризма, претходно сврстао странку у категорију високог ризика од прања новца и финансирања тероризма, с обзиром да је утврђивање и провера идентитета без физичког присуства странке по члану 35. став 1. тачка 4) Закона један од случаја за примену појачаних радњи и мера познавања и праћења странке и сврставање странке у висок ризик од прања новца и финансирања тероризма, сходно члану 6. став 5. тачка 3) Закона.

Међутим, као што је напред наведено, Закон пружа могућност надзорном органу да ближе уреди начин и услове утврђивања и провере идентитета странке у овом поступку, при чему се под истима не сматра утврђивање категорије ризика странке, односно утврђивање у којим случајевима и према којим странкама се поступак видео – идентификације не може применити.

С обзиром да Закон, који има јачу правну снагу од подзаконског акта не предвиђа изузетке када и у којим случајевима се идентитет странке не може утврдити и проверити у поступку видео-идентификације, обвезник исти може применити према свакој странци, без обзира на ризик.

Након спроведеног поступка видео-идентификације, обвезник је дужан да према тој странци примени појачане радње и мере сходно члану 39. Закона и исту сврста у висок ризик од прања новца и финансирања тероризма.

После првог физичког контакта са странком, односно после првог доласка странке у банку, обвезник странку може сврстати у другу категорију ризика.

Напомињемо још и то да казнене одредбе Закона не предвиђају одговорност по члану 18. став 8. Закона, осим одговорности предвиђене чланом 118. став 1. тачка 36) Закона која се односи на успостављање пословног однос без физичког присуства странке, без претходног извршавања додатних мера из члана 39. Закона.   

ПИТАЊЕ:

Да ли је потребно утврдити стварног власника привредног друштва чији је искључиви власник друштво које је листирано на берзи Nasdaq Stockholm AB

ОДГОВОР:

Обвезник је дужан да утврди идентитет стварног власника странке која је правно лице или лице страног права у складу са дефиницијом стварног власника привредног друштва, односно другог правног лица из члана 3. став 1. тач. 11) и 12) овог закона и прибави следеће податке: име, презиме, датум и место рођења и пребивалиште или боравиште стварног власника странке на начине предвиђене чланом 25. Закона.

Ако обвезник, након предузимања свих радњи прописаних овим чланом није у могућности да утврди стварног власника, дужан је да утврди идентитет једног или више физичких лица која обављају функцију највишег руководства у странци.

Према члану 42. став 1. тачка 4) Закона, поједностављене радње и мере познавања и праћења странке обвезник може да изврши у случајевима из члана 8. став 1. тач. 1)–3) овог закона, осим ако у вези са странком или трансакцијом постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма, ако је странка привредно друштво чије су издате хартије од вредности укључене на организовано тржиште хартија од вредности које се налази у Републици Србији или држави у којој се примењују међународни стандарди на нивоу стандарда Европске уније или виши, а који се односе на подношење извештаја и достављање података надлежном регулаторном телу, у ком случају не прибавља податке о стварном власнику.

ПИТАЊЕ:

Фактор успоставља пословни однос искључиво са странком – продавцем робе/услуга из основног комерцијалног посла, чију индетификацију врши у складу са Законом, док са дужником не успоставња никакав уговорни однос. Код обрнутог факторинга фактор успоставља пословни однос са купцем робе/услуга из основног комерцијалног посла-странком чију идентификацију врши.

Према ранијем датом мишљењу Управе, фактор треба да врши пуну идентификацију дужника, поједностављеним мерама и радњама, из разлога што на рачун фактора код пословне банке, „лежу“ средства од дужника из основног комерцијалног уговора - члан 3. тачка 7. Закона (појам трансакције). Иако дужник није уговорна страна у пословима факторинга, истичемо да фактор у пракси врши идентификацију дужника за своје потребе и то само као правног лица, а то значи да од продавца потраживања прибавља следеће податке: пословно име, правну форму, адресу, МБ, ПИБ / ВАТ број - основни подаци са фактуре. Фактор врши проверу свих других доступних података кроз јавне регистре и комерцијалне базе и врши процену са риск аспекта у циљу наплате финансираног потраживања (авансних средстава које је исплатио на рачун своје странке код пословне банке). Када је реч о међународном факторингу фактор прибавља бонитете од бонитетских кућа које имају приступ јавним регистрима. Ти извештаји не садрже све податке који се по Закону о СПНФТ траже (идентификација овлашћеног лица и стварног власника).

Дакле, фактор нема правни основ да дужника из комерцијалног посла сматра странком јер са њим не успоставља пословни однос. Сматрамо да тумачење, да фактор треба да врши идентификацију дужника зато што је извршио уплату на рачун фактора, а по налогу клијента-странке (обавештење о уступању), није у складу са наведеним чланом 3. тачком 7. Закона где је дефинисано да трансакција представља пријем средстава или друго поступање са имовином код обвезника.

Наиме, средстава које фактор исплаћује авансно, исплаћује из своје имовине странци са којом успоставља пословни однос, на њен рачун код пословне банке. Странка шаље обавештење дужнику да средства из основног комерцијалног уговора уплати на дан доспећа фактору, имајући у виду да је по истом основу већ финансиран. Дужник уплату средстава врши из својих извора, а не имовине обвезника и то преко свог рачуна који је отворен код пословне банке, на основу документације коју доставља као доказ основе плаћања, а на рачун фактора који је отворен код пословне банке. Фактор средства прима у износу и по основу документације из основног комерцијалног посла, што докуметнује својој пословној банци.

Напомињемо још једном да се трансакције у факторингу обављају безготовиснки, преко пословних банака и да су саме банке приликом отварања пословних рачуна извршиле идентификацију свог клијента (дужника).

У прилог свему наведеном говори и међународна пракса. Наиме, поједине чланице Mеђународне асоцијације фактора, које се дуги низ година баве факторингом, не врше идентификацију дужника односно стварног власника дужника.

ОДГОВОР:

Закључењем уговора о факторингу, фактор успоставља пословни однос са уступиоцем потраживања, па је у складу са чланом 8. став 1. тачка 1) Закона дужан да примени радње и мере познавања и праћења странке прописане чланом 7. Закона према истом. Међутим, то не значи да фактор није у обавези да предузме одређене радње и мере прописане Законом и према дужнику.

Чланом 3. став 1. тачка 5) Закона под појмом странка се подразумева физичко лице, предузетник, правно лице, лице страног права и лице грађанског права које врши трансакцију или успоставља пословни однос, док је чланом 3. став 1. тачка 7) Закона прописано да је трансакција пријем, давање, замена, чување, располагање или друго поступање са имовином код обвезника.

С тим у вези, фактор ће дужника посматрати као странку, с обзиром да у складу са чланом 26. Закона о факторингу („Службени гласник РС“, бр.62/2013 и 30/2018) након пријема обавештења из члана 24. истог закона, настаје обавеза дужника према фактору да по доспелости, исплати потраживање фактору.

На основу напред наведеног, Управа за спречавање прање новца остаје у свему при одговору датом у допису, бр. ОП-000317-0154/2019 од 25.03.2019. године и додаје следеће:

Сходно члану 42. став 2. Закона, обвезник може да изврши поједностављене радње и мере познавања и праћења странке и у случајевима када, у складу са одредбама члана 6. овог закона, процени да због природе пословног односа, облика и начина вршења трансакције, пословног профила странке, односно других околности повезаних са странком постоји незнатан или низак степен ризика за прање новца или финансирање тероризма.

Купопродаја постојећег недоспелог или будућег краткорочног новчаног потраживања, настала по основу уговора о продаји робе или пружања услуга у земљи и иностранству, закљученог између правних лица и предузетника где укупан износ потраживања није виши од 15.000 евра у динарској противвредности је једна врста пословних односа, услуга односно трансакције које могу бити сврстане у категорију ниског ризика од прања новца и финансирања тероризма, сходно члану 6. став 1. тачка 5) Правилника о методологији за извршавање послова у складу са Законом о спречавању прања новца и финансирања тероризма ("Службени гласник РС", број 80/2020).

С тим у вези, фактор је дужан да, када на основу Закона врши поједностављене радње и мере познавања и праћења странке, а у питању трансакција у износу који није виши од 15.000 евра или пренос новчаних средстава у износу вишем од 1.000 евра или динарској противвредности тог износа без обзира на то да ли се ради о једној или више међусобно повезаних трансакција, у случају када пословни однос није успостављен, прибави следеће податке о дужнику:

- пословно име и правну форму, адресу, седиште, матични број и порески идентификациони број правног лица или предузетника које врши трансакцију, односно за које се врши трансакција, што иначе фактор у пракси и прибавља за своје потребе, како је у захтеву наведено;
- име и презиме, датум и место рођења, пребивалиште или боравиште, ЈМБГ заступника, пуномоћника или прокуристе који у име и за рачун странке – правног лица, лица страног права, предузетника, траста или лица грађанског права врши трансакцију, као и врсту и број личног документа, датум и место издавања,
- датум и време извршења трансакције, износ трансакције и валуту у којој је трансакција извршена, намену трансакције, као и име и презиме и пребивалиште, односно пословно име и седиште лица коме је трансакција намењена, начин вршења трансакције и
- име, презиме, датум и место рођења и пребивалиште или боравиште стварног власника странке, осим у случају из члана 42. став 1. тач. 3) и 4) овог закона. Фактор поменуте податке о стварном власнику прибавља увидом у званични јавни регистар, из документа или друге пословне документације, коју доставља заступник, прокуриста или пуномоћник странке, увидом у комерцијалне или друге доступне базе и изворе података или из писмене изјаве заступника, прокуристе или пуномоћника и стварног власника странке. Ако фактор, након предузимања свих радњи прописаних чланом 25. Закона није у могућности да утврди стварног власника, дужан је да утврди идентитет једног или више физичких лица која обављају функцију највишег руководства у странци.

Потребне податке о дужнику, фактор може прибавити на више начина:

- из документације коју фактору доставља уступилац потраживања;
- увидом у јавне регистре и комерцијалне базе, на основу којих, како је у захтеву наведемо, фактор врши процену ризика у циљу наплате финансираног потраживања (авансних средстава које је исплатио на рачун своје странке код пословне банке), а када је реч о међународном факторингу, прибавља бонитете од бонитетских кућа које имају приступ јавним регистрима;
- податке који недостају могу се прибавити од пословне банке, с обзиром да се, како се у захтеву напомиње трансакције у факторингу обављају безготовински и да банка приликом отварања рачуна врши идентификацију странке (дужника), уколико банка изражава спремност да тражене податке достави фактору;
- уколико је уступилац потраживања обвезник према закону који регулише област спречавања прања новца, на основу којег је дужан да предузме одговарајуће радње и мере познавања и праћења странке према дужнику, у том случају фактор потребне податке може прибавити од уступиоца потраживања.

На крају, фактор може сачинити службену белешку у писаној форми којом потврђује да је предузео разумне мере и исте документовати као доказ покушаја прибављања података о дужнику.

Све напред наведено фактор ће применити само ако у вези са странком или трансакцијом не постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма.



 

Питање:

Да ли се обавеза преноса средстава преко рачуна у висини од преко 10.000 ЕУР односи искључиво на лица која се баве продајом робе и непокретности или вршeњем услуга у Републици Србији и да ли се члан 46. Закона односи на предузетнике у смислу казнених одредби Закона?

Одговор:

Члан 46. став 1. Закона предвиђа да лице које се бави продајом робе и непокретности или вршењем услуга у Републици Србији не сме од странке или трећег лица да прими готов новац за њихово плаћање у износу од 10.000 евра или више у динарској противвредности.

Ограничење из члана 46. став 1. Закона важи и у случају ако се плаћање робе и услуге врши у више међусобно повезаних готовинских трансакција у укупном износу од 10.000 евра или више у динарској противвредности.

С тим у вези, наведено ограничење готовинског плаћања се односи на сва лица, правна и физичка, која се баве продајом робе и непокретности или вршењем услуга у Републици Србији, односно на правна и физичка лица која су за обављање делатности продаје робе и непокретности или вршења услуга у Републици Србији регистрована у Агенцији за привредне регистре.

Што се тиче конкретног примера из захтева, уколико физичко лице продаје стан које је добило од родитеља на поклон, ограничење готовинског плаћања предвиђено чланом 46. Закона сe у том случају не примењује уколико физичко лице продаје стан у своје име и за свој рачун за своје приватне сврхе, а не у оквиру своје делатности.

Казненим одредбама Закона у члану 118. став 1. тачка 43) предвиђен је привредни преступ за правно лице које прими готов новац за плаћање робе и непокретности или услуга у износу од 10.000 евра или више у динарској противвредности, без обзира да ли се плаћање врши једнократно или у више међусобно повезаних готовинских трансакција, док је чланом 120. ставом 2. и 4. Закона предвиђен прекршај за предузетнике и физичка лица која изврше радњу из члана 118. став 1. тачка 43) Закона односно која приме готов новац за плаћање робе и непокретности или услуга у износу од 10.000 евра или више у динарској противвредности, без обзира да ли се плаћање врши једнократно или у више међусобно повезаних готовинских трансакција.

Дакле, за кршење одредби члана 46. Закона којим је предвиђено ограничење готовинског плаћања одговарају правна лица, предузетници и физичка лица која се баве продајом робе и непокретности или вршењем услуга у Републици Србији.

На крају, додајемо да Министарство надлежно за инспекцијски надзор у области трговине врши надзор над применом одредбе члана 46. Закона.

 

ПИТАЊЕ: 

- Да ли је са аспекта усклађености са прописима правилно да се у процењивању усклађености банке са прописима из области СПНиФТ од стране регулаторних тела и у случају клијената за које се не предузимају посебни облици мера познавања и праћења странке из поглавља ђ) ЗСПНИФТ, доследно користи приступ базиран на процени ризика (risk based approach), не приступ базиран само на провери поштовања правила (rule based approach)?

У пракси би то значило да се и у случајевима тих клијената контрола усклађености са правилима верификације власничке и управљачке структуре не спроводи на исти начин за све клијенте, него да захтеви контроле узму у обзир природу и обим ризика од прања новца карактеристичних за одређеног клијента. Овде треба имати у виду да постоје различити приступи контроли усклађености у различитим јурисдикцијама из које потиче АИФ. Неке јурисдикције доста прецизно регулишу питање пословања АИФ, док неке јурисдикције још увек не располажу одговарајућим прописима, па утврђивање стварног власника за другу групу тражи детаљнију анализу и документацију од оне која је потребна за лица из прве групе клијената. Утемељеност различитог приступа може да произлази и из разлике између различитих врста АИФ. На пример, хеџ фондови (eнгл. hedge funds) по правилу пружају могућност изласка и уласка инвеститора у фонд у оквиру исте инвестиционе политике, те самим тим и чешће промене структуре инвеститора, док су код АИФ приватног капитала или предузетничкогкапитала те промене у структури инвеститора заправо јако ретке и зато су предузетнички и приватни АИФ мање примерени за злоупотребе у сврхе

прања новца.

- Да ли је са аспекта усклађености са прописима правилно да се у процесу утврђивања стварних власника АИФ могу користити изјаве управљача фонда (ДЗУАИФ) или утврђених стварних власника да у власничкој и управљачкој структури странке не постоје физичка лица која у складу са законом представљају стварне власнике клијента? Верујемо да су одговарајуће изјаве примерен и ефикасан начин да, на једној страни, банка од клијента, уз јасно навођење да наведену изјаву дају уз материјалну и кривичну одговорност, добије писану потврду да у његовој структури не постоје стварни власници осим оних утврђених у поступку упознавања са клијентом и да се, на другој страни, избегну ситуације у којима се од банака тражи да у процесу контроле документовано докажу да стварни власници не постоје ни у структури инвеститора који у клијенту директно или индиректно располажу са јако малим власничким уделима. Банке се при том слажу да те изјаве морају да садрже одређене прописом одређене обавезне елементе који доказују да је банка током анализе управљачке и власничке структуре учинила све што од банке може разумно да се очекује у вези са провером свих информација и документације у вези са лицима који би потенцијално могла да представљају стварне власнике клијента, а у складу са приступом базираним на процени ризика. На пример, (1) у случају инвеститора који су у АИФ уложили више од прага прописаног за идентификацију стварног власника или испуњавају друге услове које за стварне власнике одређује закон, ДЗУАИФ би био обавезан да обезбеди списак свих инвеститора са подацима потребним за идентификацију тих инвеститора, (2) док би у случају преосталих инвеститора у АИФ и физичких лица која не испуњавају формалне услове за статус стварног власника, ДЗУАИФ био дужан: (1) да за инвеститоре на листи највећих 10 или 20 инвеститора у АИФ или (2), алтернативно, да за све инвеститоре који су

уложили у АИФ средстава у висини истој или већој од неког у пропису одређеног износа, обезбеди прописане податке који омогућавају опште препознавање и валидацију тих инвеститора и физичких лица са становишта ризика од прања новца.

- Да ли је са аспекта усклађеносли са прописима правилно да се за успостављање пословног односа не тражи оригинална документација, него да се дозволи могућност да се пословни однос успостави на основу копија или

скена оригиналне документације, а да се оригинална документација достави банци након формалног успостављања пословног односа. Практично би то значило да се документација банци достави у два корака: (1) прво у облику копије или скенираног документа на основу чега се успостави пословни однос, а да се (2) оригинална документација достави банци у разумном року након успостављања пословног односа са клаузулом да рок достављања мора да буде одређен у тренутку успостављања пословног односа и да ни у ком случају не може бити дужи од рока одређеног у одговарајућем пропису. Овом приликом желимо да се захвалимо на спремности за разговор у вези са овом темом која је јако значајна за развој и раст српског предузетничког сектора, и то посебно у области пословних идеја заснованих на потенцијалу савремених дигиталних технологија које се и у свету финансирају претежно средствима предузетничких и приватних АИФ.

ОДГОВОР:

Према члану 3. став 1. тачка 11) Закона, стварни власник привредног друштва, односно другог правног лица јесте: (1) физичко лице, које је посредно или непосредно ималац 25% или више пословног удела, акција, права гласа или других права, на основу којих учествује у управљањуправним лицем, односно учествује у капиталу правног лица са 25% или више удела, односно физичко лице које посредно или непосредно има преовлађујући утицај на вођење послова и доношење одлука; (2) физичко лице, које привредном друштву посредно обезбеди или обезбеђује средства и по том основу има право да битно утиче на доношење одлука органа управљања привредним друштвом приликом одлучивања о финансирању и пословању.

Када обвезник утврди идентитет стварног власника странке у складу са напред наведеним чланом, прибавља податке из члана 99. став 1. тачка 13) Закона, односно име, презиме, датум и место рођења и пребивалиште или боравиште стварног власника странке на начине предвиђене чланом 25. Закона:

- увидом у оригинал/оверену копију документације из регистра који води надлежни орган државе седишта странке, која не сме бити старија од шест месеци од дана издавања или непосредним увидом у званични јавни регистар у складу са

одредбама члана 20. ст. 4. и 7. овог закона, у ком случају је обвезник дужан да обезбеди копију извода из тог регистра коју чува у складу са законом. Копијом документације из овог става сматра се и дигитализовани документ из овог става. На копији документа у папирном облику уписују се датум, време и лично име лица које је извршило увид у тај документ. Копија документа у електронском облику садржи квалификовани електронски печат, односно квалификовани

електронски потпис, у складу са законом којим се уређује електронски потпис, са придруженим временским жигом. Копије из овог става обвезник чува у папирном или електронском облику у складу са законом;

- из оригиналног/оверене копије документа или друге пословне документације, коју му доставља заступник, прокуриста или пуномоћник странке;

- увидом у комерцијалне или друге доступне базе и изворе података или из писмене изјаве заступника, прокуристе или пуномоћника и стварног власника странке.

Ако обвезник, након предузимања свих радњи прописаних овим чланом није у могућности да утврди стварног власника, дужан је да утврди идентитет једног или више физичких лица која обављају функцију највишег руководства у странци. Обвезник је дужан да документује радње и мере предузете на основу овог члана, а све у складу са чланом 25. став 5. Закона.

Дакле, поступак и начини утврђивања стварног власника странке су исти за све обвезнике, без обзира да ли је обвезник на основу анализе ризика, странку сврстао у низак, средњи или висок ризик од прања новца и финансирања тероризма.

Додајемо још и то да, ако је странка између осталих, друштво за управљање инвестиционим фондовима, односно лице из друштва за управљање инвестиционим фондовима, обвезник може да изврши поједностављене радње и мере познавања и праћења странке, и то при успостављању пословног односа, а када пословни однос није успостављен при вршењу трансакција у износу од 15.000 евра или више у динарској противвредности и при преносу новчаних средстава у износу вишем од 1.000 евра или динарској противвредности тог износа.

У тим случајевима, обвезник је дужан да прибави податке из члана 43. став 1. Закона, међу којима су и подаци о стварном власнику.

Податке о стварном власнику, обвезник не прибавља само у случајевима када је странка државни орган, орган аутономне покрајине, орган јединице локалне самоуправе, јавна предузећа, јавна агенција, јавна служба, јавни фонд, јавни завод или комора или када је странка привредно друштво чије су издате хартије од вредности укључене на организовано тржиште хартија од вредности које се налази у Републици Србији или држави у којој се примењују међународни стандарди на нивоу стандарда Европске уније или виши, а који се односе на подношење извештаја и

достављање података надлежном регулаторном телу.

Што се тиче конкретних питања желимо да нагласимо следеће:

Прописи Републике Србије којима се регулише област спречавања прања новца и финансирања тероризма, укључујући део који се тиче стварних власника, усклађени су са међународним стандардима и прописима ЕУ. Закон и пратећа подзаконска акта у потпуности подржавају приступ заснован на процени ризика, обавезују на његову примену и упућују обвезнике да приликом успостављања пословног односа или вршења трансакције примене процену ризика на конкретан случај и да у складу са оценом ситуације примене прописане радње и мере. Међутим, примена приступа

заснованог на процени ризика не искључује, већ напротив подразумева испуњење прописаних услова и правила, како приликом успостављања пословног односа или вршења трансакције, тако и током трајања тог пословног односа, што подразумева и утврђивање стварних власника странака и прибављање Законом предвиђених података о тим лицима.

Члан 25. Закона писмену изјаву заступника, прокуристе или пуномоћника и стварног власника странке предвиђа у циљу прибављања пoтребних података о стварном власнику странке, те сматрамо да се изјава, да у власничкој структури странке не постоје стварни власници у смислу Закона не може сматрати одговарајућом изјавом у складу са Законом и јединим потребним документом, већ ће одговарајуће поступање и документација зависити од свих околности конкретног случаја.

Наиме, једна је ситуација када алтернативним инвестиционим фондом које се налази у власничкој структури странке управља (страно) друштво за управљање фондом чије је пословање јасно регулисано и које је у одговарајућој држави обвезник прописа којима се уређује спречавање прања новца и финансирање тероризма, те је и предмет регулације и надзора надлежних органа у оквиру релевантне јурисдикције који прибављају податке о улагачима и које при томе води рачуна о томе да средства сумњивог порекла не доспеју у новчане токове фонда. Када се овакво стање ствари

може доказати увидом у одговарајуће регистре, прописе и другу одговарајућу документацију коју би странка доставила банци, сматрамо да се подаци о стварним власницима који су улагачи у алтернативни инвестициони фонд могу утврдити и на основу достављене евиденције (и/или другог документа) друштва за управљање која

би садржала податке о овим лицима, као и описне податке о могућностима утицаја тих и других улагача на пословање странке. Ако улагачи у конкретни алтернативни инвестициони фонд не би испуњавали услове да се сматрају стварним власником у смислу Закона (нпр. велики број инвеститора с малим власничким уделом у АИФ), мишљења смо да би се могла прихватити и изјава друштва за управљање која би садржала такво изјашњење, уз основне податке о власничкој структури конкретног фонда и (не)могућности утицаја улагача на пословање странке, без потребе да се

достављају подаци о конкретним улагачима.

С друге стране, када постоји нејасна и нерегулисана структура алтернативног инвестиционог фонда и друштва које би тим фондом управљало, што је случај и када ово друштво није на одговарајући начин надзирано и није обвезник прописа којима се уређује спречавање прања новца и финансирање тероризма, мора се поступати посебно опрезно и тада у обзир може доћи и примена појачаних радња и мера познавања и праћења странке. У овим околностима, не би било довољно само прихватање евиденција или изјава друштава за управљање о власничкој структури одређеног фонда, већ би се све околности морале додатно испитати и одговарајућом документацијом потврдити, при чему постоји могућност и да се одбије успостављање пословног односа.

Закон јасно прописује да се подаци на основу којих се утврђује идентитет стварног власника странке која је правно лице или лице страног права прибављају увидом у оригинал или оверену копију одређене документације, те смо мишљења да са аспекта правилне примене Закона није могуће успоставити пословни однос на основу копија оригиналне документације (које укључују и копије добијене скенирањем). То, као што је наведено, не искључује могућност достављања одговарајућих дигитализованих копија у складу са Законом.

Истичемо још и то да прописи који регулишу област спречавања прања новца и финансирања тероризма нису сметња у било који облик инвестирања у Републику Србију.

ПИТАЊЕ:

Да ли је образац изјаве о испуњености услова из члана 18. став 2. тачка 3) и 4). Закона који се налази на дну одговора, одговарајућег формата и садржаја и мишљење о обавези сертификационог тела, које је странци издало квалификовани електронски сертификат, да на захтев обвезника, према члану 18. став 5. Закона доставља податке о начину на који је утврдило и проверило идентитет странке која је ималац сертификата

ОДГОВОР:

Сходно члану 18. став 3. Закона, обвезник је дужан да обавести Управу и надзорни орган да ће утврђивање и проверу идентитета странке вршити на основу квалификованог електронског сертификата странке. Приликом обавештавања, дужан је да достави и изјаву о испуњености услова из члана 18. став 2. тачка 3) и 4). Закона, којом изјавом обвезник потврђује да је:

- обезбедио техничке и друге услове који му омогућавају да у сваком тренутку провери да ли је квалификовани електронски сертификат странке истекао или је опозван и да ли је приватни криптографски кључ важећи и издат од стране сертификационог тела које је уписано у регистар који води надлежни орган у складу са законом којим је уређено електронско пословање и електронски потпис и
- проверио да ли квалификовани електронски сертификат странке има ограничења употребе сертификата у погледу висине трансакције, начина пословања и слично и да своје пословање усклади са тим ограничењима.

Како на основу достављеног обрасца изјаве Управа и надзорни орган могу закључити да обвезник испуњава техничке и друге услове да утврди и провери идентитет странке, која је физичко лице, односно њеног законског заступника путем квалификованог електронског сертификата, без физичког присуства, Управа сматра да је исти одговарајућег формата и садржаја.

Напомињемо да је обвезник такође дужан да обезбеди и техничке услове за вођење евиденције о коришћењу система путем квалификованог електронског сертификата странке, у складу са чланом 18. став 2. тачка 5). Закона.

При утврђивању и провери идентитета странке, обвезник на основу члана 18. став 1. Закона, прикупља податке о странци из квалификованог електронског сертификата и то: име и презиме, датум и место рођења, пребивалиште или боравиште и ЈМБГ, као и врсту и број личног документа, назив издаваоца, датум и место издавања. Подаци које није могуће добити из тог сертификата прибављају се из копије личног документа, коју странка шаље обвезнику у папирном или електронском облику. Ако на овај начин није могуће прибавити све прописане податке, подаци који недостају прибављају се непосредно од странке.

Провера идентитета корисника квалификоване услуге од поверења регулисана је чланом 33. Закон о електронском документу, електронској идентификацији и услугама од поверења у електронском пословању ("Сл. гласник РС", бр. 94/2017). Сходно одредбама овог члана, при издавању квалификованог сертификата за услуге од поверења, пружалац квалификоване услуге од поверења проверава податке о идентитету физичког лица који су садржани у квалификованом сертификату или уз физичко присуство физичког лица или путем јавне исправе која служи као средство идентификације на даљину.

Према члану 18. став 5. Закона, сертификационо тело, које је странци издало квалификовани електронски сертификат, дужно је да обвезнику на његов захтев, без одлагања достави податке о начину на који је утврдило и проверило идентитет странке која је ималац сертификата.

Аналогном применом закона којим је уређено електронско пословање и електронски потпис, наведена одредба члана 18. став 5. Закона значила би да сертификационо тело, које је странци издало квалификовани електронски сертификат, обвезника на његов захтев обавештава да је идентитет физичког лица утврдилo у његовом присуству или путем јавне исправе која служи као средство идентификације на даљину.

Додајемо и то да утврђивање и провера идентитета странке на основу квалификованог електронског сертификата није дозвољена ако постоји сумња да је квалификовани електронски сертификат злоупотребљен, односно ако обвезник утврди да су околности које суштински утичу на важење сертификата измењене, а сертификационо тело тај сертификат није опозвало.

Ако приликом утврђивања и провере идентитета странке која је физичко лице, односно њеног законског заступника путем квалификованог електронског сертификата обвезник посумња у истинитост прикупљених података или веродостојност исправа из којих су подаци прибављени, дужан је да обустави поступак утврђивања и провере идентитета физичког лица путем квалификованог електронског сертификата и да утврди и провери идентитет на основу члана 17. Закона.

ПИТАЊЕ:

Да ли изјаву о власничкој структури уместо стварног власника може да потпише лице које је стварни власник овластио да може у његово име и за његов рачун да потпише сва документа и изјаве неопходне ради испуњавања обавеза привредних друштава

ОДГОВОР:

Према члану 25. став 4. Закона, податке које из објективних разлога није могуће прибавити увидом документацију из регистра који води надлежни орган државе седишта странке, односно непосредним увидом у званични јавни регистар, као и из документа или друге пословне документације коју доставља заступник, прокуриста или пуномоћник странке, обвезник може прибавити и увидом у комерцијалне или друге доступне базе и изворе података или из писмене изјаве заступника, прокуристе или пуномоћника и стварног власника странке. У поступку утврђивања идентитета стварног власника, обвезник може да прибави копију личног документа стварног власника странке, односно очитани извод тог документа.

Напред наведено значи да је неопходно да податке из члана 99. став 1. тачка 13) Закона обвезник прибавља из две изјаве, и то из писмене изјаве заступника, прокуристе или пуномоћника и стварног власника странке.

Дакле, стварни власник не може овластити друго лице које ће напред наведену изјаву дати у његово име.

 

ПИТАЊЕ:

Мишљење Управе о примени одредаба Закона које се односе на лиценце и Правилника о стручном испиту за издавање лиценце за обављање послова овлашћеног лица ("Службени гласник РС", бр.104/20, у даљем тексту: Правилник)

ОДГОВОР:

Одредба члана 50. став 1. тачка 5) Закона која прописује да овлашћено лице може бити лице које има лиценцу за обављање послова овлашћеног лица, ако је обвезник у складу са Правилником, примењује се од 1. јануара 2021. године.

Правилник којим се прописују садржина, начин полагања стручног испита и критеријуми на основу којих се утврђује да ли је обвезник дужан да обезбеди да његово овлашћено лице и заменик овлашћеног лица (у даљем тексту: овлашћено лице) имају лиценцу за обављање послова овлашћеног лица, такође се примењује од 1. јануара 2021. године.

Критеријуми на основу којих се утврђује да ли је обвезник дужан да обезбеди да његово овлашћено лице има лиценцу за обављање послова овлашћеног лица су:

1) ако овлашћено лице не поседује међународни сертификат/лиценцу у области спречавања прања новца и финансирања тероризма издату од стране релевантне међународне организације/тела;
2) ако овлашћено лице не поседује уверење о положеном стручном испиту за обављање послова из своје делатности, за чије издавање се претходно проверава знање и из области спречавања прања новца и финансирања тероризма;
3) ако овлашћено лице није запослено код обвезника који има мање од седам запослених лица.

Критеријуми нису кумулативни, што значи да уколико овлашћено лице поседује међународни сертификат (лиценцу) у области спречавања прања новца и финансирања тероризма или уверење о положеном стручном испиту за обављање послова из своје делатности, за чије издавање се претходно проверава знање и из области спречавања прања новца и финансирања тероризма или је запослено код обвезника који има до шест запослених, обвезник ће бити ослобођен обавезе да овлашћеном лицу обезбеди лиценцу за обављање послова овлашћеног лица.

Обвезници који су ослобођени наведене обавезе ће Управи од 1. јануара 2021. године само за новоименована овлашћена лица достављати податке о личном имену и називу радног места овлашћеног лица, доказ о испуњености једног од наведених критеријума и податке о личном имену и називу радног места члана највишег руководства одговорног за примену овог закона и то у року од 15 дана од дана именовања.

Доказ о испуњености критеријума из члана 2. став 1. тачка 1) Правилника је достављање међународног сертификата/лиценце у области спречавања прања новца и финансирања тероризма издату од стране релевантне међународне организације/тела, у овереној фотокопији.

Доказ о испуњености критеријума из члана 2. став 1. тачка 2) Правилника је достављање уверења о положеном стручном испиту за обављање послова из своје делатности, за чије издавање се претходно проверава знање и из области спречавања прања новца и финансирања тероризма, у овереној фотокопији.

Доказ о испуњености критеријума из члана 2. став 1. тачка 3) Правилника је достављање извода из појединачне пореске пријаве за порез и доприносе по одбитку, за месец који претходи месецу у којем је доказ достављен или извода неког другог надлежног органа у којем се може видети број запослених, у фотокопији.

Управа утврђује испуњеност критеријума, при чему о испуњености истих не издаје потврду обвезницима, али ће подносиоца обавестити уколико не испуњава критеријум на који се позива.

Сва обавештења у вези са испитним роком за полагање стручног испита (датум, време и место полагања стручног испита), начину и року за подношење пријаве, литератури за полагање стручног испита, трошковима за полагање стручног испита и подацима за уплату (висина трошкова, подаци о примаоцу, броју рачуна и сврси уплате) биће благовремено објављена на званичној интернет страници Управе.

Напомињемо да обуке за полагање стручног испита нису предвиђене Правилником, нити је Управа према пословима које обавља из члана 84. Закона надлежна за спровођење истих.

 

ПИТАЊЕ:

Да ли правно лице које се бави издавањем у закуп и подзакуп сопствених непокретности представља обвезника у смислу Закона или је обвезник Закона правно лице које је уписано у Регистар посредника у промету и закупу непокретности?

Додатно, уколико је правно лице именовало овлашћено лице и његовог заменика, али је само овлашћено лице положило стручни испит за посреднике у промету и закупу непокретности, али не и његов заменик, да ли је обвезник дужан да и за овлашћено лице и за заменика обезбеди лиценцу за обављање послова овлашћеног лица у складу са Правилником о стручном испиту за издавање лиценце за обављање послова овлашћеног лица или само за заменика?

Да ли се правно лице ослобађа обавезе обезбеђивања лиценце за обављање послова овлашћеног лица уколико до дана почетка примене Правилника о стручном испиту за издавање лиценце за обављање послова овлашћеног лица и заменика овлашћеног лица положи стручни испит за посреднике у промету и закупу непокретности?
 

ОДГОВОР:

Закон таксативно наводи ко се све сматра обвезницима у смислу овог закона, под којима се између осталих сматрају и посредници у промету и закупу непокретности, у смислу члана 4. став 1. тачка 12) Закона. Сходно томе, само правно лице које је уписано у Регистар посредника у промету и закупу непокретности има својство обвезника у смислу Закона.

Даље, чланом 50. став 1. Закона су прописани услови које овлашћено лице мора да испуњава, под којима се поред осталих у тачки 5) овог члана прописује да овлашћено лице може бити лице које има лиценцу за обављање послова овлашћеног лица, ако је обвезник у складу са прописом из става 3. овог члана дужан да његово овлашћено лице има ову лиценцу. Заменик овлашћеног лица мора да испуњава исте услове као овлашћено лице, у складу са чланом 50. став 2. Закона.

У члану 2. став 1. Правилника о стручном испиту за издавање лиценце за обављање послова овлашћеног лица („Службени гласник РС“ бр. 104/20, у даљем тексту: Правилник) су прописани критеријуми на основу којих се утврђује да ли је обвезник дужан да обезбеди да његово овлашћено лице и заменик овлашћеног лица имају лиценцу за обављање послова овлашћеног лица, под којима се поред осталих у тачки 2) овог члана прописује да овлашћено лице, односно заменик овлашћеног лица не поседује уверење о положеном стручном испиту за обављање послова из своје делатности, за чије издавање се претходно проверава знање и из области спречавања прања новца и финансирања тероризма.

Сходно наведеном, обвезник није дужан да обезбеди да његово именовано овлашћено лице и заменик имају лиценцу за обављање послова овлашћеног лица, у смислу члана 50. став 1. тачка 5) Закона, уколико поседују уверење из члана 2. став 1. тачка 2) Правилника.

У противном, уколико једно од ова два лица не поседује наведено уверење, обавезник ће бити дужан да обезбеди лиценцу за то лице.

На крају, напомињемо да се одредбе члана 50. став 1. тачка 5) и став 3. истог члана Закона примењују од 1. јануара 2021. године, у складу са чланом 72. став 2. Закона о изменама и допунама Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма („Службени гласник РС“ број 91/2019-64).

ПИТАЊЕ:

Да ли овлашћено лице и заменик овлашћеног лица треба да имају или потврду суда да нису правоснажно осуђивани или потврду МУП-а да се не воде кривични поступци за дела кoja се гоне по службеној дужности, кoja их чине неподобним за вршење послова овлашћеног лица или треба да имajy обе потврде, према члану 50. став 1. тачка 2) Закона?

Додатно, да ли су сва запослена лица кoja би посредно или непосредно примењивала Закон била дужна да имajy наведену потврду или обе потврде?

ОДГОВОР:

Овлашћено лице и заменик овлашћеног лица, може бити лице које, између осталог није правноснажно осуђивано или се против њега не води кривични поступак за кривична дела која се гоне по службеној дужности која га чине неподобним за вршење послова овлашћеног лица, сходно члану 50. став 1. тачка 2). и ставу 2. истог члана Закона.

Како су у питању различите врсте евиденција које не води исти надлежни орган, потребно је да лице достави и уверење о (не)кажњавању Министарства унутрашњих послова и уверење надлежног суда да се против њега не води кривични поступак.      

Што се тиче осталих запослених лица кoja би посредно или непосредно примењивала Закон, обвезник је сходно члану 55. став 1. Закона дужан да утврди поступак којим се, при заснивању радног односа на радном месту на коме се примењују одредбе овог закона и прописа донетих на основу овог закона, кандидат за то радно место проверава да ли је осуђиван за кривична дела којима се прибавља противправна имовинска корист или кривична дела повезана са тероризмом.

Дакле, на обвезнику је да унутрашњим актима предвити хоће ли и за сва остала лица која заснивају радни однос на радном месту на коме се примењују одредбе овог закона тражити уверење о (не)кажњавању или ће тражити и уверење да се у моменту заснивања радног односа не води кривични поступак.

Питање:

У ситуацијама када званични јавни регистар не води евиденцију о стварном власнику, да ли банка као обвезник у тим ситуацијама може задовољити испуњење прописаних обавеза прибављањем података о стварном власнику и/или заступнику путем издатог сертификата од саме странке?

Одговор:

Члан 25. Закона веома јасно прописује начин на који се приступа утврђивању стварног власника у погледу редоследа и врсте документације која се прибавља од странке. Наиме, члан 25. Закона прописује да је обвезник дужан да утврди идентитет стварног власника странке која је правно лице или лице страног права у складу са чланом 3. став 1. тач. 11) и 12) овог закона и прибави податке из члана 99. став 1. тачка 13) овог закона, односно име, презиме, датум и место рођења и пребивалиште или боравиште стварног власника странке.

Сходно томе, обвезнику су јасно дате могућности за прибављањем података о стварном власнику странке. Уколико из званичног јавног регистра, односно регистра који води надлежни орган државе седишта, није могуће прибавити све податке о стварном власнику странке, обвезник је дужан да податке који недостају прибави из оригиналног документа или оверене копије документа или друге пословне документације, коју му доставља заступник, прокуриста или пуномоћник странке, у складу са чланом 25. став 3. Закона. Такође, уколико податке које из објективних разлога није могуће прибавити на начин утврђен у овом члану, обвезник може прибавити и увидом у комерцијалне или друге доступне базе и изворе података или из писмене изјаве заступника, прокуристе или пуномоћника и стварног власника странке, сходно члану 25. став 4. Закона.

Напред цитирано одговара ситуацији описаној у захтеву, када се из јавног регистра не могу прибавити подаци о стварном власнику, па се из тог разлога подаци из члана 99. став 1. тачка 13) овог закона могу прибавити из писмене изјаве заступника, прокуристе или пуномоћника и стварног власника странке. Додајемо још и то да објективне разлоге немогућности прибављања података предвиђених у овом члану цени сам обвезник у сваком конкретном случају.

На крају, уколико обвезник, након предузимања свих радњи прописаних чланом 25. Закона није у могућности да утврди стварног власника, дужан је да утврди идентитет једног или више физичких лица која обављају функцију највишег руководства у странци. Такође, напомињемо да је обвезник дужан да документује радње и мере предузете на основу члана 25. Закона.

ПИТАЊЕ:

Молимо за мишљење Управе о оправданости увођења робне берзе као категорије обвезника предвиђених чланом 4. став 1. Закона, имајући у виду карактер послова и начин функционисања робне берзе, тј. да робна берза представља истовремено и посредника у трговању и организатора трговања. Надзор над спровођењем Закона о робним берзама спроводи Комисија за хартије од вредности.

ОДГОВОР:

Према члану 2. став 1. тачка 1) Закона о робним берзама („Сл.гласник РС, бр. 52/2019), робна берза је правно лице које управља, односно обавља делатност посредовања у процесу трговања робом, нестандардизованим терминским уговорима и бродским простором, одређује и спроводи правила и процедуре у вези са трговањем на робној берзи.

Према члану 4. Директивe (ЕУ) 2018/843 Европског парламента и Савета од 30. маја 2018. године (тзв. V Директива) држава може, на основу приступа заснованoм на ризику проширити круг обвезника, уколико се исти баве пословима који се могу употребити у сврху прања новца и финансирања тероризма.

У складу са напред наведеним, робна берза и делатност коју она обавља би могле бити предмет процене и анализе наредне Националне процене ризика, како би се утврдило који ризик од прања новца и финансирања тероризма носи трговање на робној берзи и у складу са истим донети адекватне одлуке.

ПИТАЊЕ:

Да ли банка, приликом пружања услуга посредовања при пријему захтева за коришћење производа банке може поверити вршење појединих радњи и мера познавања и праћења странке трећем лицу, које није из круга трећих лица из члана 30. став 2. Закона, а на основу прецизних уговорних одредби, при чему би одговорност за поступање била на банци

ОДГОВОР:

Сходно члану 30. став 1. Закона, код успостављања пословног односа, обвезник може, под условима утврђеним овим законом, поверити вршење радњи и мера из члана 7. став 1. тач. 1)-5) овог закона трећем лицу, док је ставом 2. тач. 1), 2) и 3) истог члана Закона наведено ко може бити треће лице.

Према члану 33. став 1. тачка 1) Закона обвезник не сме успоставити пословни однос, ако је радње и мере познавања и праћења странке извршило лице које није треће лице из члана 30. став 2. овог закона. 

Дакле, Закон не предвиђа могућност да обвезник на основу уговорних одредби може поверити вршење појединих радњи и мера познавања и праћења странке лицу које није из круга трећих лица из члана 30. став 2. Закона.

ПИТАЊЕ:

Који су подаци потребни банкама у случају отварања рачуна за удружења

ОДГОВОР:

Према члану 4. став 2. Закона о удружењима („Службени гласник РС“, бр. 51/2009, 99/2011 - др. закони и 44/2018 - др. закон), удружење стиче статус правног лица даном уписа у регистар, а у члану 2. став 3. истог закона стоји да се на удружења која немају статус правног лица, сходно примењују правна правила о грађанском ортаклуку, осим ако овим законом није другачије одређено.

Сходно члану 26. став 1. овог закона, регистар удружења води Агенција за привредне регистре, као поверени посао.

Уколико удружење има статус правног лица, приликом успостављања пословног односа, односно отварања рачуна, банка утврђује и проверава идентитета правног лица и заступника правног лица на начин предвиђен чланом 20. и 21. Закона и дужна је да прибави следеће податке о правном лицу: пословно име и правну форму, адресу, седиште, матични број и порески идентификациони број, као и податке о заступнику правног лица који у име и за рачун правног лица успоставља пословни однос, односно отвара рачун: име и презиме, датум и место рођења, пребивалиште или боравиште, ЈМБГ, врсту и број личног документа, датум и место издавања.

Како је према члану 3. став 1. тачка 9) Закона лице грађанског права удружење појединаца која удружују или ће удруживати новац или другу имовину за одређену намену, за удружење које нема статус правног лица, приликом успостављања пословног односа, односно отварања рачуна банка је дужна утврди и провери идентитет лица овлашћеног за заступање, прибави писмено овлашћење за заступање и прибави податке из члана 99. став 1. тач. 2) и 14) Закона: име и презиме, датум и место рођења, пребивалиште или боравиште, ЈМБГ заступника (лица овлашћеног за заступање) који у име и за рачун странке успоставља пословни однос, односно отвара рачун, као и врсту и број личног документа, датум и место издавања и назив лица грађанског права, а све у складу и на начин предвиђен чланом 23. Закона.

Додајемо још и то да је према Закону странка, између осталих и правно лице, лице страног права и лице грађанског права које успоставља пословни однос са обвезником, док је стварни власник странке физичко лице које посредно или непосредно има у својини или контролише странку, па је сходно томе банка дужна да приликом успостављања пословног односа (отварања рачуна), а на основу унутрашњих аката удружења утврди и стварног власника истог.

ПИТАЊЕ:

Да ли и под којим условима обвезници Закона o спречавању прања новца и финансирања тероризма над којима надзор врши Комисија за хартије од вредности могу поверити поступак утврђивања и провере идентитета странке, без обавезног физичког присуства лица чија се идентификација врши (поступак видео- идентификације) трећем лицу

ОДГОВОР:

Сходно члану 30. став 1. Закона, код успостављања пословног односа, обвезник може, под условима утврђеним овим законом, поверити вршење радњи и мера из члана 7. став 1. тач. 1)–5) овог закона трећем лицу. Треће лице из става 1. овог члана је, између осталих, а према члану 30. став 2. тачка 1). Закона обвезник из члана 4. став 1. тач. 1), 3), 4), 7), 9)–11), 13) и 16) овог закона друштва за осигурање која имају дозволу за обављање животних осигурања и заступници у животном осигурању.

Чланом 30. став 4. Закона предвиђено је да обвезник не сме да прихвати вршење појединих радњи и мера познавања и праћења странке преко трећег лица ако је то лице утврдило и проверило идентитет странке без њеног присуства, а у члану 33. ст. 1. тачка 2). Закона стоји да обвезник не сме успоставити пословни однос, ако је треће лице утврдило и проверило идентитет странке без њеног присуства, при чему Закон ни у једној ни у другој ситуацији не захтева физичко присуство странке.

Изузеци од обавезног физичког присуства лица чија се идентификација врши код обвезника из члана 4. став 1. тачка 1), 4), 5), 6), 10), 11) и 16) Закона (поступак видео-идентификације), када је у питању странка која је физичко лице, односно њен законски заступник, предузетник и заступник правног лица предвиђени су чл. 18. ст. 8,  чл. 19. ст. 7. и чл. 21. ст. 7. Закона, у којим одредбама стоји да Народна банка Србије може ближе уредити и друге начине и услове утврђивања и провере идентитета ових физичких лица коришћењем средстава електронске комуникације и без обавезног физичког присуства лица чија се идентификација врши код обвезника из члана 4. став 1. тач. 1), 4), 5), 6), 10), 11) и 16) овог закона.

На основу свега наведеног Управа сматра да обвезници Закона над којима надзор врши Комисија за хартије од вредности могу поверити поступак видео-идентификације странке која је физичко лице, односно њеног законског заступника, предузетника и заступника правног лица трећем лицу, уколико су у питању лица која овај поступак спроводе у складу са Одлуком Народне банке Србије о условима и начину утврђивања и провере идентитета физичког лица коришћењем средстава електронске комуникације („Службени гласник РС", бр. 15/2019 и 84/2020).

Напомињемо да је обвезник дужан да поверавање вршења радњи и мера познавања и праћења странке  преко трећих лица спроводи у складу са одредбама чл. 30 – 33. Закона, посебно истичући да се поверавањем вршења појединих радњи и мера познавања и праћења странке трећем лицу обвезник не ослобађа одговорности за правилно вршење радњи и мера познавања и праћења странке у складу са овим законом.

Додајемо још и то да када странка није физички присутна при утврђивању и провери идентитета, обвезник је дужан да поред општих, примени и појачане радње и мере познавања и праћења странке и исту сврста у категорију високог ризика.

ПИТАЊЕ:
Да ли се у поступку провере идентитета странке, као алтернатива прибављеном изводу у папирној форми који издаје Агенција за привредне регистре, може извршити непосредни увид у Регистар привредних друштава преко интернет странице Агенције за привредне регистре, а затим електронски сачувати са интернет странице Агенције за привредне регистре документ у пдф формату који садржи све релевантне податке као и извод који у папирном облику издаје Агенција за привредне регистре? Напомињемо да документ електронски креиран директно са интернет странице Агенције за привредне регистре у пдф формату садржи датум и време извршеног увида.
Такоде, имајући у виду да пдф документ, који би се искључивоиво електронски чувао, садржи податак о датуму и времену када је креиран, да ли је потребно да овај документ буде електронски потписан?

ОДГОВОР:
Сходно члану 20. став 1. Закона, обвезник утврђује и проверава идентитет странке која је правно лице прибављањем података из члана 99. став 1. тачка 1) овог закона, а то су: пословно име и правна форма, адреса, седиште, матични број и порески идентификациони број (у даљем тексту: ПИБ) правног лица или предузетника које успоставља пословни однос или врши трансакцију, односно за које се успоставља пословни однос или врши трансакција. Подаци из става 1. овог члана прибављају се увидом у оригинал или оверену копију документације из регистра који води надлежни орган државе седишта странке, чију копију обвезник чува у складу са законом. Даље, члан 20. став 4. Закона прописује да податке из става 1. овог члана обвезник може прибавити непосредним увидом у регистар који води надлежни орган државе седишта или други званични јавни регистар, у ком случају је дужан да обезбеди копију извода из тог регистра коју чува у складу са законом.

Обвезник има могућност да бира на који начин ће прибавити податке из члана 99. став 1. тачка 1) Закона, односно у поступку провере идентитета странке, алтернатива прибављеном изводу у папирној форми који издаје Агенција за привредне регистре, може бити непосредни увид у Регистар привредних регистра преко интернет странице Агенције за привредне регистре. У том случају, обвезник је дужан да обезбеди копију извода из тог регистра, при чему се под наведеном копијом сматра и дигитализовани документ из члана 20. ст. 2. и 4. Закона.
Наиме, у складу са чланом 20. став 5. Закона, на копији документа у папирном облику уписују се датум, време и лично име лица које је извршило увид у тај документ. Копија документа у електронском облику садржи квалификовани електронски печат, односно квалификовани електронски потпис, у складу са законом којим се уређује електронски потпис, са придруженим временским жигом. Копије из овог става обвезник чува у папирном или електронском облику у складу са законом.

Имајући у виду наведено, обвезник може извршити непосредан увид у Регистар привредних друштава преко интернет странице Агенције за привредне регистре и електронски сачувати са интернет странице Агенције за привредне регистре документ у pdf формату, с тим што би pdf документ морао да садржи поред података о датуму и времену када је креиран и квалификовани електронски потпис.

Такође, напомињемо да уколико није могуће прибавити податке из чл. 99. ст. 1. тач. 1) Закона из званичног јавног регистра, односно регистра који води надлежни орган државе седишта, обвезник је дужан да податке који недостају прибави из оригиналног документа или оверене копије документа или друге пословне документације коју доставља странка. Ако поједине податке који недостају, из објективних разлога није могуће утврдити на прописани начин, обвезник је дужан да те податке утврди на основу писмене изјаве странке, у складу са чланом 20. став 6. Закона.


 

ПИТАЊЕ:

Мишљење у вези примене члана 11. став 7. и став 9. Закона а везано за проверу тачности података о платиоцу у складу са 17 – 23. Закона када се врши уплата новчаних средстава у готовом новцу примаоцу на рачун, а износ преноса није виши од 1.000 евра или динарске противвредности овог износа, затим питање прикупљања, чувања и архивирања личних докумената, као и питање уплате у име друге особе

ОДГОВОР:

Према члану 11. став 6. Закона, ако износ преноса новчаних средстава, укључујући и износ платних трансакција које су повезане с тим преносом, није виши од 1.000 евра или динарске противвредности овог износа, пружалац платних услуга платиоца дужан је да обезбеди да пренос новчаних средстава садржи најмање следеће податке о платиоцу: име и презиме, односно назив платиоца, број платног рачуна, односно јединствену ознаку трансакције ако се пренос новчаних средстава врши без отварања платног рачуна.

Према члану 11. став 7. Закона, пружалац платних услуга дужан је да провери тачност прикупљених података о платиоцу на начин прописан у чл. 17–23. овог закона, пре преноса новчаних средстава, осим у случају да не постоји основ сумње у прање новца или финансирање тероризма, да износ преноса новчаних средстава, укључујући и износ платних трансакција које су повезане с тим преносом, није виши од 1.000 евра или динарске противвредности овог износа и да пружалац платних услуга није примио новчана средства која је потребно пренети у готовом новцу или анонимном електронском новцу, што је прописано ставом 9. истог члана Закона.

На основу наведеног Управа је мишљења да, према члану 11. став 9. Закона платна институција као пружалац платних услуга платиоца није дужна да утврди и провери идентитет и прибави копију личног докумета платиоца, сходно члану 17-23. Закона, који врши уплату у готовом новцу примаоцу на рачун, а износ уплате преноса новчаних средстава, укључујући и износ платних трансакција које су повезане с тим преносом, није виши од 1.000 евра или динарске противвредности овог износа и уколико не постоји сумња у прање новца или финансирање тероризма.

Супротно наведеном, пружалац платних услуга је увек дужан да провери тачност прикупљених података о платиоцу/примаоцу када постоји сумња у прање новца или финансирање тероризма, када је износ преноса новчаних средстава, укључујући и вредност с тим преносом повезаних платних трансакција виши од 1.000 евра или динарске противвредности овог износа и када се новчана средства преносе, односно стављају на располагање примаоцу плаћања у готовом новцу или анонимном електронском новцу.

Када су у питању уплате у име другог лица у износу који није виши од 1.000 еура или динарске противвредности овог износа, дакле једно лице готовим новцем у име другог лица врши уплату на рачун отворен у неким од пословних банака, пружалац платних услуга је дужан да обезбеди да пренос новчаних средстава садржи најмање следеће податке о платиоцу: име и презиме, односно назив платиоца и број платног рачуна, односно јединствену ознаку трансакције ако се пренос новчаних средстава врши без отварања платног рачуна и није дужан да провери тачност прикупљених података о платиоцу нити да прибави фотокопију личног документа, под условом да не постоји сумња у прање новца.

Додајемо и то да у складу са проценом ризика, пружалац платне услуге може проверавати тачност прикупљених података без обзира на износ новчаних средстава која се преносе, сходно члану 11. став 11. Закона.

Такође, када је пружалац платних услуга дужан, по овом закону да прибави копију, односно очитан извод личног документа платиоца/примаоца плаћања, исту може чувати како у папирном, тако и у електронском облику, под условима предвиђеним Законом о електронском документу, електронској идентификацији и услугама од поверења у електронском пословању („Службени гласник РС‟, бр. 94/2017).
 

ПИТАЊЕ:
Да ли приликом плаћања рачуна за телефон и инфостан, који су већи од 60.000,00 динара банка, пошта или платна институција имају право да траже копију личне карте ако се уплата врши у готовом новцу

ОДГОВОР:
Сходно члану 15. став 1. тачка 2) Закона, одредбе чл. 11–14. овог закона не примењују се када се преносом новчаних средстава врши плаћање примаоцу плаћања по основу пружених телекомуникационих услуга, услуга снабдевања електричном енергијом, гасом, паром или водом, услуга скупљања, третмана и одлагања отпада, услуга одржавања стамбених објеката или других сличних трајних услуга, под следећим условима:
(1) да износ преноса новчаних средстава није виши од 60.000 динара,
(2) да се наплате услуга из ове тачке извршавају одобрењем платног рачуна примаоца плаћања који се користи искључиво за те наплате,
(3) да пружалац платних услуга примаоца плаћања може да путем овог лица, на основу јединствене ознаке трансакције или другог податка који прати пренос новчаних средстава, дође до података о лицу које има закључен уговор с примаоцем плаћања за пружање услуга из ове тачке,
(4) да пружалац платних услуга платиоца и пружалац платних услуга примаоца плаћања имају седиште у Републици Србији.

У складу са чланом 11. став 9. Закона, пружалац платних услуга није дужан да провери тачност прикупљених података о платиоцу на начин прописан у чл. 17–23. овог закона, ако не постоји основ сумње у прање новца или финансирање тероризма, износ преноса новчаних средстава, укључујући и износ платних трансакција које су повезане с тим преносом, није виши од 1.000 евра или динарске противвредности овог износа и пружалац платних услуга није примио новчана средства која је потребно пренети у готовом новцу или анонимном електронском новцу.

На основу напред наведеног, у случају да је износ за плаћање услуга из члана 15. став 1. тачка 2) Закона виши од 60.000 динара, али није виши од 1.000 евра или динарске противвредности овог износа, пружалац платних услуга платиоца дужан је да обезбеди да пренос новчаних средстава садржи најмање следеће податке о платиоцу: име и презиме, односно назив платиоца и број платног рачуна, односно јединствену ознаку трансакције ако се пренос новчаних средстава врши без отварања платног рачуна. Такође, пружалац платних услуга није дужан да провери тачност прикупљених података о платиоцу на начин прописан у чл. 17-23. овог закона, што значи да не прибавља фотокопију личног документа платиоца, с обзиром да се новчана средства за плаћање напред наведених услуга примљена у готовом новцу преносе на рачун правним лицима, осим у случају сумње у прање новца и финансирање тероризма.

 

ПИТАЊЕ:

На који начин обвезник може утврдити да ли је странка, стварни власник странке, члан уже породице или ближи сарадник функционер сходно члану 38. Закона

ОДГОВОР:

Сходно члану 38. Закона, обвезник је дужан да утврди поступак по коме утврђује да ли је странка или стварни власник странке функционер. Тај поступак се утврђује интерним актом обвезника, у складу са смерницама које доноси орган из члана 104. овог закона, надлежан за надзор над применом овог закона код тог обвезника.

Дакле, обвезник ће својим унутрашњим актима утврдити поступак по коме утврђује да ли је странка или стварни власник странке функционер, у складу са смерницама које доноси надзорни орган.

Додајемо да је сходно члану 8. став 1. тачка 3) Закона, обвезник дужан да примени радње и мере из члана 7. овог закона при преносу новчаних средстава у износу вишем од 1.000 евра или динарској противвредности тог износа, без обзира на то да ли се ради о једној или више међусобно повезаних трансакција, у случају када пословни однос није успостављен, а посебне одредбе у вези са преносом новчаних средстава предвиђене су члановима од 11 – 15. Закона.

Издаваоци електронског новца не морају вршити радње и мере познавања и праћења странке ако је у складу са анализом ризика процењено да постоји низак ризик од прања новца или финансирања тероризма и ако су испуњени услови предвиђени чланом 16. став 1. тачка 1) – 6). Закона, које одредбе наведеног става се не примењују ако постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма, као и у случају откупа електронског новца за готов новац или у случају подизања готовог новца у вредности електронског новца, где откупљени износ прелази 50 евра у динарској противвредности, а све у складу са чланом 16. став 2. Закона.

 

ПИТАЊЕ:

Мишљење у вези чувања личног документа при вршењу платних услуга Вестерн Унион новчане дознаке и преноса новчаних средстава трансфером одобрења у електронском облику (дигитализовани документ), у складу са чланом 17. став 6. Закона

ОДГОВОР:

Сходно члану 17. став 6. Закона, приликом идентификације физичког лица, законског заступника и пуномоћника обвезник је дужан да прибави копију, односно очитан извод личног документа тог лица. Копијом, односно очитаним изводом личног документа из овог става сматра се и дигитализовани документ из ст. 2. и 4. овог члана. На копији, односно очитаном изводу личног документа у папирном облику уписују се датум, време и лично име лица које је извршило увид у тај документ. Копија, односно очитани извод личног документа у електронском облику садржи квалификовани електронски печат, односно квалификовани електронски потпис, у складу са законом којим се уређује електронски потпис, са придруженим временским жигом. Копију, односно очитан извод личног документа из овог става обвезник чува у папирном или електронском облику у складу са законом.

Према члану 11. став 10. Закона, пружалац платних услуга је дужан да сачини процедуре за проверу потпуности података из члана 11. Закона.

Дакле, пружалац платних услуга сам сачињава процедуру за проверу потпуности података из члана 11. Закона, а копију, односно очитан извод личног документа може чувати и у електронском облику у складу са одредбама Закона о електронском документу, електронској идентификацији и услугама од поверења у електронском пословању („Службени гласник РС‟, бр. 94/2017).

Питање:
Да ли је платна институција, приликом извршавања услуге новчаних дознака – Western Union и услуге преноса новчаних средстава са платног рачуна на платни рачун дужна да Управи достави податке сходно члану 47. став 1. Закона о повезаним готовинским трансакцијама у износу од 15.000 евра или више у динарској противвредности, као у ком року би требало пратити међусобно повезане трансакције код наведених платних услуга везано за предузимање радње и мере из члана 7. Закона

Одговор:
Сходно члану 47. став 1. Закона, обвезник је дужан да Управи достави податке из члана 99. став 1. тач. 1)–3) и 7)–10) овог закона о свакој готовинској трансакцији у износу од 15.000 евра или више у динарској противвредности, и то одмах када је извршена, а најкасније у року од три дана од дана извршења трансакције.

У складу са чланом 3. став 1. тачка 8) Закона, готовинска трансакција јесте физички пријем или давање готовог новца.

Дакле, у случају физичког пријема или давања готовог новца у износу од 15.000 евра или више у динарској противвредности, обвезник је дужан Управи достави податке из члана 99. став 1. тач. 1)–3) и 7)–10) овог закона.

Напомињемо да је обвезник дужан да Управи достави податке из члана 99. став 1. Закона увек када у вези са трансакцијом или странком постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма, на начин предвиђен чланом 47. став 2. Закона.

Што се тиче питања у ком року би требало пратити међусобно повезане трансакције, у случају када пословни однос није успостављен, мишљења смо да би обвезник требао сам проценити у ком року ће то бити. Да ли ће повезане трансакције обвезник пратити на дневном, недељном или месечном нивоу, зависи од анализе ризика од прања новца и финансирања тероризма, коју је обвезник дужан да редовно ажурира у складу са овим законом, смерницама које доноси орган надлежан за вршење надзора над применом овог закона и проценом ризика од прања новца и финансирања тероризма израђеном на националном нивоу.

Такође, сходно члану 69. Закона, обвезник је дужан да изради листу индикатора за препознавање лица и трансакција за које постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма у које је дужан да унесе и индикаторе које је израдио надзорни орган. Приликом израде листа индикатора, обвезник ће узети у обзир сложеност и обим извршења трансакција, неуобичајени начин извршења, вредност или повезаност трансакција које немају економски или правно основану намену, односно нису усаглашене или су у несразмери са уобичајеним односно очекиваним пословањем странке, као и друге околности које су повезане са статусом или другим карактеристикама странке.

Питање:
Да ли постоји обавеза банке да потврди тачност прикупљених података у складу са члановима 17-23. Закона укључујући и прибављање копије личне карте за износе који нису виши од 1.000 ЕУР, ако платилац платне трансакције уплаћује средства у готовини, а банка средства преноси на рачун примаоца плаћања

Одговор:
Према члану 11. став 7. Закона, пружалац платних услуга дужан је да провери тачност прикупљених података о платиоцу на начин прописан у чл. 17–23. овог закона, пре преноса новчаних средстава, осим у случају да не постоји основ сумње у прање новца или финансирање тероризма, да износ преноса новчаних средстава, укључујући и износ платних трансакција које су повезане с тим преносом, није виши од 1.000 евра или динарске противвредности овог износа и да пружалац платних услуга није примио новчана средства која је потребно пренети у готовом новцу или анонимном електронском новцу, што је прописано ставом 9. истог члана Закона.

Сходно члану 12. став 4. Закона, ако износ преноса новчаних средстава, укључујући и вредност с тим преносом повезаних платних трансакција није виши од 1.000 евра или динарске противвредности овог износа, пружалац платних услуга примаоца плаћања није дужан да провери тачност прикупљених података о примаоцу плаћања на начин прописан у чл. 17–23. овог закона, осим ако се новчана средства стављају на располагање примаоцу плаћања у готовом новцу или анонимном електронском новцу и ако постоји основ сумње у прање новца или финансирање тероризма.

На основу наведеног мишљења смо да, према члану 11. став 9. тачка 3) Закона платна институција као пружалац платних услуга платиоца није дужна да утврди и провери идентитет и прибави копију личног докумета платиоца, сходно члану 17-23. Закона, који врши уплату у готовом новцу примаоцу на рачун, а износ уплате преноса новчаних средстава, укључујући и износ платних трансакција које су повезане с тим преносом, није виши од 1.000 евра или динарске противвредности овог износа.

Такође, према члану 12. став 4. тачка 1) Закона, пружалац платних услуга примаоца плаћања није дужан да провери тачност прикупљених података о примаоцу плаћања у складу са чл. 17-23. овог закона, ако се новчана средства преносе на рачун примаоца плаћања, а износ преноса новчаних средстава, укључујући и вредност с тим преносом повезаних платних трансакција није виши од 1.000 евра или динарске противвредности овог износа.

Напомињемо да је пружалац платних услуга увек дужан да провери тачност прикупљених података о платиоцу/примаоцу када постоји сумња у прање новца или финансирање тероризма, када је износ преноса новчаних средстава, укључујући и вредност с тим преносом повезаних платних трансакција виши од 1.000 евра или динарске противвредности овог износа и када се новчана средства преносе, односно стављају на располагање примаоцу плаћања у готовом новцу или анонимном електронском новцу. 

Питање:
Да ли је платна институција као пружалац платних услуга платиоца дужна да утврди и провери идентитет и прибави копију личног докумета платиоца, сходно члану 17. Закона који врши уплату у готовом новцу примаоцу на рачун, односно физичком или правном лицу које има отворен рачун код неке од банака у Републици Србији, а износ уплате (једне или више повезаних) није виши од 1.000 евра или динарске противвредности тог износа

Одговор:
Сходно члану 11. став 9. Закона, пружалац платних услуга није дужан да провери тачност прикупљених података о платиоцу, ако су испуњени следећи услови:
1) не постоји основ сумње у прање новца или финансирање тероризма;
2) износ преноса новчаних средстава, укључујући и износ платних трансакција које су повезане с тим преносом, није виши од 1.000 евра или динарске противвредности овог износа;
3) пружалац платних услуга није примио новчана средства која је потребно пренети у готовом новцу или анонимном електронском новцу.

На основу наведеног мишљења смо да, према члану 11. став 9. тачка 3) Закона платна институција као пружалац платних услуга платиоца није дужна да утврди и провери идентитет и прибави копију личног докумета платиоца, сходно члану 17. Закона, који врши уплату у готовом новцу примаоцу на рачун, односно физичком или правном лице које има отворен рачун код неке од банака у Републици Србији, а износ уплате (једне или више повезаних) није виши од 1.000 евра или динарској противвредности тог износа, с обзиром да се новчана средства, која су примљена у готовом новцу, примаоцу уплаћују на рачун.

Напомињемо да је обвезник увек дужан да провери тачност прикупљених података о платиоцу када постоји сумња у прање новца или финансирање тероризма.

Питање:
Мишљење у вези са применом члана 52. став 3. Закона када није именовано одговорно лице за примену Закона већ само овлашћено лице и његов заменик. Да ли је у том случају генерални директор, као законски заступник обвезника, уједно и одговорно лице у смислу члана 52. став 3. Закона.


Одговор:
Обвезник доставља податке о личном имену и називу радног места члана највишег руководства одговорног за примену Закона, као и сваку промену тих података.

Уколико није именован члан највишег руководства одговоран за примену Закона, сматраће се да је лице које води и организује пословање обвезника и које је одговорно за обезбеђивање законистости рада одговорно лице у смислу члана 52. став 3. Закона.

То даље значи да генерални директор не мора бити одговорно лице у смислу члана 52. став 3. Закона уколико правно лице у својој организацији има неку ужу пословну јединицу у чијем делокругу пословања се налази област спречавање прања новца и финансирања тероризма.

Дакле, одговорно лице у смислу члана 52. став 3. Закона ће бити лице које се налази на челу те уже пословне јединице, односно у конкретном случају потребно је да лице које је код обвезника одговорно за примену Закона буде члан највишег руководства, односно члан извршног одбора.

 

Питање:
Законом о спречавању прања новца и финансирања тероризма је прописана обавеза прибављања копије личног документа пре извршења сваке трансакције која се врши у готовом новцу што ће у пракси резултирати огромним бројем прикупљених копија личних докумената на дневном нивоу. Како би се избегло гомилање документације у папиру, молимо вас да размотрите могућност да се утврђивање и провера идентитета корисника врши на следећи начин:
1) Заступник ПИ утврђује и проверава идентитет корисника пре вршења трансакције прибављањем копије личног документа корисника и уносом свих података из документа корисника у информациони систем ПИ, кроз апликацију која му је за те потребе доступна;
2) прибављена копија личног документа, на којој су наведени прописани подаци (датум, време и име лица које је извршило увид у лични документ) електронски се похрањује у базу података ПИ;
3) копија личног документа је, у информационом систему ПИ, повезана са ЈМБГ корисника, односно бројем личног документа (уколико ЈМБГ није доступан) и даном истека важења личног документа, што омогућава брзо претраживање тих података по наведеним критеријумима;
4) у случају да корисник поново врши трансакцију, заступник уноси ЈМБГ или број личног документа корисника у апликацију ПИ. Апликација на екрану заступника приказује раније прибављену копију личног документа, са наведеним подацима (датум и време увида и име лица које је извршило увид у лични диокумент) а коју заступник упоређује са личним документом корисника у који има увид у датом тренутку.
Напомињемо и да наведено информационо решење подразумева и да прибављена копија личног документа неће бити доступна на увид заступнику по истеку важења личног документа, као и да ће заступник кроз апликацију ПИ увек добијати и обавештење о обавези прибављања фотокопије личног документа.

Такође, молимо вас и за одговор да ли заступник мора да одбије извршење трансакције у време ванредног стања које је проглашено у Републици Србији 16. марта 2020.године, ако на прописани начин прибави све податке из личног документа али није у могућности да прибави копију личног документа због тога што нису сви заступници опремљени читачима личних карата као ни довољном количином папира за штампу а у овом тренутку ограниченог кретања и препоручене социјалне дистанце и изолације није могуће заступницима обезбедити наведене услове.

Законом о спречавању прања новца и финансирању тероризма у члану 15. прописана су изузећа од обавезе провере прикупљених података о платиоцу и то, у тачки 2. изузећем се сматра и када се пренсом новчаних средсатва врши плаћање примаоцу плаћања по основу пружених телекомуникационих услуга .... или других сличних трајних услуга , под дефинисаним условима. Један од дефинисаних услова наведен је у подтачки 2. и то : да се наплате извршавају одобрењем платног рачуна примаоца плаћања који се користи искључиво за те наплате.

Имајући у виду наведено, мислимо да, као изузећа можемо сматрати и рачуне банака отворене за наплату месечних обавеза по картицама и кредитима, као и наменске рачуне осигуравајућих друштава отворених за наплату полиса по основу животног и неживотног осигурања. Ове врсте платних трансакције испуњавају наведене критеријуме, бројне су и понављају се сваког месеца.

Одговор:
Сходно члану 5. став 1. Закона, радње и мере за спречавање и откривање прања новца и финансирања тероризма предузимају се пре, у току и након вршења трансакције или успостављања пословног односа. Према ставу 3. истог члана Закона, обвезник је дужан да у вези са ставом 1. овог члана сачини одговарајућа унутрашња акта којима ће ради ефикасног управљања ризиком од прања новца и финансирања тероризма обухватити радње и мере дефинисане у овом члану. Унутрашња акта морају бити сразмерна природи и величини обвезника и морају бити одобрена од стране највишег руководства.

Истичемо да обвезник може напред наведени поступак утврдити интерним актом, у складу са смерницама које доноси орган надлежан за надзор над применом овог закона код тог обвезника, у конкретном случају Народна банка Србије.

Напомињемо још и то да, сходно члану 11. став 9. Закона пружалац платних услуга није дужан да провери тачност прикупљених података о платиоцу на начин прописан у чл. 17–23. овог закона, што подразумева и прибављање копије, односно очитаног извода личног документа платиоца ако не постоји основ сумње у прање новца или финансирање тероризма, износ преноса новчаних средстава, укључујући и износ платних трансакција које су повезане с тим преносом, није виши од 1.000 евра или динарске противвредности овог износа и пружалац платних услуга није примио новчана средства која је потребно пренети у готовом новцу или анонимном електронском новцу.

На питање да ли би требало да обвезник одбије извршење трансакције у време ванредног стања које је проглашено у Републици Србији 16. марта 2020.године, ако на прописани начин прибави све податке из личног документа, али није у могућности да прибавите копију личног документа, сматрамо да се сходно одредбама Закона које се односе на утврђивање и проверу идентитета странке, копијом, односно очитаним изводом личног документа сматра и дигитализовани документ, који садржи квалификовани електронски печат, односно квалификовани електронски потпис, са придруженим временским жигом. Увођење ванредног стања не ослобађа платну институцију обавезе да поштује и примењује одредбе Закона. У вези навода у обраћању да је на дневном нивоу број трансакција које се изврше у платној институцији значајан, да корисници платних услуга нису ограничени у избору локације на којој ће реализовати своје трансакције, као и број локација на којима заступници пружају наведене платне услуге, овом приликом указујемо да платна институција, сходно одредбама Закона о платним услугама („Службени гласник РС“, бр. 139/2014 и 44/2018) има могућност да са корисницима платних услуга закључи оквирни уговор и на тај начин, између осталог, смањи прекомерно гомилање документације у папиру, али и значајно умањи изложеност различитим ризицима од којих сте неке и навели у допису. Предложени начин прибављања копије личног документа корисника новчане дознаке има елементе поступка закључивања оквирног уговора о пружању платних услуга из члана 16. Закона о платним услугама, који представља начин да обвезник утврди и провери идентитет странке на начин прописан чл. 17 – 23. Закона, те на основу тако успостављеног пословног односа са странкама којима пружа једнократне платне услуге, настави да извршава платне трансакције без прибављања копије личног документа корисника платне услуге приликом извршавања сваке појединачне трансакције, јер би у својим евиденцијама већ имао неопходну документацију и податке који су прибављени приликом успостављања пословног односа, наравно уз обавезу да те податке и документацију периодично проверава и ажурира, а у складу са чланом 29. Закона. На основу наведеног, сматрамо да је предложени начин прибављања копија личних докумената прихватљив ако су испуњени прописани услови за закључење оквирног уговора о платним услуга.

На питање да ли се као изузеће, сходно члану 15. став 1. тачка 2) подтачка (2) Закона могу сматрати и рачуни банака отворени за наплату месечних обавеза по картицама и кредитима, као и наменски рачуни осигуравајућих друштава отворених за наплату полиса по основу животног и неживотног осигурања, обавештавамо вас следеће:

Сходно члану 15. став 1. тачка 2) Закона, одредбе чл. 11–14. овог закона не примењују се у случајевима када се преносом новчаних средстава врши плаћање примаоцу плаћања по основу пружених телекомуникационих услуга, услуга снабдевања електричном енергијом, гасом, паром или водом, услуга скупљања, третмана и одлагања отпада, услуга одржавања стамбених објеката или других сличних трајних услуга, под условима да износ преноса новчаних средстава није виши од 60.000 динара, да се наплате услуга из ове тачке извршавају одобрењем платног рачуна примаоца плаћања који се користи искључиво за те наплате, да пружалац платних услуга примаоца плаћања може да путем овог лица, на основу јединствене ознаке трансакције или другог податка који прати пренос новчаних средстава, дође до података о лицу које има закључен уговор с примаоцем плаћања за пружање услуга из ове тачке и да пружалац платних услуга платиоца и пружалац платних услуга примаоца плаћања имају седиште у Републици Србији.

Напред наведени услови су кумулативни, што значи да се сви морају испунити да би се изузетак применио.

Из напред наведеног следи да се рачуни банака отворени за наплату месечних обавеза по картицама и кредитима, као и наменски рачуни осигуравајућих друштава отворених за наплату полиса по основу животног и неживотног осигурања не могу сматрати изузетком предвиђеним чланом 15. став 1. тачка 2) Закона.

Питање:
Које странке ревизорске куће подлежу обавези познавања и праћења странке, да ли је потребно идентификовати траст у власничкој структури у проценту мањем од 25% и да ли је за сваки нови уговор са истом странком потребно извршити идентификацију

Одговор:
У вези са питањем које странке ревизорске куће подлежу обавези познавања и праћења странке, истичемо да су у складу са чланом 4. став 1. тачка 9), 14) и 15) Закона као обвезници предвиђена друштва за ревизију и самостални ревизор, предузетници и правна лица која се баве пружањем рачуновдствених услуга, као и порески саветници. Дакле, сва физичка и правна лица регистрована у Агенцији за привредне регистре за обављање делатности која према Уредби о класификацији делатности ("Сл. гласник РС", бр. 54/2010) носи назив рачуновдствени, књиговодствени, ревизорски послови; пореско саветовање јесу обвезници Закона, а странке са којима наведени обвезници успостављају пословни однос су странке у односу на које се примењују радње и мере познавања и праћења странке предвиђене Законом.

У складу са чланом 25. став 1. Закона обвезник је дужан да утврди идентитет стварног власника која је правно лице или лице страног права у складу са чланом 3. став 1. тач. 11) и 12) Закона и прибави податке из члана 99. став 1. тачка 13) Закона. Дакле, уколико у власничкој структури странке учествује више лица, обвезник је дужан да идентификује сваког од њих и утврди основ учествовања у власничкој структури, како би на тај начин дошао до физичког лица које је заправо стварни власник странке. 

Узимајући у обзир наводе из захтева за давање мишљења које се односе на ситуацију у пракси када обвезник са странком сукцесивно и са одређеним размацима закључује више различитих уговора, истичемо да је у складу са чланом 3. став 1. тачка 13) Закона дефинисан појам пословног односа као пословни, професионални или комерцијални однос између странке и обвезника који је у вези са вршењем делатности обвезника и који се у тренутку успостављања очекује да ће трајати. Дакле, обвезник ће приликом успостављања пословног односа са странком предузети радње и мере из члана 7. став 1. тач. 1)-5) Закона које се односе на утврђивање и проверу идентитета странке, док је након успостављања пословног односа обвезник дужан да у складу са чланом 29. Закона прати пословање странке са дужном пажњом које између осталог укључује и праћење и ажурирање, односно периодичну проверу прибављених информација, података и документације о странци и њеном пословању. 

Напомињемо да је обвезник дужан да све радње и мере из члана 29. Закона врши у у обиму и учесталости која одговара степену ризика утврђеном у аналази ризика из члана 6. Закона која обухвата поред анализе ризика у односу на целокупно пословање обвезника и анализу ризика за сваку групу ризика или врсту странке, односно пословног односа, односно услуге које обвезник пружа у оквиру своје делатности, односно трансакције.

Питање:
Мишљење о примени чл. 11. ст. 7. и 9. и чл. 12. ст. 4. Закона, које се односи на проверу тачности прикупљених података о платиоцу и/или примаоцу плаћања у складу са чл. 17 – 23. Закона за платне трансакције које нису више од 1000 евра или динарске противвредности овог износа и да ли се заступник платне институције сматра посредником у преносу новчаних средстава у смислу одредбе члана 3. став 1. тачка 36) Закона.

Одговор:
Сходно члану 11. став 6. Закона, ако износ преноса новчаних средстава, укључујући и износ платних трансакција које су повезане с тим преносом, није виши од 1.000 евра или динарске противвредности овог износа, пружалац платних услуга платиоца дужан је да обезбеди да пренос новчаних средстава садржи најмање следеће податке о платиоцу: име и презиме, односно назив платиоца и број платног рачуна, односно јединствену ознаку трансакције ако се пренос новчаних средстава врши без отварања платног рачуна.

Према члану 11. став 7. Закона, пружалац платних услуга дужан је да провери тачност прикупљених података о платиоцу на начин прописан у чл. 17–23. овог закона, пре преноса новчаних средстава, осим у случају да не постоји основ сумње у прање новца или финансирање тероризма, да износ преноса новчаних средстава, укључујући и износ платних трансакција које су повезане с тим преносом, није виши од 1.000 евра или динарске противвредности овог износа и да пружалац платних услуга није примио новчана средства која је потребно пренети у готовом новцу или анонимном електронском новцу, што је прописано ставом 8. истог члана Закона.

Сходно члану 12. став 4. Закона, ако износ преноса новчаних средстава, укључујући и вредност с тим преносом повезаних платних трансакција није виши од 1.000 евра или динарске противвредности овог износа, пружалац платних услуга примаоца плаћања није дужан да провери тачност прикупљених података о примаоцу плаћања на начин прописан у чл. 17–23. овог закона, осим ако се новчана средства стављају на располагање примаоцу плаћања у готовом новцу или анонимном електронском новцу и ако постоји основ сумње у прање новца или финансирање тероризма.

Из наведених одредаба чл. 11. и 12. Закона следи да је пружалац платних услуга пошиљаоца, односно пружалац платних услуга примаоца плаћања, ако се плаћање, односно пријем новчаних средстава врши у готовом новцу, дужан да у складу са чл. 17 – 23. Закона утврди и провери идентитет пошиљаоца, односно примаоца плаћања, што укључује и прибављање копије или очитаног извода личног документа пошиљаоца, односно примаоца плаћања.

Изузетак од ове обавезе је прописан у случају када је идентитет утврђен и проверен на прописани начин при успостављању пословног односа. С обзиром на то да је у захтеву наведено да приликом пружања платних услуга обвезник не успостављате пословни однос са странкама, указујемо на то да у складу са Законом о платним услугама („Сл.гласник РС“, бр. 139/14 и 44/18) може бити закључен оквирни уговор о пружању платних услуга на основу кога би пружаоци платних услуга успоставили пословни однос и с корисницима новчаних дознака у смислу Закона, што подразумева утврђивање и проверу идентитета на начин прописан чл. 17 – 23. Закона само приликом закључивања оквирног уговора, уз праћење пословања странке у складу са чланом 29. Закона. На основу тог уговора, пружалац платних услуга би наставио да извршава платну услугу новчане дознаке на начин на који је то чинио пре измена и допуна Закона (без прибављања копије личног документа странке приликом сваке трансакције), јер би у својим евиденцијама већ имао неопходну документацију и податке који су прибављени приликом успостављања пословног односа, уз обавезу да те податке и документацију периодично проверава и ажурира, а све у складу са анализом ризика сваке странке и чланом 29. Закона.

Сходно члану 3. став 1. тачка 36) Закона посредник у преносу новчаних средстава је пружалац платних услуга који није у уговорном односу са платиоцем, нити са примаоцем плаћања, а учествује у извршењу преноса новчаних средстава.

С обзиром на чињеницу коју је подносилац захтева навео да је заступник платне институције Тенфоре доо Београд са којом има закључен уговор на основу којег пружа платне услуге и то услуге извршавања новчане дознаке кроз систем Вестерн Унион и услуге преноса новчаних средстава на платни рачун, исти се не може сматрати посредником у преносу новчаних средстава у смислу одредбе члана 3. став 1. тачка 36) Закона.

Питање:
Може ли банка поверити вршење радњи и мера из члана 7. став 1. тач. 1)-5) овог закона лицима која су запослена код продавца аутомобила, а које би банка ангажовала по основу уговора ван радног односа (уговор о привременим и повременим пословима, односно уговор о допунском раду), у смислу чл. 197. и 202. Закона о раду

Одговор:
Сходно члану 30. став 1. Закона, код успостављања пословног односа, обвезник може, под условима утврђеним овим законом, поверити вршење радњи и мера из члана 7. став 1. тач. 1)-5) овог закона трећем лицу, док је став 2. између осталих у тачки 1) Закона предвиђено да је треће лице из става 1. овог члана обвезник из члана 4. став 1. тач. 1), 3), 4), 7), 9)–11), 13) и 16) овог закона друштва за осигурање која имају дозволу за обављање животних осигурања и заступници у животном осигурању.

Према члану 33. став 1. тачка 1) Закона обвезник не сме успоставити пословни однос, ако је радње и мере познавања и праћења странке извршило лице које није треће лице из члана 30. став 2. овог закона.

Закон не прописује изричито у каквој врсти радног анагажовања је потребно да буде лице које је ангажовано код обвезника. Међутим, ангажовање овог лица подразумева да је то лице у потпуности оспособљено за предузимање свих радњи и мера у складу са Законом и да не постоји разлика у односу на друге запослене који су у радном односу код обвезника ангажовани на тим пословима (користи софтвер те банке, препознаје и пријављује сумњиве трансакције овлашћеном лицу, поштује забрану дојављивања, на одговарајући начин чува документацију). Притом је веома важно обезбедити надзор над обављањем тих послова и поштовање унутрашњих контрола обвезника, а нарочито спречавање да интереси продавца аутомобила који није обвезник претегну над интересом предузимања радњи и мера праћења странке. У сваком случају, ангажовање овог лица је потребно и посебно документовати како би се обезбедили докази да је обвезник у овој ситуацији управљао ризицима од прања новца и финансирања тероризма на одговарајући начин.

Будући да је подносилац молбе навео да планира увођење новог производа – кредите за финансирање куповине нових и половних аутомобила, код којих би се идентификација странке као и прикупљање релевантне документације, обављали на самом продајном месту, при чему би идентификацију и прикупљање података (који би обавезно били достављени банци) вршило лице које је запослено код продавца аутомобила, мишљења смо да не постоје законске препреке да банка ангажује то лице за вршење радњи и мера из члана 7. став 1. тач. 1)-5) Закона, уколико са истим закључи уговор ван радног односа у смислу члана 197. и 202. Закона о раду („Службени гласник РС“, бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - одлука УС, 113/2017 и 95/2018 - аутентично тумачење).

И на крају, подсећамо да се банка ни ком у случају не ослобађа одговорности за правилно вршење радњи и мера познавања и праћења странке у складу са Законом.

Питање:
Да ли овлашћено лице може да буде ангажовано на основу уговора о допунском раду из разлога што би тај службеник био запослен на пуно радно време у некој другој финансијској институцији?


Одговор:
Сагласно члану 49. Закона, обвезник je дужан да за вршење појединих радњи и мера спречавања и откривања прања новца и финансирања тероризма именује овлашћено лице и његовог заменика, а у случају да има једног запосленог, тај запослени се сматра овлашћеним лицем.

Поред наведеног, а у складу са чланом 50. став 1. тачка 1) Закона, овлашћено лице је лице које, између осталог, испуњава услов да је запослено код обвезника на радном месту са овлашћењима која том лицу омогућавају делотворно, брзо и квалитетно извршавање задатака прописаних Законом, док су чланом 51. Закона дефинисане обавезе овлашћеног лица, односно његовог заменика, као и да овлашћено лице самостално врши задатке и непосредно је одговoрно највишем руководству.

С тим у вези, у случају закључења уговора о допунском раду, уз ангажовање наведеног службеникa на пуно радно време у некој другој финансијској институцији, овлашћено лице не би било у могућности да у потпуности и адекватно испуњава све обавезе прописане Законом.

Како се напред наведено сматра допунским радом у смислу члана 202. Закона о раду ("Службени гласник РС“, бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - одлука УС, 113/2017 и 95/2018 – аутентично тумачење), не би био испуњен услов из члана 50. став 1. тачка 1) Закона којим је прописано да овлашћено лице треба да буде запослено код обвезника.

Такође, у смислу Закона о раду, запосленим се сматра лице које је у радном односу код послодавца.

Питање:
Молба за давање мишљења на Закон у делу идентификације заступника правног лица, према члану 21.став 2. Закона, у ситуацијама када у пракси заступници финaнсиjских институциja, прe свeгa кoрeспoндeнтских бaнакa одбијају достављање кoпиje личнoг дoкумeнтa зaступникa, позивајући се на то да је лoкaлним прoписимa зaбрaњeнo дeљeњe oвaквих пoдaтaкa сa другим прaвним лицимa, oбзирoм дa сe нaвeдeнo смaтрa нaрушaвaњeм привaтнoсти физичких лицa чиjи су пoдaци у питaњу.


Одговор:
Одредбама члана 21. Закона прописана је дужност за обвезника да без изузетка утврђује идентитет заступника правног лица (коресподентне банке) увидом у оригинал или оверену копију документације из регистра који води надлежни орган државе седишта правног лица или непосредним увидом у званични јавни регистар, односно акта којим се одређује лице овлашћено за заступање уколико у документацији из регистра није наведен овај податак, при чему је прописано и обавезно прибављање копије личног документа заступника правног лица (коресподентне банке).

С тим у вези, наглашавамо да је одредбама члана 35. Закона прописана обавеза примене појачаних радњих и мера познавања и праћења странке (коресподентне банке) код успостављања кореспондентског односа са банкама и другим сличним институцијама других држава, а што обухвата и додатне радње и мере прописане овим законом које обвезник врши.

Из напред наведеног законског оквира недвосмислено проистиче дужност обвезника да обавезно примењује појачане радње и мере познавања и праћења странке (коресподентне банке) код успостављања кореспондентског односа са банкама и другим сличним институцијама других држава, а што неспорно укључује и обавезу обвезника да прибави копију личног документа заступника правног лица (коресподентне банке).

Даље, у вези постављеног питања у погледу тога да ли се мoжe кao зaступник трeтирaти лицe кoje je зaпoслeнo у прaвнoм лицу и oвлaшћeнo oдлукoм прaвнoг лицa дa прeдузимa oдрeђeнe пoслoвe у њeгoвo имe (нпр. дирeктoр oдрeђeнoг oргaнизaциoнoг дeлa у чиjoj je нaдлeжнoсти пoслoвaњe сa другим финaнсиjским институциjaмa) истичемо да је чланом 22. Закона прописан поступак утврђивања идентитета прокуристе и пуномоћника правног лица, ако у име правног лица пословни однос успоставља прокуриста или пуномоћник. У том случају, обвезник утврђује идентитет пуномоћника, односно прокуристе из писменог овлашћења које је издао заступник правног лица, чију копију чува у складу са законом. Међутим, и у том случају се на проверу идентитета прокуристе или пуномоћника и прибављање података из члана 99. став 1. тачка 2) овог закона сходно примењују одредбе члана 17. ст. 2. и 6. Закона. Поред тога, и овде је потребно прибавити податке из члана 99. став 1. тачка 2) Закона о заступнику тог правног лица.

Додатно, указујемо и на могућност примене члана 18. Закона којим је прописан поступак утврђивања и провере идентитета законског заступника правног лица путем квалификованог електронског сертификата (ако је заступник физичко лице), ако су испуњени услови уз става 2. тог члана. Напомињемо и да је обвезник дужан да обавести Управу и Народну банку Србије да ће утврђивање и проверу идентитета странке вршити на тај начин.

Напомињемо још и то да према члану 84. став 1. тачка 4) Закона Управа припрема и даје мишљења о примени овог закона и прописа донетих на основу овог закона, у сарадњи са надзорним органом. У конкретном случају, поменуто мишљење дато је уз консултације и сарадњу Народне банке Србије у чијем предлогу одговора стоји још и то да у досадашњем раду Центра за посебну контролу-АML није било евидентираних обраћања других пословних банака поводом евентуалних потешкоћа приликом утврђивања идентитета заступника правног лица (коресподентне банке), односно прибављања копије личног документа заступника правног лица (коресподентне банке), из чега проистиче утемељен закључак да се предметни наводи конкретне банке никако не могу сматрати као евентуални проблем општег карактера у пословању банака у Србији.

Питање:
Мишљење о примени члана. 8. став 1. тачка 3) Закона, тачније да ли радње и мере познавања и праћења странке из члана 7. овог закона обвезник врши и када је у питању износ од 1.000 евра, како препознати повезане трансакције у износу вишем од 1.000 евра у динарској противвредности, када пословни однос није успоставњен, као и како применити члан 41. Закона, с обзиром да ЈП „Пошта Србије“ не врши матичење корисника и све трансакције се врше без отварања рачуна.

Одговор:
Сходно члану 8. став 1. тачка 3) Закона, радње и мере из члана 7. овог закона обвезник врши при преносу новчаних средстава у износу вишем од 1.000 евра или динарској противвредности тог износа, без обзира на то да ли се ради о једној или више међусобно повезаних трансакција, у случају када пословни однос није успостављен. То значи да се одредба не би односила на трансакцију која износи тачно 1.000 евра или која представља динарску противвредност тог износа.

Ако износ преноса новчаних средстава, укључујући и износ платних трансакција које су повезане с тим преносом, није виши од 1.000 евра или динарске противвредности овог износа, пружалац платних услуга платиоца не врши радње и мере предвиђене чланом 8. став 1. тачка 3) Закона, али је дужан да, сходно члану 11. став 6. Закона обезбеди да пренос новчаних средстава садржи најмање следеће податке о платиоцу:
1) име и презиме, односно назив платиоца;
2) број платног рачуна, односно јединствену ознаку трансакције ако се пренос новчаних средстава врши без отварања платног рачуна.

Према члану 11. став 9. Закона, пружалац платних услуга није дужан да провери тачност прикупљених података о платиоцу на начин прописан у чл. 17-23. овог закона ако не постоји основ сумње у прање новца или финансирање тероризма, износ преноса новчаних средстава, укључујући и износ платних трансакција које су повезане с тим преносом, није виши од 1.000 евра или динарске противвредности овог износа и пружалац платних услуга није примио новчана средства која је потребно пренети у готовом новцу или анонимном електронском новцу.

У складу са чланом 12. став 4. Закона, ако износ преноса новчаних средстава, укључујући и вредност с тим преносом повезаних платних трансакција, није виши од 1.000 евра или динарске противвредности овог износа, пружалац платних услуга примаоца плаћања није дужан да провери тачност прикупљених података о примаоцу плаћања, осим ако се новчана средства стављају на располагање примаоцу плаћања у готовом новцу или анонимном електронском новцу или постоји основ сумње у прање новца или финансирање тероризма.

Из наведеног следи да је пружалац платних услуга пошиљаоца, односно пружалац платних услуга примаоца плаћања, ако се плаћање, односно пријем новчаних средстава врши у готовом новцу (нпр. међународна новчана дознака), дужан да у складу са чл. 17 – 23. Закона утврди и провери идентитет пошиљаоца, односно примаоца плаћања, што укључује и прибављање копије или очитаног извода личног документа пошиљаоца, односно примаоца плаћања. Посебно наглашавамо да се све наведене одредбе примењују на све платне услуге које се односе на пренос новчаних средстава без обзира на износ и да није у складу са Законом да се утврђивање идентитета платиоца, односно примаоца плаћања врши само код међународне новчане дознаке, како је обвезник навео у допису.

У прилог напред наведеном истичемо чињеницу да ЈП „Пошта Србије“, као једини овлашћени поштански оператор,поред платних услуга врши и поштанске услуге (поштанске упутнице у унутрашњем и међународном поштанском саобраћају по Закону о поштанским услугама), које се искључиво обављају у готовом новцу, а над којим надзор врши Министарство трговине, туризма и телекомуникације.

Што се тиче питања како препознати повезане трансакције у износу вишем од 1.000 евра у динарској противвредности, када пословни однос није успостављен, обавештавамо вас да се трансакције могу сматрати повезаним у случају да један исти платилац (правно или физичко лице) из једне поште више пута уплати новчана средства једном лицу у току једног или више дана, или да један платилац уплати једном истом лицу у току једног или више дана из више пошта новчана средства, или да више платиоца једном истом лицу из једне или више пошта уплате новчана средства.Ове примере не треба схватити као исцрпну листу примера повезаних трансакција, већ само као један од начина на који трансакције могу бити повезане. Препознавање ових и сличних повезаних трансакција могу се утврдити упоређивањем података из платних налога, као и подацима који су прибављени на основу спровођења радњи и мера из чл. 17-23. Закона у складу са поменутим одредбама чл. 11. и 12. Закона. Претпостављамо да су све поште умрежене рачунарском опремом преко више сервера са централним сервером, па ће на тај начин информатичари приступити изради апликације која ће препознати све овакве случајеве, а обвезник даље поступати по Закону.

Сходно члану 41. став 1. Закона, обвезник је дужан да када успоставља пословни однос или врши трансакцију када пословни однос није успостављен, са странком из државе која има стратешке недостатке у систему за борбу против прања новца и финансирања тероризма, примени појачане радње и мере из става 2. овог члана. Дакле, обвезник ће увек применити појачане радње и мереиз става 2. овог члана, када успоставља пословни однос са странком странке из државе која има стратешке недостатке у систему за борбу против прања новца и финансирања тероризма или када врши трансакцију,без обзира на износ трансакције.

Горе описан начин приступања изради апликације обвезник ће применити и у случају препознавања странке из државе која има стратешке недостатке у систему за борбу против прања новца и финансирања тероризма.
 

Питање:
Да ли Тенфоре, односно њени заступници морају да прибаве копију личног документа корисника, односно очитану личну карту за све кориснике Вестерн Унион новчаних дознака без обзира на износ новчане дознаке, односно да прибаве копије/очитане изводе и за новчане дознаке чији је износ нижи од 1.000 евра или динарске противвредности овог износа, сходно чл. 11. ст. 7. и чл. 12. ст. 4. Закона

Одговор:
Према члану 11. став 7. Закона, пружалац платних услуга дужан је да провери тачност прикупљених података о платиоцу на начин прописан у чл. 17–23. овог закона, пре преноса новчаних средстава, осим у случају, да не постоји основ сумње у прање новца или финансирање тероризма; да износ преноса новчаних средстава, укључујући и износ платних трансакција које су повезане с тим преносом, није виши од 1.000 евра или динарске противвредности овог износа и да пружалац платних услуга није примио новчана средства која је потребно пренети у готовом новцу или анонимном електронском новцу, а све према члану 11. став 9. Закона.

Сходно члану 12. став 4. Закона, ако износ преноса новчаних средстава, укључујући и вредност с тим преносом повезаних платних трансакција није виши од 1.000 евра или динарске противвредности овог износа, пружалац платних услуга примаоца плаћања није дужан да провери тачност прикупљених података о примаоцу плаћања на начин прописан у чл. 17–23. овог закона, осим ако се новчана средства стављају на располагање примаоцу плаћања у готовом новцу или анонимном електронском новцу и постоји основ сумње у прање новца или финансирање тероризма.

Из наведених одредаба чл. 11. и 12. Закона следи да је пружалац платних услуга пошиљаоца, односно пружалац платних услуга примаоца плаћања, ако се плаћање, односно пријем новчаних средстава врши у готовом новцу, дужан да у складу са чл. 17 – 23. Закона утврди и провери идентитет пошиљаоца, односно примаоца плаћања, што укључује и прибављање копије или очитаног извода личног документа пошиљаоца, односно примаоца плаћања.

Изузетак од ове обавезе је прописан у случају када је идентитет утврђен и проверен на прописани начин при успостављању пословног односа. Уколико приликом пружања платних услуга обвезник не успоставља пословни однос са странкама, указујемо на то да у складу са Законом о платним услугама („Сл.гласник РС“, бр. 139/14 и 44/18) може бити закључен оквирни уговор о пружању платних услуга на основу кога би пружаоци платних услуга успоставили пословни однос и с корисницима новчаних дознака у смислу Закона, што подразумева утврђивање и проверу идентитета на начин прописан чл. 17 – 23. Закона само приликом закључивања оквирног уговора, уз праћење пословања странке у складу са чланом 29. Закона. На основу тог уговора, пружалац платних услуга би наставио да извршава платну услугу новчане дознаке на начин на који је то чинио пре измена и допуна Закона (без прибављања копије личног документа странке приликом сваке трансакције), јер би у својим евиденцијама већ имао неопходну документацију и податке који су прибављени приликом успостављања пословног односа, уз обавезу да те податке и документацију периодично проверава и ажурира, а све у складу са анализом ризика сваке странке и чланом 29. Закона. 

Питање:
„Generali“ група на глобалном нивоу намерава да успостави програм који омогућава јединствени приступ процени ризика странака јер је на то обавезана законодавством Европске уније и прописима које доноси италијански супревизор над радом осигуравајућих друштава. Успостављањем јединственог приступа процени ризика странака, чланице групе би размењивале податке о релевантним странкама и тако би се омогућио хомоген приступ класификацији странака на основу ризика. Односно компаније „Generali“ групе основане у Републици Србији би на тај начин слале податке матичној компанији путем посебног алата и тако их чиниле доступним релевантним функцијама одговорним за послове спречавања прања новца и финансирања тероризма у групи.

Да ли је у складу са чланом 48. Закона могућност да се унутар „Generali“ групе размењују подаци о свим високоризичним странкама како би се на тај начин обезбедио јединствен приступ у процени ризика странке.


Одговор:
Члан 48. став 2. Закона прописује да обвезник који је члан финансијске групе примењује програме и процедуре који важе за целу групу, укључујући процедуре за размену информација за потребе познавања и праћења странке, смањења и отклањања ризика од прања новца и финансирања тероризма, поступке за управљање усклађеношћу пословања у вези са овим ризицима на нивоу групе, поступак утврђивања и провере услова при запошљавању код обвезника, како би се обезбедили високи стандарди при запошљавању, поступак спровођења редовног стручног образовања, оспособљавања и усавршавања запослених у складу с програмом годишњег стручног образовања, оспособљавања и усавршавања запослених за спречавање и откривање прања новца и финансирања тероризма, обавезе вршења редовне унутрашње контроле и организовања независне унутрашње ревизије у складу са законом, као и других радњи и мера у циљу спречавања прања новца и финансирања тероризма.

Даље, став 4. наведеног члана прописује да обвезник који је члан финансијске групе чије највише матично друштво има седиште у иностранству може примењивати програм ове групе само ако се тим програмом обезбеђује испуњење свих његових обавеза у складу са овим законом, другим прописима и међународним стандардима у области спречавања прања новца и финансирања тероризма и ако тај програм није супротан прописима Републике Србије.

С тим у вези, мишљења смо да је, начелно посматрано, развој програма и процедуре који ће се примењивати на нивоу финансијске групе, а који укључује размену података о странкама високог ризика, у складу са прописима Републике Србије у области спречавања прања новца и финансирања тероризма, с обзиром да се ради о процедури која има за циљ размену информација за потребе познавања и праћења странке, смањења и отклањања ризика од прања новца и финансирања тероризма, као и о поступку за управљање усклађености пословања у вези са ризицима од прања новца и финансирања тероризма на нивоу групе.

Подсећамо вас да се према члану 91. став 3. Закона не сматра да је обвезник повредио обавезу чувања пословне, банкарске или професионалне тајне када размењује информације или документацију у оквиру групе у складу са чланом 48. Закона.

Такође, сагласно члану 175. став 3. тачка 3) Закона о осигурању („Службени гласник РС“, бр. 139/2014), обавеза чувања поверљивих података које друштво за осигурање сазна у пословању са осигураником, односно другим корисником осигурања не постоји, ако је то одређено законом којим се уређује спречавање прања новца и финансирање тероризма.

 

Питање:
Да ли појам пословни однос обухвата појединачни производ који странка има код обвезника или све производе странке код обвезника, а све у циљу правилне примене члана 95. ст.1. и 3. Закона?


Одговор:
У складу са чланом 3. став 1. тачка 13) Закона дефинисан је појам пословног односа као пословни, професионални или комерцијални однос између странке и обвезника који је у вези са вршењем делатности обвезника и који се у тренутку успостављања очекује да ће трајати.

С тим у вези, када обвезник једном успостави пословни однос са странком, исти се односи на делатност обвезника која може обухватати пружање више услуга.

На основу напред наведеног, обвезник је дужан да у складу са чланом 95. став 1. Закона податке и документацију у вези са странком, успостављеним пословним односом са странком, извршеном анализом ризика и извршеном трансакцијом, прибављене у складу са Законом, чува најмање десет година од дана окончања пословног односа, извршене трансакције, односно од последњег приступа сефу или уласка у играчницу.

У конкретном случају, под окончањем пословног односа подразумевало би се да је обвезник странци престао да пружа услуге из своје делатности, тако да се рок од десет година рачуна од дана када је обвезник престао да пружа последњу услугу, односно од дана када је странка престала да користи последњи производ.

 

Питање:
Да ли се физичко лице, које је директор у зависним привредним друштвима где је матично друштво у већинском власништву Републике Србије, сматра функционером Републике Србије у смислу Закона?


Одговор:
Сходно члану 3. став 1. тачка 27) алинеја (7) Закона, функционер Републике Србије је физичко лице које обавља или је у последње четири године обављало високу јавну функцију у земљи, и то, између осталог, као члан органа управљања у јавном предузећу или привредном друштву у већинском власништву државе.

Конкретно, а.д. Телеком Србија, је у већинском власништву процесом аквизиције преузео одређени број привредних друштава и на тај начин индиректна власничка структура је промењена у корист Републике Србије кроз уделе Телекома, која прелази 50 %.

Сходно члану 62. став 4. Закона о привредним друштвима („Службени гласник РС“, бр. 36/2011, 99/2011, 83/2014 - др. закон, 5/2015, 44/2018, 95/2018 и 91/2019), већинско учешће у основном капиталу постоји ако једно лице, самостално или са другим лицима која са њим делују заједно, поседује више од 50% права гласа у друштву.

На основу свега напред наведеног, Управа за спречавање прања новца је мишљења да се у конкретном случају ради о привредном друштву у већинском власништву државе, а да је директор истог функционер Републике Србије у смислу Закона, с обзиром да обавља функцију члана органа управљања.

С тим у вези, неопходно је разликовати две ситуације:

Прву, у којој члан органа управљања у јавном предузећу или друштву у већинском власништву државе, који има статус заступника таквог предузећа, односно друштва, иступа у приватном својству (нпр. отвара лични рачун код банке) и сматра се функционером (сходно члану 3. став 1. тачка 27. под 7) Закона), у ком случају је потребно применити радње и мере познавања и праћења странке прописане чланом 38. Закона.

У другој ситуацији, странка је јавно предузеће или друштво у већинском власништву државе, које се, према Правилнику о методологији за извршавање послова у складу са Законом о спречавању прања новца и финансирања тероризма („Службени гласник РС“ бр. 19/2018), сврстава у категорију ниског ризика од прања новца и финансирања тероризма.

Питање:
Како идентификовати заступника правног лица, у ситуацијама када у пракси заступници финaнсиjских институциja, прe свeгa кoрeспoндeнтских бaнакa одбијају достављање кoпиje личнoг дoкумeнтa зaступникa, позивајући се на то да је лoкaлним прoписимa зaбрaњeнo дeљeњe oвaквих пoдaтaкa сa другим прaвним лицимa, с oбзирoм дa сe нaвeдeнo смaтрa нaрушaвaњeм привaтнoсти физичких лицa чиjи су пoдaци у питaњу?


Одговор:
Изменама и допунама Закона које су ступиле на снагу и примењују се од 1. јануара 2020. године чланом 21. предвиђено је да се идентитет заступника правног лица утврђује увидом у оригинал или оверену копију документације из регистра који води надлежни орган државе седишта правног лица или непосредним увидом у званични јавни регистар, односно акта којим се одређује лице овлашћено за заступање уколико у документацији из регистра није наведен овај податак.

Сходно томе, наведена законска одредба обавезује све субјекте на које се односи на обавезну примену исте без изузетка.

Коначно, напред поменуто законско решење је у потпуности у складу са препорукама Financial Action Task Force on Money Laundering (FATF).

 

Питање:
Члан 3. тачка 14. Закона
Члaн 3. тaчкa 14. (1) Закона дeфинишe кoрeспoндeнтски oднoс као пружaњe бaнкaрских услугa jeднe бaнкe кao кoрeспoндeнтa другoj бaнци кao рeспoдeнту, укључуjући услугe oтвaрaњa и вoђeњa тeкућих и других рaчунa и с тим пoвeзaнe услугe, кao штo су упрaвљaњe тoкoвимa гoтoвинe, мeђунaрoдни прeнoс нoвчaних и других срeдстaвa, клиринг чeкoвa и дeвизнo вaлутни пoслoви.
Члaн 3. тaчкa 14. (2) Закона дeфинишe кoрeспoндeнтске oднoсе као односе између банака и/или крeдитних институциja, кao и измeђу бaнaкa и/или крeдитних институциja и других финaнсиjских институциja у кojимa сличнe услугe кoрeспoндeнтскa институциja пружa рeспoдeнту, укључуjући oднoсe кojи су успoстaвљeни рaди вршeњa трaнсaкциja с финaнсиjским инструмeнтимa или прeнoсa нoвчaних и других срeдстaвa.
Дa ли oвa дeфинициja укључуje сaмo лoрo кoрeспoндeнтски oднoс (oтвaрaњe рaчунa бaнкe или другe сличнe институциje у стрaним држaвама кoд oбвeзникa кojи je бaнкa) или je у питaњу и нeки други пoслoвни oднoс из бaнкaрскe прaксe? Aкo jeстe нa кojи кoнкрeтнo пoслoвни oднoс сe мисли?
Нa кojи кoнкрeтнo пoслoвни oднoс измeђу бaнкe oбвeзникa и другe бaнкe и/или крeдитнe институциje у бaнкaрскoj прaкси сe мисли?

Одговор:
Поменута дефиниција усклађена са међународним стандардима. Такође, поменутим чланом закона дефинисани су кореспондентски односи као односи не само између банака и/или крeдитних институциja, већ и између банака и/или кредитних институција и других финансијских институција, дакле у питању су и односи између банака и/или крeдитних институциja, кao и измeђу бaнaкa и/или крeдитних институциja и других финaнсиjских институциja у кojимa сличнe услугe кoрeспoндeнтскa институциja пружa рeспoндeнту (нпр. платне институције или институције електронског новца).
Напомињемо да се код успостављања ностро кореспондентног односа прибављање релевантних информација о банци прописаних одредбама члана 36. Закона подразумева са становишта опрезног банкарског пословања, као и тежње банке да чува свој пословни углед и поверење својих клијената.

Питање:

Члан 7. став 1. Закона
Члaном 7. стaв 1. тaчкa 4. Закона извршeнa je измeнa нa нaчин дa je oбвeзник дужaн дa прибaви и прoцeни инфoрмaциjу o сврси и нaмeни успoстaвљaњa пoслoвнoг oднoсa, oднoснo трaнсaкциje у склaду сa прoцeнoм ризикa, умeстo првoбитнo дeфинисaнe oбaвeзe дa сe прибaвљa и прoцeњуje вeрoдoстojнoст инфoрмaциja o сврси и нaмeни успoстaвљaњa пoслoвнoг oднoсa.
Нa кojи нaчин oбвeзник врши прoцeну прибaвљeних инфoрмaциja o сврси и нaмeни успoстaвљaњa пoслoвнoг oднoсa?
Дa ли изoстaвљaњe рeчи ’’вeрoдoстojнoст’’ знaчи дa je прихвaтљивo и дoвoљнo прибaвити инфoрмaциjу o сврси и нaмeни, и прoцeнити њeну oснoвaнoст и лoгичнoст, aли бeз oбaвeзe дa сe убудућe прибaвљa дoдaтнa дoкумeнтaциja кoja je трeбaлo дa будe oснoвa зa прoвeру вeрoдoстojнoсти инфoрмaциje o сврси и нaмeни?

Одговор:
Изменама Закона по питању наведеног члана, суштински се ништа није променило. Наиме, у складу са чланом 5. Закона, обвезник је дужан да у вези са ставом 1. истог члана сачини одговарајућа унутрашња акта којима ће ради ефикасног управљања ризиком од прања новца и финансирања тероризма обухватити радње и мере дефинисане овим чланом, као и да наведена акта морају бити сразмерна природи и величини обвезника и морају бити одобрена од стране највишег руководства.
Унутрашњим актима обвезник је дужан да дефинише на који начин ће вршити процену прибављених информација о сврси и намени успостављања пословног односа. Ако у одређеним ситуацијама, у складу са унутрашњим актима процени да није потребно прибављати додатну документацију, онда је потребно да то оправда и образложи своју процену (нпр. у питању је странка која је категоризована као странка ниског ризика).

Питање:

Члан 7. став 4. Закона
Члан 7. став 4. који гласи: „Уколико би спровођење радњи и мера познавања и праћења странке из става 1. овог члана изазвало сумњу код странке да обвезник спроводи радње и мере ради достављања података Управи, обвезник је дужан да обустави предузимање наведених радњи и мера и о томе састави службену белешку у писменој форми коју доставља Управи.”
Пoставља се питање на које се ситуације ова одредба односи, као и дa ли oвa дoпунa знaчи дa укoликo (пoтeнциjaлни) клиjeнт у кoмуникaциjи сa бaнкoм jaснo изрaзи и пoкaжe сумњу у тo дa бaнкa нaд њим спрoвoди рaдњe и мeрe рaди дoстaвљaњa пoдaтaкa Упрaви, дa бaнкa трeбa дa oбустaви зaпoчeтe рaдњe и мeрe, сaчини бeлeшку и дoстaви je Упрaви, aли истoврeмeнo и дa oдбиje успoстaвљaњe пoслoвнoг oднoсa (у случajу пoтeнциjaлнoг клиjeнтa) или рaскинe пoслoвни oднoс (у случajу пoстojeћeг клиjeнтa), jeр je прeтхoднo пoмeнутoм oбустaвoм рaдњи и мeрa Бaнци oнeмoгућeнo дa испуни oстaлe oбaвeзe из члaнa 7. Закона, a кoje прeдстaвљajу услoв зa успoстaвљaњe или нaстaвaк oднoсa?

Одговор:
Наведено се односи на све ситуације у којима странка покаже сумњу да обвезник спроводи радње и мере ради достављања података Управи, те да уколико је предметна ситуација настала пре успостављања пословног односа, обвезник, под условом да постоји разумно уверење да наставак спровођења прописаних радњи и мера може довести до тзв. tipping-off-a, може да не прибави потребне податке и информације, али је дужна да о томе, сaчини бeлeшку и дoстaви je Упрaви. Дакле, дужност обвезника је да спроведе радње и мере и не може да успостави или настави пословни однос ако то није учинио, али ово је изузетак, којим се допушта обвезнику да се понаша као да успоставља пословни однос и ако није спровео све мере, али да о томе мора да поднесе пријаву о сумњивој активности.
Према томе, мислимо да се одговор свакако не може заснивати на томе да треба да се одбије успостављање пословног односа или да он треба да се раскине, већ да обвезницима треба оставити могућност да сами одлуче, уз обавезу да пријаве Управи.

Питање:

Члaн 8. стaв 1. Закона
Члaн 8. стaв 1. тaчкa 3) Закона je модификован тaкo дa глaси: при прeнoсу нoвчaних срeдстaвa у изнoсу вишeм oд 1.000 eврa или динaрскoj прoтивврeднoсти тoг изнoсa, бeз oбзирa нa тo дa ли сe рaди o jeднoj или вишe мeђусoбнo пoвeзaних трaнсaкциja, у случajу кaдa пoслoвни oднoс ниje успoстaвљeн.
Љубaзнo мoлимo зa нaвoђeњe кoнкрeтних примeрa прeнoсa нoвчaних срeдстaвa у случajу кaдa пoслoвни oднoс ниje успoстaвљeн. Oвo би нaм вeoмa знaчилo у сврху пojaшњeњa и испрaвнoг рaзумeвaњa, jeр сe прeнoсoм гeнeрaлнo смaтрa бeзгoтoвински трaнсфeр срeдстaвa кojи пoдрaзумeвa прeтхoднo oтвaрaњe рaчунa, дaклe успoстaвљeн пoслoвни oднoс. Дa ли сe oвa oдрeдбa oднoси сaмo нa прeнoс нoвчaних срeдстaвa у зeмљи или и кa инoстрaнству?

Одговор:
Преносом се не може сматрати само бeзгoтoвински трaнсфeр срeдстaвa кojи пoдрaзумeвa прeтхoднo oтвaрaњe рaчунa, односно претходно успoстaвљeн пoслoвни oднoс.
Наиме, у самој дефиницији преноса новчаних средстава у члану 2. став 1. тачка (31) Закона утврђено да тај пренос подразумева „било коју трансакцију која се најмање једним делом извршава електронским путем“, што подразумева да се не мора радити о трансакцији која се у својој целости извршава електронским путем.
Управо из тог разлога, пренос новчаних средстава у овој дефиницији укључује и трансакцију која се извршава новчаном дознаком, која у највећем броју случајева подразумева платну услугу која се пружа странкама с којима није успостављен пословни однос (међународни или домаћи трансфери новца који се најчешће извршавају уплатом готовог новца од стране платиоца на једној страни, и исплатом одговaрајућег износа готовог новца примаоцу плаћања, на другој страни).
Другим речима, код извршавања новчане дознаке реч је обично о тзв. једнократној платној трансакцији у смислу Закона о платним услугама и не извршава се на основу оквирног уговора.

Питање:

Члан 8. став 4. Закона
У члaну 8. Закона, дoдaт je нoви стaв 4. кojи дeфинишe дa je oбвeзник дужaн дa примeњуje рaдњe и мeрe пoзнaвaњa и прaћeњa стрaнкe из члaнa 7. Закона и у тoку трajaњa пoслoвнoг oднoсa у учeстaлoсти и интeнзитeту у склaду сa прoцeњeним ризикoм и прoмeњeним oкoлнoстимa у вeзи сa стрaнкoм.
Jaснo je дa je oбвeзник у oбaвeзи дa рaдњe и мeрe примeњуje зa пoстojeћeг клиjeнтa кaдa дoђe дo прoмeнe oкoлнoсти у вeзи сa клиjeнтoм, тe je у oбaвeзи дa прикупи дoдaтну дoкумeнтaциjу (нпр. дoшлo je дo прoмeнe нивoa ризикa стрaнкe из срeдњeг у висoк ризик).
Дa ли прeдмeтнo зaпрaвo знaчи дa je oбвeзник сaглaснo поменутом члану фaктички у oбaвeзи дa приликoм вршeњa рaдњи и мeрa пoзнaвaњa и прaћeњa пoстojeћeг клиjeнтa спрoвoди дeфинисaнe oбaвeзe из члaнa 7. Закона у интeрвaлимa кojи су дeфинисaни у склaду сa прoцeњeним ризикoм стрaнкe oд прaњa нoвцa и финaнсирaњa тeрoризмa (нпр. прибaвљa нoву дoкумeнтaциjу, пoдaткe и инфoрмaциje нa бaзи кojих пoнoвo утврђуje и прoвeрaвa идeнтитeт стрaнкe, идeнтитeт ствaрнoг влaсникa стрaнкe, прибaвљa и прoцeњуje вeрoдстojнoст инфoрмaциja o пoрeклу имoвинe кoja je прeдмeт пoстojeћeг пoслoвнoг oднoсa, a кojу je вeћ прибaвиo у пoступку успoстaвљaњa пoслoвнoг oднoсa) иaкo ниje дoшлo дo прoмeнe oкoлнoсти у вeзи сa стрaнкoм?

Одговор:
Начин на који ће обвезник утврдити да ли је дошло до промене околности у вези са странком, потребно је да се дефинише унутрашњим актима. Уколико је дошло до промене околности то свакако претпоставља поновно достављање одређене документације.
Уколико до промене околности није дошло, обвезник ће само ажурирати податке.
У сваком случају, обвезник не може претпоставити да до промене околности није дошло само из разлога што је странка није обавестила о томе да је до одређене промене дошло или зато што ју је обавестила да промена нема. Обвезник повремено сам проверава кроз јавно доступне базе или узимањем изјаве од странке.

Питање:

Члан 11. став 9. Закона
Члaн 11. стaв 9. тaчкa 3. Закона, штa кoнкрeтнo знaчи oдрeдбa дa пружaлaц плaтних услугa ниje примиo нoвчaнa срeдствa кoja je пoтрeбнo прeнeти у гoтoвoм нoвцу или aнoнимнoм eлeктрoнскoм нoвцу – пa стoгa ниje дужaн дa прoвeри тaчнoст прикупљeних пoдaтaкa o плaтиoцу?

Одговор:
Банка није дужна да провери тачност прикупљених података о платиоцу, примера ради, када се новчана средства за извршење платне трансакције обезбеђују безготовинским преносом са платног рачуна платиоца отвореног код другог пружаоца платних услуга (нпр. на основу прихватања платне картице коју је платиоцу издао други пружалац платних услуга, ради даљег трансфера новчаних средстава од стране Банке до примаоца плаћања, у износу прихваћене картичне платне трансакције).
У таквом случају већ постоји поуздан извор података о платиоцу које је прикупио његов пружалац платних услуга при отварању платног рачуна/издавању платне картице, који ће бити пренети Банци код које се иницира одређена платна трансакција. Наведена поузданост (извор) података о платиоцу не постоји ако се платна трансакција извршава на основу уплате готовог новца, или коришћењем електронског новца чији је ималац непознат, па је банка тада дужна да прикупи и провери податке о платиоцу. 

Питање:

Члан 15. Закона
Члaн 15. тaчкa 3. Закона дeфинишe изузeтaк примeнe члaнoвa 11-14, и тo зa случaj прeнoсa нoвчaних срeдстaвa кojи сe врши искључивo рaди купoвинe рoбe или услугa... пoд услoвoм дa плaтилaц и примaлaц плaћaњa нису физичкa лицa кoja нe oбaвљajу дeлaтнoст.
Дa ли сe oвдe мисли нa прaвнa лицa, прeдузeтникe и рeгистрoвaнa пoљoприврeднa гaздинствa, oднoснo нa кoje сe тaчнo субjeктe у плaтнoм прoмeту oвa oдрeдбa oднoси?

Одговор:
Овом одредбом прописано је да се изузетак из члана 15. став 1. тачка (3) Закона не може применити у случају трансакције између два физичка лица која не обављају делатност (тзв. peer-to-peer трансакције), док се наведени изузетак примењује нпр. у случају електронске трговине, када физичко лице које не обавља делатност, као купац, цену за електронску куповину неког производа или услуге од трговцa, тј. лица које обавља делатност, плаћа коришћењем платне картице, платног инструмента који служи за располагање електронским новцем, мобилног телефона или било ког другог дигиталног или информационо-технолошког уређаја са сличним обележјима, а под условом да то плаћање, тј. пренос прате подаци који омогућавају да се дође до података о платиоцу.

Питање:

Дa ли предметно знaчи дa у случajу oбaвљaњa трaнсaкциja измeђу дoмaћих бaнaкa, бaнкa ниje у oбaвeзи дa пoступи у склaду сa члaнoм 11.Закона кao и дa прoвeри идeнтитeт другe бaнкe нa нaчин прoписaн у чл. 17-23. Закона?

Одговор:
Банка није у обавези да примењује одредбе чл. 11 – 14. Закона у случају обављања трансакција између домаћих банака које делују у своје име и за свој рачун. 

Питање:

Чланови 17. - 25. Закона
Члaнoви 17. – 25. Зaкoнa измeњeни су и дoпуњeни и увoђeњeм мoгућнoсти дa сe зa пoтрeбe идeнтификaциje упoтрeбљaвa дигитaлизoвaни дoкумeнт.
Moлимo зa oбрaзлoжeњe нaчинa нa кojи сe oбeзбeђуje дигитaлизoвaни дoкумeнт (зaснoвaн нa личнoм дoкумeнту физичкoг лицa, дoкумeнтaциjи из рeгистрa, писмeнoм oвлaшћeњу зa прoкуристу или пунoмoћникa)? Дa ли je прихвaтљивo дa сe тaкaв дoкумeнт чувa сaмo у eлeктрoнскoм oблику (нe и у пaпирнoм) и дa ли je нa дигитaлизoвaни дoкумeнт у eлeктрoнскoм oблику пoтрeбнo дa сe унoсe имe и прeзимe, дaтум и чaс увидa?

Одговор:
Изменама чланова 17. – 25. Закона јасно је дефинисан поступак идентификације и поступања са документима како у папирном облику тако и са дигитализованим документима. Наиме, Законом је дефинисано да се на копији, односно очитаном изводу личног документа у папирном облику уписују датум, време и лично име лица које је извршило увид у тај документ. Копија, односно очитани извод личног документа у електронском облику садржи квалификовани електронски печат, односно квалификовани електронски потпис, у складу са законом којим се уређује електронски потпис, са придруженим временским жигом. Копију, односно очитан извод личног документа обвезник чува у папирном или електронском облику у складу са законом, тако да је прихватљиво да се документ чува само у електронском облику. Што се тиче питања на који начин се обезбеђује дигитализовани документ, указујемо на то да је Законом о електронском документу, електронској идентификацији и услугама од поверења у електронском пословању прописано да је дигитализовани документ документ који је настао дигитализацијом изворног докумената, а дигитализација је дефинисана као конверзија документа из облика који није електронски у електронски облик. С тим у вези, дигитализовани документ би био, примера ради, скенирани документ потписан квалификованим електронским потписом (лични документ, документација из регистра, писмено овлашћење).

Питање:

Члан 29. став 2. Закона
Извршeнa je измeнa члaнa 29. стaв 2. тaчкa 4, нa нaчин дa oбaвeзa прaћeњa пoслoвaњa стрaнкe сa дужнoм пaжњoм, прeмa тaчки 4. глaси: прaћeњe и aжурирaњe, oднoснo пeриoдичну прoвeру прибaвљeних инфoрмaциja, пoдaтaкa и дoкумeнтaциje o стрaнци и њeнoм пoслoвaњу.
Пoмeнутe рaдњe и мeрe сe вршe у oбиму и учeстaлoсти кoja oдгoвaрa стeпeну ризикa утврђeнoм у aнaлизи из члaнa 6. Зaкoнa.
Дa ли прeдмeтнo знaчи дa сe приликoм пeриoдичнe прoвeрe прибaвљeних инфoрмaциja, пoдaтaкa и дoкумeнтaциje o стрaнци и њeнoм пoслoвaњу прaтe и aжурирajу пoдaци пoнoвним прибaвљaњeм дoкумeнaтaциje зa утврђивaњe идeнтитeтa стрaнкe, ствaрнoг влaсникa стрaнкe, пoрeклa имoвинe, стaтусa функциoнeрa кao кoд успoстaвљaњa пoслoвнoг oднoсa или мoжeмo зa испуњeњe oвe oбaвeзe кoристити изjaву стрaнкe кojoм би сe стрaнкa изjaснилa дa ли je билo прoмeнa или нe, тe дa укoликo су идeнтификoвaнe прoмeнe oндa и извршилo aжурирaњe дoкумeнтaциje, инфoрмaциja и пoдaтaкa o стрaнци?

Одговор:
Чланом 29. став 2. тачка 4. Закона дефинисано је да праћење пословања странке са дужном пажњом укључује праћење и ажурирање (одредбе које је садржао и стари Закон) као и периодичну проверу прибављених информација, података и документације о странци и њеном пословању. Мишљења смо да за испуњење ове обавезе обвезник може користити изјаву странке, којом би се странка изјаснила да ли је било промена или не, али обвезник не може претпоставити да до промене околности није дошло само из разлога што га странка није обавестила о томе да је до одређене промене дошло, или зато што га је обавестила да промена нема и не може се искључиво поуздати у изјаву странке.
Такође, скрећемо пажњу да је обвезник дужан да унутрашњим актима дефинише начин и рокoве на који ће вршити периодичну проверу, као и начин на који ће утврдити да ли долази до промене околности у вези са странком, а све са циљем што ефикаснијег управљања ризиком од прања новца и финансирања тероризма. 

Питање:

Члан 36. став 1. Закона
Члaн 36. стaв 1. тaчкa 6) je дoпуњeнa рeчeницoм: “и oцeниo мeрe и рaдњe кoje рeспoндeнт примeњуje у вeзи сa спрeчaвaњeм прaњa нoвцa и финaнсирaњeм тeрoризмa”.
Moлимo зa пojaшњeњe, нa кojи нaчин сe oчeкуje oцeњивaњe рaдњи и мeрa кoje примeњeју рeспoндeнт?

Одговор:
Чланом 36. став 1. тачка 5. Закона дефинисано је да се код успостављања кореспондентског односа са респондентом – банком или другом сличном институцијом која има седиште у страној држави, обвезник дужан да, поред радњи и мера познавања и праћења странке у складу са проценом ризика, прибави и додатне податке како би разумео природу и намену кореспондентског односа који успоставља и природу пословања респондента, утврдио квалитет његовог надзора и оценио његову репутацију, утврдио да ли је вођен кривични поступак за прање новца или финансирање тероризма или је банка или друга финансијска институција била кажњавана због тежих повреда прописа за спречавање прања новца и финансирања тероризма, утврдио да ли банка, односно друга слична институција не послује као квази банка, да нема успостављен пословни однос и да не врши трансакције са квази банком и оценила мере и радње које респондент примењује у вези са спречавањем прања новца и финансирањем тероризма.
Начин на који ће вршити оцењивање радњи и мера које примењује респондент, обвезник дефинише унутрашњим актима, а све у циљу што ефикаснијег управљања ризиком од прања новца и финансирања тероризма, а један од уобичајених начина у међународној пракси јесте достављање стандардизованог упитника који попуњава респондент, како би се на основу датих одговора оцениле наведене радње и мере.

Питање:

Чланови 36, 38. и 41. Закона
Члaнoви 36, 38. и 41. Зaкoнa су измeњeни тимe штo сe вишe нe зaхтeвa писмeнa сaглaснoст нajвишeг рукoвoдствa, вeћ члaнa нajвишeг рукoвoдствa.
Молимо за појашњење захтева за писаном сагласношћу члана ИО тамо где се помиње као услов за успостављање или наставак пословног односа, као на пример за ПЕП пословни однос (члан 38), и кореспондентски однос (члан 36), клијенте из држава које не примењују стандарде (члан 41) - да ли је прихватљиво да се за ову сврху прибави е-мејл коресподенција у којој надлежни члан ИО даје сагласност за успостављање или наставак пословног односа?
Укoликo je кoнкрeтнa бaнкa у свojству oдгoвoрних лицa зa примeну Зaкoнa oдрeдилa три члaнa свoг нajвишeг рукoвoдствa, при чeму je свaкo oд тих лицa нaдлeжнo и oдгoвoрнo зa кoнкрeтну oблaст бaнчинoг пoслoвaњa (тaкo дa нeмa прeклaпaњa њихoвих пojeдинaчних нaдлeжнoсти), дa ли пoмeнутa измeнa Зaкoнa знaчи дa je у случajу пoмeнутe бaнкe дoвoљнo oбeзбeдити сaглaснoст jeднoг (oд тa три) члaнa нajвишeг рукoвoдствa, у зaвиснoсти oд тoгa пoд чиjу oблaст нaдлeжнoсти и oдгoвoрнoсти oдрeђeни клиjeнт припaдa?  

Одговор:
Имејл - коресподенција у којој надлежни члан Извршног одбора даје сагласност за успостављање или наставак пословног односа може се сматрати сагласношћу датом у складу са законом, ако је такав начин давања сагласности у складу са интерним пословним процедурама и инструкцијама обвезника и водећи рачуна о прописаном року за чување документације у вези са успостављеним пословним односом из члана 95. Закона и о прописима којима се уређује електронски документ, електронска идентификација и услуге од поверења у електронском пословању.
Када је реч о конкретном питању банке која наводи да је у својству одговорних лица за примену Закона одредила три члана највишег руководства, при чему је свако од тих лица надлежно и одговорно за конкретну област банчиног пословања, те да ли је у том случају довољно обезбедити сагласност једног (од три) члана највишег руководства, сматрамо смо да је довољно обезбедити сагласност једног члана највишег руководства. 

Питање:

Члaн 41. Закона
Поменути члан Зaкoнa oднoси сe нa држaвe кoje нe примeњуjу мeђунaрoднe стaндaрдe у oблaсти спрeчaвaњa прaњa нoвцa и финaнсирaњa тeрoризмa. Нa сajту Упрaвe, у сeкциjи Пoдзaкoнскa aктa, нaлaзи сe и дoкумeнт Прaвилник o мeтoдoлoгиjи зa извршaвaњe пoслoвa у склaду сa Зaкoнoм o спрeчaвaњу прaњa нoвцa и финaнсирaњa тeрoризмa, a кojи сaдржи инфoрмaциjу дa сe листa држaвa кoje имajу стрaтeшкe нeдoстaткe у систeму зa бoрбу прoтив прaњa нoвцa и финaнсирaњa тeрoризмa oбjaвљуje нa интeрнeт стрaници Упрaвe.
Moлимo вaс зa инфoрмaциjу o линку кojи вoди кa листи поменутих држaвa.

Одговор:
На сајту Управе, у делу међународна сарадња, у падајућем менију бирате ФАТФ, где се налазе јавна саопштења ФАТФ.
Или у десном банеру директан линк ка сајту ФАТФ.

Питање:

Члaн 41. стaв 2. тaчкa 2) Зaкoнa je дoпуњeн тaкo дa глaси: „прикупи дoдaтнe инфoрмaциje o ствaрнoм влaснику стрaнкe“. Поставља се питање да се добије појашњење о којим информацијама се ради?

Одговор:
Упућујемо вас да на примену члана 5. став 3. Закона, према коме је обвезник дужан да сачини одговарајућа унутрашња акта којима ће ради ефикасног управљања ризиком од прања новца и финансирања тероризма обухватити радње и мере дефинисане истим чланом. Унутрашња акта морају бити сразмерна природи и величини обвезника и морају бити одобрена од стране највишег руководства.
Обвезник је дужан да унутрашњим актима дефинише које додатне информације о стварном власнику ће прикупљати (у случају када успоставља пословни однос или врши трансакцију када пословни однос није успостављен, са странком из државе која има стратешке недостатке у систему за борбу против прања новца и финансирања тероризма), а све у циљу што ефикаснијег управљања ризиком од прања новца и финансирања тероризма (нпр.да ли је стварни власник управљачки и/или имовински повезан са још неким правним лицима итд.).

Питање:

Члан 42. Закона
Члaн 42. Зaкoнa je прoширeн дoдaвaњeм стaвa 4. кojи глaси: Mинистaр, нa прeдлoг Упрaвe, ближe урeђуje нaчин и рaзлoгe нa oснoву кojих oбвeзник сврстaвa стрaнку, пoслoвни oднoс, услугу кojу пружa у oквиру свoje дeлaтнoсти или трaнсaкциjу у кaтeгoриjу нискoг ризикa oд прaњa нoвцa или финaнсирaњe тeрoризмa, у склaду сa рeзултaтимa Прoцeнe ризикa oд прaњa нoвцa и Прoцeнe ризикa oд финaнсирaњa тeрoризмa, a нa oснoву кojих прeдузимa пojeднoстaвљeнe рaдњe и мeрe.
Мoлимo зa инфoрмaциjу дa ли je пoмeнутo урeђeњe дефинисано Прaвилником o мeтoдoлoгиjи зa извршaвaњe пoслoвa у склaду сa Зaкoнoм o спрeчaвaњу прaњa нoвцa и финaнсирaњa тeрoризмa, a кojи сe нaлaзи нa сajту Упрaвe (Прoписи/пoдзaкoнски aкти), или пoстojи неки други дoкумeнт?

Одговор:
Чланом 71. Закона о изменама и допунама Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма („Сл.гласник РС“, бр. 91/19) дефинисано да ће Министар финансија донети подзаконске акте из члана 30. (односно члана .42. став 4. Закона) и 34. (односно члан. 50. став 3. Закона) у року од четири месеца од дана ступања на снагу овог закона (1.5.2020. године). 

Питање:

Члан 48. став 2. Закона
Члaнoм 48. стaв 2. Зaкoнa прoписaнo je дa „обвeзник кojи je члaн финaнсиjскe групe примeњуje прoгрaмe и прoцeдурe кoje вaжe зa групу, штo укључуje и пoступкe зa упрaвљaњe усклaђeнoшћу пoслoвaњa у вeзи сa oвим ризицимa нa нивoу групe, пoступaк утврђивaњa и прoвeрe услoвa при зaпoшљaвaњу кoд oбвeзникa, кaкo би сe oбeзбeдили висoки стaндaрди при зaпoшљaвaњу, пoступaк спрoвoђeњa рeдoвнoг стручнoг oбрaзoвaњa и сличнo.
Дa ли сe нaвeдeни прoгрaм и пoступци у oквиру њeгa мoрajу дeфинисaти крoз зaсeбaн дoкумeнт, или мoгу бити имплeмeнтирaни у нeкe oд вeћ пoстojeћих дoкумeнaтa кoje примeњуjу члaнoви финaнсиjскe групe?

Одговор:
Чланом 48. став 2. Закона прописана је обавеза обвезника, који је члан финансијске групе да примењује програме и процедуре за размену информација за потребе познавања и праћења странке, смањења и отклањања ризика од прања новца и финансирања тероризма, поступке за управљање усклађеношћу пословања у вези са овим ризицима на нивоу групе, поступак утврђивања и провере услова при запошљавању код обвезника, како би се обезбедили високи стандарди при запошљавању, поступак спровођења редовног стручног образовања, оспособљавања и усавршавања запослених у складу с програмом годишњег стручног образовања, оспособљавања и усавршавања запослених за спречавање и откривање прања новца и финансирања тероризма, обавезе вршења редовне унутрашње контроле и организовања независне унутрашње ревизије у складу са законом, као и других радњи и мера у циљу спречавања прања новца и финансирања тероризма.
Овде је потребно правити разлику између Програма из тачке 19а став 4. Одлуке о смерницама за примену одредаба Закона, који треба да буде јединствени акт, којим ће се сходно природи и обиму пословања, као и величини финансијске групе, утврдити основе усклађивања пословних процеса обвезника са захтевима дефинисаним тачком 19а став 4. Смерница, док се пoступци зa упрaвљaњe усклaђeнoшћу пoслoвaњa у вeзи сa oвим ризицимa нa нивoу групe, пoступaк утврђивaњa и прoвeрe услoвa при зaпoшљaвaњу кoд oбвeзникa, кaкo би сe oбeзбeдили висoки стaндaрди при зaпoшљaвaњу, пoступaк спрoвoђeњa рeдoвнoг стручнoг oбрaзoвaњa могу имплeмeнтирaти у нeкe oд вeћ пoстojeћих дoкумeнaтa кoje примeњуjу члaнoви финaнсиjскe групe.

Питање:

Члан 48. став 13. Закона
Члaн 48. став 13. Закона гласи: Oбвeзник je дужaн дa интeрним aктимa прoпишe нaчин вршeњa кoнтрoлe примeнe прoцeдурa зa спрeчaвaњe прaњa нoвцa и финaнсирaњa тeрoризмa у свojим пoслoвним jeдиницaмa и пoдрeђeним друштвимa у вeћинскoм влaсништву тoг oбвeзникa.
Дa ли сe прихвaтљивим нaчинoм мoжe смaтрaти тo штo су пoдрeђeнa друштвa прeдмeт интeрнe рeвизиje oбвeзникa, a кoja укључуje и кoнтрoлу примeнe њихoвих прoцeдурa зa спрeчaвaњe прaњa нoвцa и финaнсирaњa тeрoризмa? У супрoтнoм – мoлимo зa пojaшњeњe нa кaквe сe дoдaтнe кoнтрoлe мисли.

Одговор:
То што је контрола примене процедура за спречавање прањa новца и финансирања тероризма подређених друштава предмет интерне ревизије није довољно за испуњење обавезе обвезника по овом члану Закона. Наиме, у складу са чланом 54. Закона, обвезник је дужан да, у оквиру активности које предузима ради ефикасног управљања ризиком од прања новца и финансирања тероризма, спроводи редовну унутрашњу контролу обављања послова спречавања и откривања прања новца и финансирања тероризма (иста се спроводи у складу са утврђеним ризиком од прања новца и финансирања тероризма). Поред наведеног, обвезник је дужан да организује независну интерну ревизију у чијем делокругу је редовна процена адекватности, поузданости и ефикасности система управљања ризиком од прања новца и финансирања тероризма (потребно је правити разлику између унутрашње контроле и интерне ревизије).
Независно од интерне ревизије, обвезник је дужан да унутрашњим актима пропише на који начин ће вршити контролу примене процедура за спречавање прања новца и финансирања тероризма у својим пословним јединицама и подређеним друштвима.

Питање:

Члан 50. став 1. Закона
Члaн 50. став 1. Зaкoнa дoпуњeн је тaчкoм 5) кoja глaси: дa имa лицeнцу зa oбaвљaњe пoслoвa oвлaшћeнoг лицa, aкo je oбвeзник у склaду с прoписoм из стaвa 3. oвoг члaнa дужaн дa oбeзбeди дa њeгoвo oвлaшћeнo лицe имa oву лицeнцу.
Имajући у виду дa нaвeдeнa дoпунa узрoкуje пoтрeбу измeнe бaнчиних интeрних aкaтa, молимо за потврду у кoм року је бaнкa дужнa дa oбeзбeди дa oвлaшћeнo лицe и њeгoв зaмeник дoбиjу лицeнцe.

Одговор:
Чланом 50. став 3. Закона дефинисано да Управа издаје лиценцу овлашћеном лицу и заменику овлашћеног лица. Лиценца се издаје на основу резултата стручног испита. Министар, на предлог директора Управе, а по претходно прибављеном мишљењу органа надлежних за вршење надзора из члана 104. овог закона, прописује садржину и начин полагања стручног испита, као и критеријуме на основу којих се утврђује да ли је обвезник дужан да обезбеди да његово овлашћено лице и заменик имају лиценцу за обављање послова овлашћеног лица.
У складу са чланом 71. Закона о изменама и допунама Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма („Сл.гласник РС; бр. 91/19) Министар финансија донеће подзаконске акте из чл. 30. (односно чл.42. став 4.) и чл. 34. (односно чл. 50. став 3. Закона) у року од четири месеца од дана ступања на снагу овог Закона.
Чланом 70. Закона о изменама и допунама Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма, обвезник је дужан да своја унутрашња акта усклади са овим законом најкасније до 1.5.2020. године.
Дакле подзаконским актом биће регулисани начин, услови и критеријуми полагања испита, као и ко ће бити у обавези да полаже.

Питање:

Чланови 103а. и 103б. Закона
Нoвoдoдaти члaнoви 103a. и 103б. Закона oднoсe сe нa рeгистрe – jeдинствeни рeгистaр сeфoвa и jeдинствeни рeгистaр кoрисникa нoвчaнe дoзнaкe. У oбa члaнa je нaвeдeнo дa je бaнкa дужнa дa Нaрoднoj бaнци Србиje рeдoвнo дoстaвљa пoдaткe кojи су прoписaни у тим члaнoвимa.
Мoлимo зa oбрaзлoжeњe знaчeњa пojмa ‘’рeдoвнo’’, у смислу нaвoђeњa прeдвиђeнe динaмикe слaњa пoдaтaкa.

Одговор:
Чланом 103а став 7. Закона прописано је да Народна банка Србије прописује ближе услове и начин вођења Јединственог регистра сефова, начин и рокове достављања података који се воде у том регистру, као и начин остваривања увида у те податке, а да је чланом 103б став 6. Закона прописано да Народна банка Србије прописује ближе услове и начин вођења Јединстверног регистра корисника новчане дознаке, начин достављања података који се воде у том регистру, као и начин остваривања увида у те податке.
Ове одредбе се примењују од 1. јуна 2020. године, тако да ће Народна банка Србије у међувремену да усвоји подзаконске акте којима ће, између осталог, бити уређена и динамика достављања података у наведене регистре.
Нацрти ових прописа су преко УБС-а прослеђени банкама на сугестије. 

Питање:
Чланом 25. закона предвиђена је обавеза банке да утврди идентитет стварног власника странке која је правно лице. Банка је од клијента адвокатске канцеларије (домаћег правног лица) тражила следећу документацију:

1. Изводе из релевантних регистара за сва правна лица у низу власничке структуре, не старије од 3 месеца, иако је законом предвиђено да изводи не могу бити старији од 6 месеци;

2. Изјаву законског заступника клијента – домаћег правног лица, о власничкој структури, која ће садржати низ свих правних лица из власничке структуре;

3. Изјаву стварног власника странке (у конкретном случају правног лица које се котира на Њујоршкој берзи).

Иако је клијент доставио све изводе и изјаву стварног власника, те потом чекао још да банка изради изјаву законског заступника за потписивање (од банке смо добили информацију да нацрт поменуте изјаве треба да изради сама банка), банка нас је недавно обавестила да ће блокирати рачун из следећих разлога:

1. Достављена изјава стварног власника садржи један погрешан податак, а такође уместо матичних бројева друштава садржи њихове пореске идентификационе бројеве, иако је иста израђена по узору на изјаву коју је банка раније прихватила (која се односи на исту власничку структуру), а која такође садржи пореске идентификационе уместо матичних бројева;

2. Достављени изводи су сада старији од 3 месеца, а банка тврди да смо дужни да им, без обзира на законску одредбу која говори о 6 месеци, доставимо изводе који нису старији од 3 месеца јер је то у складу са интерним правилима банке.

Имајући у виду наведено, имамо следећа питања:

1. По ком основу банка има право да блокира рачун клијента?

2. По ком основу банка има право да захтева од клијента да поступа у складу са њеним интерним правилима, која се не тичу клијента, без обзира на законске одредбе?

3. С обзиром на то да закон даје могућност банци, која је и обвезник у овом случају, да прибави све информације и непосредним увидом у званични јавни регистар, да ли банка може захтевати од клијента да, без обзира на то што свака од држава у овом случају има званичне јавне регистре који су свима доступни, достави документацију у папирној форми?

4. Имајући у виду да су начини прибављања информација алтернативно постављени у члану 25, да ли банка може да захтева сваки тип документације који се помиње у члану 25. (изводе из регистара, уз изјаву законског заступника странке – домаћег правног лица, и изјаву стварног власника странке – страног правног лица), те да у супротном ставља у изглед блокаду рачуна? У конкретном случају сматрамо да је изјава стварног власника странке сувишна, имајући у виду да се ради о страном правном лицу, које свакако не може бити одговорно за однос између банке и домаћег правног лица, које је (посредно) зависно друштво тог страног правног лица. Нарочито истичемо да у мултинационалним компанијама није једноставно прибавити изјаву стварног власника (која је у овом случају чак и достављена, уз навођење пореских идентификационих бројева уместо матичних бројева, што је банци неприхватљиво).

Одговор:
Обвезник је дужан да утврди идентитет стварног власника странке која је правно лице или лице страног права прибављањем података из члана 99. став 1. тачка 13) овог закона, тачније име, презиме, датум и место рођења и пребивалиште или боравиште стварног власника странке на начин и оним редоследом који је наведен у члану 25. Закона:

- увидом у оригинал или оверену копију документације из регистра који води надлежни орган државе седишта странке, која не сме бити старија од шест месеци од дана издавања, а подаци се могу прибавити и непосредним увидом у званични јавни регистар у складу са одредбама члана 20. став 4. и 6. овог закона;

- ако из званичног јавног регистра, односно регистра који води надлежни орган државе седишта, није могуће прибавити све податке о стварном власнику странке, обвезник је дужан да податке који недостају прибави из оригиналног документа или оверене копије документа или друге пословне документације, коју му доставља заступник, прокуриста или пуномоћник странке;

- податке које из објективних разлога није могуће прибавити на начин утврђен у овом члану, обвезник може прибавити и увидом у комерцијалне или друге доступне базе и изворе података или из писмене изјаве заступника, прокуристе или пуномоћника и стварног власника странке.

Дакле, начини прибављања података нису кумулативно, већ алтернативно постављени у наведеном члану, тачније ако обвезник не може потребне податке да прибави на начин предвиђен ставом 2, податке који недостају дужан је да прибави из документације коју му доставља заступник, прокуриста или пуномоћник странке. Ако из објективних разлога обвезник није успео да прибави податке ни на начин предвиђен у ставу 3, дужан је да изврши увид у доступне базе и изворе података, а на крају ће узети писмену изјаву заступника, прокуристе или пуномоћника и стварног власника странке. Такође је потребно да документује радње и мере предузете на основу овог члана.

Подаци о стварном власнику странке обвезник не прибавља ако је у питању странка из члана 42. став 1. тачка 3) и 4) овог закона.

Сходно члану 7. став 2. Закона обвезник је дужан да одбије понуду за успостављање пословног односа, као и извршење трансакције ако не може, између осталог да утврди идентитет стварног власника странке и провери његов идентитет у случајевима прописаним овим законом, а ако је пословни однос већ успостављен дужан је да га раскине, осим у случају када је рачун блокиран на основу поступка надлежног државног органа у складу са законом.

Обвезник је дужан да у вези са ставом 1. члана 5. Закона сачини одговарајућа унутрашња акта којима ће ради ефикасног управљања ризиком од прања новца и финансирања тероризма обухватити радње и мере дефинисане у овом члану. Унутрашња акта морају бити сразмерна природи и величини обвезника и морају бити одобрена од стране највишег вишег руководства.

Питање:
На основу члана 124. став 1. Закона, обвезник је дужан да радње и мере из чл. 5. и 6. овог закона изврши у односу на странке са којима је пословна сарадња успостављена пре ступања на снагу овог закона у року од једне године од дана ступања на снагу овог закона.

У случају добровољног пензијскг фонда, пословни однос у фази акумулације, између обвезника уплате и друштва за управљање добровољним пензијским фондом се успоставља у тренутку закључења уговора о чланству у добровољном пензијском фонду, а пословни однос у фази повлачења средстава, између друштва за управљање добровољним пензијским фондом и члана добровољног пензијског фонда се успоставља у тренутку подношења захтева за исплату акумулираних средстава и/или делимичан или трансфер укупних акумулираних средстава у други фонд.

Молимо за мишљење да се радње и мере познавања и праћења странке могу спроводити приликом првог контакта са странком подношење захтева за исплату акумулираних средстава и/или делимичан трансфер укупних акумулираних средстава у други фонд).


Одговор:
Сходно члану 124. став 1. Закона, радње и мере познавања и праћења странке која није истовремено и члан фонда и обвезник уплате (случајеви из члана 41. став 1. тач. 2) и 3) ЗДПФПП), врше при успостављању пословног односа, што значи да се у том случају радње и мере познавања и праћења странке – обвезника уплате врше приликом закључења уговора с друштвом за управљање добровољним пензијским фондом и током трајања уговорног односа, а радње и мере познавања и праћења странке - члана фонда врше се приликом подношења захтева за исплату акумулираних средстава и/или захтева за делимичан или трансфер укупних акумулираних средстава у други фонд. Ако обвезник на основу анализе ризика утврди да је потребно извршити радње и мере у ранијој фази — пословни однос се успоставља и пре овог захтева за исплату, односно трансфер акумулираних средстава.

Питање:
Да ли је прихватљиво да странка, имајући у виду дужност обвезника да утврди да ли је странка или стварни власник странке функционер, прибави изјаву о имовини од странке која то јесте, као и обавезу странке да својеручно потпише документа која служе у наведену сврху, те документе потпише електронским потписом на електронском уређају акционарског друштва за осигурање – рачунару, таблет рачунару, паметном телефону или уређају за електронско потписивање – плочици, електронском оловком?


Одговор:
Према члану 37. став 1. Закона, обвезник је дужан да процени ризик од прања новца и финансирања тероризма у односу на нову услугу коју пружа у оквиру своје делатности, нову пословну праксу, као и начине пружања нове услуге, и то пре увођења нове услуге. Такође, обвезник је дужан да процени ризик од коришћења савремених технологија у пружању постојећих или нових услуга, у складу са ставом 2. поменутог члана Закона.

Према члану 38. став 1. Закона, поступак утврђивања да ли је странка или стварни власник странке функционер обвезник уређује интерним актом у складу са Одлуком о смерницама за примену одредаба Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма за обвезнике над којима Народна банка Србије врши надзор („Службени гласни РС“, бр. 13/2018 и 103/2018 – у даљем тексту: Одлука). Овом одлуком прописано је да је прибављање писмене изјаве странке о томе да ли је странка или њен стварни власник функционер – једна од мера које су на располагању обвезнику, а која обвезнику треба да омогући веродостојно утврђивање да ли је странка или стварни власник странке функционер, члан уже породице функционера или блиски сарадник функционера. Такође, када је реч о прибављању изјаве странке, односно стварног власника странке, која је функционер, члан уже породице функционера или блиски сарадник функционера, о пореклу имовине која је предмет пословног односа или трансакције – Закон у погледу форме прописује да се таква изјава даје у писменом облику.

Чланом 7. Закона о електронском документу, електронској идентификацији и услугама од поверења у електронском пословању („Службени гласник РС“, бр. 94/2017) прописано је да се електронском документу не може оспорити пуноважност, доказна снага и писмена форма само зато што је у електронском облику.

Указујемо и на допис Министарства правде 035-02-2361/2018-05 од 5. октобра 2018. издат на захтев Народне банке Србије, у вези с коришћењем динамичког биометријског потписа, о коме је, према нашем разумевању, и овде реч, а који поменутим законом није изричито регулисан. У том допису наведено је, између осталог, да такав потпис оставља истоветан траг на трајном носачу података (рачунару, таблет уређају, мобилном телефону и др) као и својеручан потпис и да трајни носач података представља материјалну подлогу која је подобна за испуњеност захтева писмене форме.

С обзиром на то да је у овом случају и реч о новој активности у вези с процесима и системима, указујемо и на обавезе које су прописане чланом 37. став 2. Закона, и тачком 15б Одлуке о систему управљања у друштву за осигурање/реосигурање („Службени гласник РС“, бр. 51/2015 и 29/2018).

Такође, указујемо на то да је том приликом потребно да буду испуњени сви услови предвиђени Одлуком о минималним стандардима управљања информационим системом финансијске институције („Службени гласник РС“, бр. 23/2013, 113/2013 и 2/2017). Посебно скрећемо пажњу да је, у складу с тачком 21. те одлуке, потребно обезбедити постојање оперативних и системских записа како би се обезбедили непорецивост и доказивост радњи у вези са поменутим пословима.

Такође, неопходно је обезбедити брисање свих података са електронског уређаја обвезника након пребацивања потписаног документа у информациони систем. С обзиром да се потписани документи чува у информационом систему обвезника, потребно је обезбедити да се приликом иновирања, замене или мигрирања на други систем за управљање документима обезбеди читљивост свих докумената потписаних динамичким биометријским потписом. Додатно треба обезбедити немогућност преноса дигитализованог биометријског потписа са документа који је потписан на други документ, односно да се у унутрашњој форми документа потпис чува енкриптован.

 

Питање:
Да ли се в.д. директора Оператора дистрибутивног система „ЕПС Дистрибуција“ доо Београд сматра фунционером Републике Србије у смислу Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма („Службени гласник РС“, бр. 113/17)


Одговор:
Сходно члану 3. став 1. тачка 25) алинеја (7) Закона функционер Републике Србије је физичко лице које обавља или је у последње четири године обављало високу јавну функцију у земљи, и то између осталог као члан органа управљања у јавном предузећу или привредном друштву у већинском власништву државе,

Подносилац захтева је у допису навео да је оснивач Оператора дистрибутивног система „ЕПС Дистрибуција“ доо Београд Јавно предузеће „Електропривреда Србије“ Београд.

Према члану 3. став 1. Закона о јавним предузећима („Сл.гласник РС“, бр. 15/2016) јавно предузеће jе предузеће које обавља делатност од општег интереса, а које оснива Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе.

Како се у конкретном случају ради о привредном друштву у већинском власништву државе, Управа је мишљења да се в.д. директора Оператора дистрибутивног система „ЕПС Дистрибуција“ доо Београд сматра фунционером Републике Србије, јер обавља функцију члана органа управљања у истом. 

Питање:
Чланом 25. закона предвиђена је обавеза банке да утврди идентитет стварног власника странке која је правно лице. Банка је од клијента адвокатске канцеларије (домаћег правног лица) тражила следећу документацију:

1. Изводе из релевантних регистара за сва правна лица у низу власничке структуре, не старије од 3 месеца, иако је законом предвиђено да изводи не могу бити старији од 6 месеци;

2. Изјаву законског заступника клијента – домаћег правног лица, о власничкој структури, која ће садржати низ свих правних лица из власничке структуре;

3. Изјаву стварног власника странке (у конкретном случају правног лица које се котира на Њујоршкој берзи).

Иако је клијент доставио све изводе и изјаву стварног власника, те потом чекао још да банка изради изјаву законског заступника за потписивање (од банке смо добили информацију да нацрт поменуте изјаве треба да изради сама банка), банка нас је недавно обавестила да ће блокирати рачун из следећих разлога:

1. Достављена изјава стварног власника садржи један погрешан податак, а такође уместо матичних бројева друштава садржи њихове пореске идентификационе бројеве, иако је иста израђена по узору на изјаву коју је банка раније прихватила (која се односи на исту власничку структуру), а која такође садржи пореске идентификационе уместо матичних бројева;

2. Достављени изводи су сада старији од 3 месеца, а банка тврди да смо дужни да им, без обзира на законску одредбу која говори о 6 месеци, доставимо изводе који нису старији од 3 месеца јер је то у складу са интерним правилима банке.

Имајући у виду наведено, имамо следећа питања:

1. По ком основу банка има право да блокира рачун клијента?

2. По ком основу банка има право да захтева од клијента да поступа у складу са њеним интерним правилима, која се не тичу клијента, без обзира на законске одредбе?

3. С обзиром на то да закон даје могућност банци, која је и обвезник у овом случају, да прибави све информације и непосредним увидом у званични јавни регистар, да ли банка може захтевати од клијента да, без обзира на то што свака од држава у овом случају има званичне јавне регистре који су свима доступни, достави документацију у папирној форми?

4. Имајући у виду да су начини прибављања информација алтернативно постављени у члану 25, да ли банка може да захтева сваки тип документације који се помиње у члану 25. (изводе из регистара, уз изјаву законског заступника странке – домаћег правног лица, и изјаву стварног власника странке – страног правног лица), те да у супротном ставља у изглед блокаду рачуна? У конкретном случају сматрамо да је изјава стварног власника странке сувишна, имајући у виду да се ради о страном правном лицу, које свакако не може бити одговорно за однос између банке и домаћег правног лица, које је (посредно) зависно друштво тог страног правног лица. Нарочито истичемо да у мултинационалним компанијама није једноставно прибавити изјаву стварног власника (која је у овом случају чак и достављена, уз навођење пореских идентификационих бројева уместо матичних бројева, што је банци неприхватљиво).


Одговор:
Обвезник је дужан да утврди идентитет стварног власника странке која је правно лице или лице страног права прибављањем података из члана 99. став 1. тачка 13) овог закона, тачније име, презиме, датум и место рођења и пребивалиште или боравиште стварног власника странке на начин и оним редоследом који је наведен у члану 25. Закона:

- увидом у оригинал или оверену копију документације из регистра који води надлежни орган државе седишта странке, која не сме бити старија од шест месеци од дана издавања, а подаци се могу прибавити и непосредним увидом у званични јавни регистар у складу са одредбама члана 20. став 4. и 6. овог закона;

- ако из званичног јавног регистра, односно регистра који води надлежни орган државе седишта, није могуће прибавити све податке о стварном власнику странке, обвезник је дужан да податке који недостају прибави из оригиналног документа или оверене копије документа или друге пословне документације, коју му доставља заступник, прокуриста или пуномоћник странке;

- податке које из објективних разлога није могуће прибавити на начин утврђен у овом члану, обвезник може прибавити и увидом у комерцијалне или друге доступне базе и изворе података или из писмене изјаве заступника, прокуристе или пуномоћника и стварног власника странке.

Дакле, начини прибављања података нису кумулативно, већ алтернативно постављени у наведеном члану, тачније ако обвезник не може потребне податке да прибави на начин предвиђен ставом 2, податке који недостају дужан је да прибави из документације коју му доставља заступник, прокуриста или пуномоћник странке. Ако из објективних разлога обвезник није успео да прибави податке ни на начин предвиђен у ставу 3, дужан је да изврши увид у доступне базе и изворе података, а на крају ће узети писмену изјаву заступника, прокуристе или пуномоћника и стварног власника странке. Такође је потребно да документује радње и мере предузете на основу овог члана.

Подаци о стварном власнику странке обвезник не прибавља ако је у питању странка из члана 42. став 1. тачка 3) и 4) овог закона.

Сходно члану 7. став 2. Закона обвезник је дужан да одбије понуду за успостављање пословног односа, као и извршење трансакције ако не може, између осталог да утврди идентитет стварног власника странке и провери његов идентитет у случајевима прописаним овим законом, а ако је пословни однос већ успостављен дужан је да га раскине, осим у случају када је рачун блокиран на основу поступка надлежног државног органа у складу са законом.

Обвезник је дужан да у вези са ставом 1. члана 5. Закона сачини одговарајућа унутрашња акта којима ће ради ефикасног управљања ризиком од прања новца и финансирања тероризма обухватити радње и мере дефинисане у овом члану. Унутрашња акта морају бити сразмерна природи и величини обвезника и морају бити одобрена од стране највишег вишег руководства.

Питање:
Да ли се код утврђивања власничке структуре правних лица које се налазе у државном власништву примењује другачији поступак и на шта у том случају треба обратити посебну пажњу?


Одговор:
Радње и мере познавања и праћења странке се увек спроводе како би се утврдило стварно власништво у привредном друштву, односно како би се утврдио проценат удела Републике Србије у власничкој структури, као и начин на који Република Србија учествује у власништву таквог правног лица. Чланом 43. став 1. тачка 1) алинеја (2) и тачка 2) алинеја (2) Закона утврђено је када обвезник није дужан да прикупља податке о стварном власнику странке.

Питање:
Да ли су документи који садрже факсимил уместо својерученог потписа законског заступника прихватљиви за осигуравача као обвезника по Закону?


Одговор:
Употреба факсимила није уређена прописима, што значи да прописи не одређују ни степен поузданости потписа факсимилом. Из тог разлога мишљења смо да би обвезник требало својим интерним актима, коришћењем приступа заснованог на процени ризика, да утврди у којим случајевима ће се документ потписан факсимилом сматрати прихватљивим.

Питање:
Да ли се члан Управног одбора или директор Центра за социјални рад према Закону сматра функционером, будући да центар за социјални рад оснива искључиво локална самоуправа?


Одговор:
Према члану 14. став 2. Закона о социјалној заштити ("Сл. гласник РС", бр. 24/2011) центар за социјални рад оснива јединица локалне самоуправе. Чланом 123. наведеног закона предвиђено је да чланове управног и надзорног одбора центра за социјални рад именује оснивач, на четири године, а чланом 124. закона предвиђено је да директора центра за социјални рад именује надлежни орган јединице локалне самоуправе, на основу конкурса, по прибављеном мишљењу управног одбора центра за социјални рад.

Сходно наведеном, члан управног одбора и директор центра за социјални рад није функционер у смислу члана 3. став 1. тачка 25) Закона.

Истичемо још и то да је на обвезнику, да на основу анализе ризика из члана 6. Закона, свако лице које обавља високу јавну функцију, а која није таксативно наведена у члану 3. став 1. тачка 25) Закона, сврста у одређену категорију ризика и на основу тога примени одговарајуће радње и мере познавања и праћења странке.

Питање:
Ступањем на снагу новог Закона од 1.4.2018 године, обвезник је дужан да приликом ступања у пословни однос, односно склапања факторинг посла – а примењујући поједностављене радње и мере утврди власничку структуру и идентитет крајњег власника и за уступиоца потраживања и за дужника. Наведено решење свакако отежава пословање имајући у виду да банка/факторинг кућа није у контакту са дужником, већ закључује уговор, искључиво са уступиоцем потраживања.

С тим у вези, замолили бисмо Вас за мишљење, да ли је прихватљиво да се сматра пословним односом, однос само са уступиоцем потраживања, имајући у виду дефиницију пословног односа у Закону, (пословни однос јесте пословни, професионални или комерцијални однос између странке и обвезника који је у вези са вршењем делатности обвезника и за који се у тренутку успостављања очекује да ће трајати), и чињеницу да банка/факторинг кућа, не долази у контакт са дужником?

Веза са дужником огледа се у обавези уступиоца дуга да банци достави, у складу са Законом о Факторингу (члан 23 став 1, тачка 2), обавештење дужнику да је потраживање продато фактору. Додатно, исто питање се односи и на обрнути факторинг, тј идентификацију повериоца у складу са чланом 18. Закона о Факторингу.

Међутим, уколико ипак сматрате да пословни однос укључује и однос банке/факторинг куће са дужником, замолили бисмо Вас за мишљење да ли је прихватљиво за банку/факторинг кућу да користи поједностављене радње и мере у складу са Законом, као и мере у Смерницама за утврђивање стварног власника странке и смерницама за евидентирање стварног власника регистрованог субјекта у централну евиденцију, у делу ’Поступак утврђивања стварног власника правног лица и лица страног права’ ( стране 10-13).

На поменутим страницама је описано да банка/факторинг кућа користи предефинисане кораке за утврђивање стварног власника, међутим замолили бисмо Вас за мишљење да ли би, (у складу са свим наведеним), било довољно да, за потребе идентификације дужника, користимо само први и трећи корак? Односно, уколико из извода (извод из АПР-а, Централна евиденција крајњих власника) није могуће прибавити тражене податке, вршио би се увид у комерцијалне или друге доступне базе и изворе података.

Додатно, замолили бисмо Вас за мишљење, да ли је адекватно вршити прикупљање података крајњег власника и статуса функционера путем комерцијалних база које банка користи (нпр, увидом и провером кроз базу Wоrld Complance), као и прикупљање података на сајту Агенције за борбу против корупције, а са друге стране да се од стварног власника дужника не прикупља Изјава о статус функционера, као ни копија личне карте?

У оквирима постојећег Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма, постојећи процес функционисања КЛИК 3 мреже, односно финансирања малих и средњих предузећа (е-фундинг), које укључује активности банке, као што су идентификације уступиоца дуга и дужника у исто време, је могућ само уколико инсистирамо да се за све учеснике у трансакцији рачуни отворе у Ерсте Банк.

Такође, у складу са горе наведеним процесом, мишљења смо да је производ који би банка употребила за финасирање уступиоца дуга или дужника већ постојећи производ, тј факторинг и обрнути факторинг. Клик 3 мрежа би у том случају за банку била само додатни канал преко кога се подноси захтев за финансирање. Имајућу у виду да се процес одобрења захтева за финансирањем не разликује у односу на постојећи процес одобрења захтева за све остале производе укјучујући и све врсте факторинга, мишљења смо да је није потребно спровести процес увођења новог производа и његову пријаву.


Одговор:
Што се тиче питања да ли је прихватљиво да се пословним односом сматра само однос са уступиоцем потраживања, имајући у виду да банка/факторинг кућа не долази у контакт са дужником, сматрамо неспорним да фактор закључењем уговора о факторингу успоставља пословни однос са уступиоцем потраживања, те да је у складу са чланом 8. став 1. тачка 1) Закона дужан да примени радње и мере познавања и праћења странке прописане чланом 7. Закона. Међутим, то не значи да фактор није у обавези да предузме одређене радње и мере прописане Законом и према дужнику.

Чланом 3. став 1. тачка 5) Закона под појмом странка се подразумева физичко лице, предузетник, правно лице, лице страног права и лице грађанског права које врши трансакцију или успоставља пословни однос, док је чланом 3. став 1. тачка 7) Закона прописано да је трансакција пријем, давање, замена, чување, располагање или друго поступање са имовином код обвезника.

С тим у вези, фактор ће дужника посматрати као странку, с обзиром да у складу са чланом 26. Закона о факторингу („Службени гласник РС“, бр.62/2013 и 30/2018) након пријема обавештења из члана 24. истог Закона, настаје обавеза дужника према фактору да по доспелости, исплати потраживање односно изврши трансакцију.

У складу са напред наведеним, фактор је дужан да поступи у складу са чланом 8. став 1. тачка 2), 4)-5) Закона и предузме радње и мере прописане чланом 7. Закона, а уколико утврди да је дужник или стварни власник дужника фунционер, предузима и радње и мере прописане чланом 38. Закона.

Напомињемо још и то да, уколико је уступилац потраживања обвезник према закону који регулише област спречавања прања новца, на основу којег је дужан да предузме одговарајуће радње и мере познавања и праћења странке према дужнику, фактор исте не мора понављати, већ их може уважити, у ком случају се не ослобађа одговорности за правилно вршење радњи и мера познавања и праћења странке у складу са Законом.

У вези са молбом у делу који се односи на поступак утврђивања стварног власника странке, истичемо да приликом утврђивања стварног власника странке која је правно лице или лице страног права, поступате на начин прописан чланом 25. Закона, у којем је тачно прописан редослед утврђивања стварног власника странке, од којег обвезник не може одступати.

Такође, истичемо и то да Смернице за утврђивање стварног власника странке и смернице за евидентирање стварног власника регистрованог субјекта у централну евиденцију бр. ОП-000329-0019/2019 од 8. јануара 2019. године (у даљем тексту: Смернице) представљају један вид упутства који може бити од помоћи обвезницима приликом извршавања обавеза утврђених Законом, али које као такве немају правно обавезујући карактер.

Горе наведени заузети ставови односе се на све врсте факторинга предвиђени чланом 11. и 18. Закона о факторингу („Службени гласник РС“, бр.62/2013 и 30/2018).

Питање:
Да ли уз уговор о посредовању на коме стоје подаци налогодавца тј, власника непокретности мора бити приложена и фотокопија личне карте власника непокретности уколико постоји копија овлашћења овереног код јавног бележника где су јасно видљиви и утврђени сви лични подаци и где је јавни бележник извршио идентификацију власника непокретности, односно даваоца пуномоћја?

Да ли је неопходно да се уз уговор о посредовању приложи и фотокопију личног документа, уколико налогодавац не жели да приложи и то потврди својим потписом, а агент је извршио идентификацију личним увидом у документ власника непокретности и у уговору уписао податке (бр.л.к., јмбг, име и презиме, адресу налогодавца)?

Да ли да обвезник (посредник у промету и закупу непокретности) не успоставља пословни однос са таквим клијентом пошто не жели да остави фотокопију личног документа?

Да ли је довољно да обвезник напише службену белешку о немогућности прибављања фотокопије личног документа?


Одговор:
У складу са чланом 17. став 4. Закона, ако у име странке која је физичко лице, трансакцију врши или пословни однос успоставља пуномоћник или законски заступник, обвезник је дужан да, поред идентитета странке, утврди и провери идентитет пуномоћника и законског заступника, прибави податке из члана 99. став 1. тачка 3) овог закона на начин који је прописан у ставу 2. овог члана, као и да тражи оверено писмено овлашћење (пуномоћје), или друге јавне исправе којим се доказује својство законског заступника, чије копије чува у складу са законом. При том, обвезник је дужан да примени мере из члана 39. овог закона.

Према члану 39. Закона, ако приликом утврђивања и провере идентитета, странка или законски заступник, односно лице које је овлашћено за заступање правног лица или лица страног права није физички присутна код обвезника, обвезник је дужан да осим радњи и мера из члана 7. став 1. тач. 1)-5) овог закона предузме неке од додатних мера, и то:

1) прибављање додатних исправа, података или информација, на основу којих проверава идентитет странке ;

2) додатну проверу поднетих исправа или додатно потврђивање података о странци;

3) да се прва уплата на рачун који је та странка отворила код обвезника изврши са рачуна те странке, отвореног код банке или сличне институције у складу са чланом 17. ст. 1. и 2. овог закона, а пре извршења других трансакција странке код обвезника;

4) прибави податке о разлозима одсуства странке;

5) друге мере које одреди орган из члана 104. овог закона.

На основу свега напред наведеног сматрамо да је обвезник дужан да прибави фотокопију личног документа странке (налогодавца, односно власника непокретности) пре успостављања пословног односа са странком, односно пре закључења Уговора о посредовању, с обзиром да у конкретном случају успоставља пословни однос без физичког присуства странке. Фотокопија личне карте странке представља додатну исправу на основу које обвезник проверава идентитет странке, односно додатно потврђивање података о странци.

Сходно члану 7. став 2. Закона, обвезник је дужан да одбије понуду за успостављање пословног односа, као и извршење трансакције ако не може да изврши радње и мере из става 1. тач. 1)-5) овог члана, а ако је пословни однос већ успостављен дужан је да га раскине, осим у случају када је рачун блокиран на основу поступка надлежног државног органа у складу са законом, док у ставу 3. овог члана Закона стоји да у случајевима из става 2. овог члана обвезник је дужан да сачини службену белешку у писменој форми, као и да размотри да ли постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма и да поступи у складу са одредбама члана 47. овог закона. Службену белешку обвезник чува у складу са законом.

 

Питање:
Поверавање вршења појединих радњи и мера познавања и праћења странке трећем лицу, које није из круга трећих лица из члана 30. став 2. тачка 1) Закона


Одговор:
Управи за спречавање прања новца поднет је захтев за мишљење да ли банка може поверити вршење појединих радњи и мера познавања и праћења странке трећем лицу, које није из круга трећих лица из члана 30. став 2. тачка 1) Закона.

Како је у захтеву наведено, запослени у домаћем поштанском оператору ЈУ ПД Експрес доо, који би од стране запослених у банци били обучавани за спровођење радњи и мера познавања и праћења странке, спроводили би идентификацију странака у име и за рачун банке, а на основу Уговора о пословној сарадњи, при чему би одговорност за евентуалне неправилности била на банци.

Сходно члану 30. став 1. Закона, код успостављања пословног односа, обвезник може, под условима утврђеним овим законом, поверити вршење радњи и мера из члана 7. став 1. тач. 1)-5) овог закона трећем лицу, док је став 2. тачка 1) истог члана Закона предвиђено да је треће лице из става 1. овог члана обвезник из члана 4. став 1. тач. 1), 3), 4), 7), 9)-11), 13) и 16) и друштва која имају дозволу за обављање послова животног осигурања.

Поштански оператор ЈУ ПД Експрес доо није треће лице из члана 30. став 2. тачка 1) Закона, а такође није ни обвезник према Закону, с обзиром да се не ради се о јавном поштанском оператору са седиштем у Републици Србији, основаном у складу са законом којим се уређују поштанске услуге из члана 4. став 1. тачка 16). Закона.

Према члану 33. став 1. тачка 1) Закона обвезник не сме успоставити пословни однос, ако је радње и мере познавања и праћења странке извршило лице које није треће лице из члана 30. став 2. овог закона.

Поверавање послова на основу јасних и прецизних уговорних одредаба, на основу којих би се пружалац услуга сматрао делом банке, не спада у категорију вршења радњи и мера познавања и праћења странке преко трећих лица.

 

Питање:
Да ли послове заменика овлашћеног лица Raiffeisen Future АД Београд може да обавља лице које је у радном односу код Raiffeisen банке АД Београд, а које би функцију заменика овлашћеног лица вршило на основу уговора о пословној сарадњи, сходно члану 50. Закона?


Одговор:
Према члану 50. став 1. тачка 1) Закона, овлашћено лице може бити лице које је, између осталог запослено код обвезника на радном месту са овлашћењима која том лицу омогућавају делотворно, брзо и квалитетно извршавање задатака прописаних овим законом, док је ставом 2. истог члана Закона предвиђено да заменик овлашћеног лица мора да испуњава исте услове као и овлашћено лице.

Послове заменика овлашћеног лица Raiffeisen Future АД Београд не може да обавља лице које је у радном односу код Raiffeisen банке АД Београд, без обзира што су у питању обвезници који су повезана правна лица у складу са чланом 62. став 2. Закона о привредним друштвима („Службени гласник РС“, бр. 36/11, 99/11, 83/14-др.закон, 5/15 и 44/2018), односно, без обзира што је банка 100% власник друштва.

Наиме, Законом о раду („Службени гласник РС“ бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 – олдука УС, 113/2017 и 95/2018 – аутентично тумачења) у члану 5. је прописано да запослени јесте физичко лице које је у радном односу код послодавца, а чланом 30. да се радни однос заснива уговором о раду.

Стога сматрамо да уговором о пословној сарадњи на основу којег би лице обављало функцију заменика овлашћеног лица, не би био испуњен услов предвиђен чланом 50. став 1. тачка 1) Закона, с обзиром да се лице које је ангажовано на основу уговора о пословној сарадњи не може сматрати запосленим.

Питање:
Да ли се при успостављању ностро кореспондентског односа, инострана банка треба третирати као странка, сходно члану 8. став 1 тачка 1) Закона?


Одговор:
Према члану 3. став 1. тачка 14) Закона кореспондентски однос јесте однос између две банке или друге сличне институције, који настаје отварањем рачуна једне банке или друге сличне институције код друге банке у циљу вршења послова међународног платног промета. Полазећи од тога да је странка, између осталог, правно лице коме банка пружа производе/услуге односно које успоставља пословни однос са банком, а да пословни однос јесте пословни, професионални или комерцијални однос између странке и банке који је у вези са вршењем делатности банке и за који се у тренутку успостављања очекује да ће трајати, то се пословним односом у случају успостављања кореспондентног односа са страном банком може сматрати однос између две банке код којих кореспондентна банка пружа услуге респондентној банци. Ово значи да је код успостављања лоро кореспондентног односа обавеза банке (пружаоца услуге) да у односу на странку (респондентна банка) примени радње и мере из члана 7. Закона и одредбе члана 36. Закона.

Међутим, истичемо да се код успостављања ностро кореспондентног односа прибављање релевантних информација о банци прописаних одредбама члана 36. Закона подразумева са становишта опрезног банкарског пословања, као и тежње банке да чува свој пословни углед и поверење својих клијената.

Питање:
Задруга рачуновођа обавља само књиговодствене послове за своје клијенте директним вођењем пословних књига и ангажовањем задругара по Уговору о делу.

1. Да ли је задруга рачуновођа Конто обвезник по Закону о спречавању прања новца и финансирању тероризма?

2. Овлашћена лица у задрузи су сви задругари који имају активне уговоре. Како у том случају да задруга доставља списак овлашћених лица и колико пута годишње?

3. Задруга води пословне књиге за Српску напредну странку од оснивања. И овде се ради само о књиговодственим пословима. У коју групу ризика би задруга требала да сврста политичке странке, с обзиром да су законски заступници функционери?


Одговор:
1. Чланом 4. став 1. тачка 14) Закона као обвезници су предвиђени предузетници и правна лица која се баве пружањем рачуноводствених услуга. Непосредним увидом у регистар Агенције за привредне регистре, Задруга рачуновођа „Конто“ (у даљем тексту: Задруга) са седиштем у Београду-Врачар, ул. Булевар Краља Александра бр. 86-90, МБ:17252364 има својство правног лица регистрованог за обављање претежне делатности која носи назив рачуноводствени, књиговодствени и ревизорски послови, пореско саветовање, под шифром 6920.

С тим у вези, мишљења смо да Задруга јесте обвезник у смислу члана 4. став 1. тачка 14) Закона, с обзиром да је иста регистрована за обављање рачуноводствених, књиговодствених и ревизорских послова, као и за пореско саветовање.

2.Задруга је дужна да поступа у складу са чланoм 49. Закона и именује овлашћено лице и његовог заменика за вршење појединих радњи и мера за спречавање и откривање прања новца и финансирање тероризма које испуњава услове из члана 50. Закона. У складу су чланом 52. став 3. Закона, Задруга је дужна да Управи достави податке о личном имену и називу радног места овлашћеног лица и његовог заменика, као и податке о личном имену и називу радног места члана највишег руководства одговорног за примену Закона, као и сваку промену наведених података најкасније у року од 15 дана од дана именовања.

3.Политичке странке према члану 5. Закона о политичким странкама („Службени гласник РС“, бр.36/2009 и 61/2015-одлука УС) стичу статус правног лица уписом у Регистар политичких странака. Из тог разлога, идентитет политичке странке и заступника политичке странке обвезник утврђује и проверава у складу са чланом 20. и 21. Закона.

У коју ће категорију ризика обвезник сврстати странку зависи од анализе ризика од прања новца и финансирања тероризма, коју је обвезник дужан да изради и детаљно ажурира у складу са смерницама које доноси орган надлежан за вршење надзора над применом овог закона.

Питање:
Како одредити стварног власника странке чији је један од оснивача акционарско друштво?


Одговор:
У складу са чланом 4. став 1. тачка 1) Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма („Службени гласник РС“, бр. 113/17 - у даљем тексту: Закон), банке су обвезници по наведеном Закону. С тим у вези, банке су дужне да у свим ситуацијама прописаним чланом 8. став 1. Закона примене радње и мере познавања и праћења странке из члана 7. Закона, међу којима је у члану 7. став 1. тачка 3) Закона наведена и радња утврђивања идентитета стварног вланика странке и провера његовог идентитета у случајевима прописаним Законом.

Приликом утврђивања идентитета стварног власника странке која је правно лице или лице страног права, обвезници Закона су дужни да у свему поступају на начин и према редоследу предвиђеним чланом 25. Закона. Напомињемо да се одредбе члана 25. Закона не примењују када је странка у складу са чланом 42. ставом 1. тачка 3) државни орган, орган аутономне покрајне, орган јединице локалне самоуправе, јавна агенција, јавна служба, јавни фонд, јвни завод или комора или када је странка у складу са чланом 42. ставом 1. тачка 4) привредно друштво чије су издате хартије од вредности укључене на организовано тржиште хартија од вредности које се налази у Републици Србији или држави у којој се примењују међународни стандарди на нивоу стандарда Европске уније или виши, а који се односе на подношење извештаја и достављање података надлежном регулаторном телу.

Имајући у виду наводе из Ваше молбе и то да је један од оснивача Вашег клијента акционарско друштво, обавештавамо Вас да банка тражећи податке о стварном власнику Вашег клијента, односно странке са којом успоставља пословни однос, поступа у складу са чланом 25. Закона.

Уколико обвезник након предузимања свих радњи прописаних наведеним чланом није у могућности да утврди стварног власника, дужан је да утврди идентитет једног или више физичких лица која обављају функцију највишег руководства у странци у складу са чланом 25. став 5. Закона.

Питање:
Да ли је у складу са чланом 30. Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма поверавање послова идентификације клијената физичких и правних лица од стране лизинг куће банци, која је уједно и власник лизинг куће?


Одговор:
Према члану 30. поменутог Закона, приликом успостављања пословног односа, обвезник може, поверити вршење радњи и мера познавања и праћења странке трећем лицу. Закон, даље у ставу 2. наведеног члана, дефинише који се обвезници могу сматрати трећим лицем, у сврхе поверавања вршења одређених мера и радњи познавања и праћења странке.

Мишљења смо да у конкретном случају, лизинг кућа може поверити вршење послова идентификације странака, физичких и правних лица, банци, која је обвезник по Закону. Напомињемо да се обвезник поверавањем вршења појединих мера и радњи познавања и праћења странке трећем лицу не ослобађа одговорности за правилно вршење радњи и мера у складу са Законом.

Питање:
Да ли је Надзорни одбор орган управљања у јавном предузећу или је орган управљања Управни или Извршни одбор?


Одговор:
Јавно предузеће је предузеће које обавља делатност од општег интереса, а које оснива Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе, сходно члану 3. став 1. Закона о јавним предузећима („Службени гласник РС“, бр. 15/2016).

Према члану 15. став 1. Закона о јавним предузећима, органи јавног предузећа су надзорни одбор и директор. Послове које врши надзорни одбор предвиђени су чланом 22. истог закона.

Уколико на основу наведених послова надзорни одбор обавља функцију органа управљања у јавном предузећу, чланови надзорних одбора јавних предузећа сматрају се функционером у смислу члана 3. став 1. тачка 25) Закона.

Истичемо још и то да је на обвезнику, да на основу анализе ризика из члана 6. Закона, свако лице које обавља високу јавну функцију, а која није таксативно наведена у члану 3. став 1. тачка 25) Закона, сврста у одређену категорију ризика и на основу тога примени одговарајуће радње и мере познавања и праћења странке.

Питање:
Да ли је председник општине или градоначелник функцинер према Закону?


Одговор:
Према члану 180. став 2. Устава Републике Србије („Сл.гласник РС“, бр. 98/2006) скупштину јединице локалне самоуправе чине одборници. Градоначелника бира Скупштина града из реда одборника, на време од четири године, тајним гласањем, већином гласова од укупног броја одборника Скупштине града, у складу са чланом 51. став 1. Статута града Београда („Сл.гласник РС“, бр. 39/08), док Скупштина градске општине има председника кога на предлог најмање једне трећине одборника бира из састава одборника, на време од четири године, тајним гласањем, већином гласова од укупног броја одборника, према члану 81. став 1. Статута.

Појмом функционер у смислу члана 3. став 1. тачка 25) Закона обухваћен је народни посланик, не и одборник, па се председник општине и градоначелник не сматрају функционером према дефиницији Закона.

Истичемо још и то да је на обвезнику, да на основу анализе ризика из члана 6. Закона, свако лице које обавља високу јавну функцију, а која није таксативно наведена у члану 3. став 1. тачка 25) Закона, сврста у одређену категорију ризика и на основу тога примени одговарајуће радње и мере познавања и праћења странке.

Питање:
Да ли се директор и регистратори Агенције за привредне регистре сматрају фунционером Републике Србије?


Одговор:
Сходно члану 3. став 1. тачка 25) алинеја (1) Закона, фунционер Републике Србије је физичко лице које обавља или је у последње четири године обављало високу јавну фунцију у земљи, и то: председник државе, председник Владе, министар, државни секретар, посебни саветник министра, помоћник министра, секретар министарства, директор органа у саставу министарства и његови помоћници, и директор посебне организације, као и његов заменик и његови помоћници.

Према члану 34. став 1. Закона о државној управи („Службени гласник РС“, бр. 79/2005, 101/2007, 95/2010, 99/2014, 47/2018 и 30/2018-др.закон), врсте посебних организација су секретаријати и заводи, а законом се могу образовати и посебне организације с другачијим називом. Чланом 35. став 1. овог закона, посебном организацијом руководи директор, који за свој рад одговара Влади, а ставом 2. истог члана закона, директора поставља Влада на пет година, на предлог председника Владе, према закону којим се уређује положај државних службеника.

Јавна агенција је, према члану 1. став 1. Закона о јавним агенцијама („Сл.гласник РС“, бр. 18/2005 и 81/2005-испр.) организација која се оснива за развојне, стручне или регулаторне послове од општег интереса.

У складу са чланом 10. став 1. Закона о агенцији за привредне регистре („Сл.гласник РС“, бр. 55/2004, 111/2009 и 99/2011), директора Агенције именује и разрешава Влада, на предлог управног одбора, а ставом 2. истог члана овог закона, директор се именује на период од пет година и може поново бити именован.

С обзиром да Агенција за привредне регистре, на основу свега напред наведеног представља посебну организацију, директор Агенције за привредне регистре, кога именује Влада Републике Србије се сматра фунционером у смислу члана 3. став 1. тачка 25) алинеја (1) Закона, док регистратори исте нису обухваћени овим појмом. 

Питање:
Примена члана 38. став 2. тачка 2) Закона, конкретно обвезник није у могућности да прибави податке о целокупној имовини коју поседују стварни власници који имају статус функционера.


Одговор:
Сходно члану 35. став 1. тачка 3) Закона, појачане радње и мере познавања и праћења странке, поред радњи и мера из члана 7. став 1. овог закона, обухватају и додатне радње и мере прописане овим законом које обвезник врши, између осталог и при успостављању пословног односа са странком која је фунционер или вршења трансакције у износу од 15.000 евра или више у динарској противвредности, односно при преносу новчаних средстава у износу од 1.000 евра када пословни однос није успостављен, са странком која је функционер.

Ако је странка или стварни власник странке функционер, осим радњи и мера из члана 7. став 1. овог закона, обвезник је дужан да, између осталог прибави и податке о целокупној имовини коју поседује функционер, и то из јавно доступних и других извора, као и непосредно од странке, а све у складу са чланом 38. став 2. тачка 2) Закона.

Како се у конкретном случају ради о одобравању новог захтева за финансирање постојећој странци, што би практично значило настављање пословног односа, обвезник је дужан да ажурира прибављене информације, податке и документацију о странци и њеном пословању.

Такође, с обзиром да је у захтеву наведено да је, приликом ажурирања прибављених информација, података и документације о странци и њеном пословању утврђено да нема промена за стварне власнике који имају статус функционера, али да провером из јавно доступних и других извора података о целокупној имовини стварних власника, исте обвезник није могао утврдити, као и да је странка писаним путем одговорила да не поседује и да није у могућности да наведено достави, у складу са анализом ризика обвезник ће проценити да ли због природе пословног односа, облика и начина вршења трансакције, пословног профила странке, односно других околности повезаних са странком постоји или би могао постојати ризик за прање новца или финансирање тероризма.

 

Питање:
Која лица се сматрају члановима органа управљања политичке странке с обзиром да су исти обухваћени појмом функционер Републике Србије сходно члану 3. став 1. тачка 25) алинеја 8) Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма)?

Одговор:
Свака политичка странка у складу са чланом 14. став 3. Закона о политичким странкама („Службени гласник РС“, бр.36/2009 и 61/2015-одлука УС) доноси статут којим, између осталог уређује организацију по територијалном принципу и унутрашњу организацију, органе, њихова овлашћења, састав, начин избора и опозива, трајање мандата и начин одлучивања.

Према члану 84. тачка 4) Закона, Управа за спречавање прања новца припрема и даје мишљење о примени овог закона и прописа донетих на основу овог закона у сарадњи са надзорним органима.

Тумачење унутрашње структуре и организације политичких странака није у домeну надлежности Управе, па Вам из тог разлога одговор на питање која лица се сматрају члановима органа управљања политичке странке може дати искључиво политичка странка у конкретном случају.

Питање:
Да ли Друштво за осигурање може прихватити идентификацију странке које је извршило Друштво за посредовање у осигурању?


Одговор:
Сходно члану 4. став 1. тачка 6) Закона, обвезници у смислу истог јесу друштва за осигурање, друштва за посредовање у осигурању, друштва за заступање у осигурању и заступници у осигурању, који имају дозволу за обављање послова осигурања живота, осим друштава за заступање и заступника у осигурању за чији рад одговара друштво за осигурање у складу са законом.

Према члану 30. став 1. Закона, код успостављања пословног односа, обвезник може, под условима утврђеним овим законом, поверити вршење радњи и мера из члана 7. став 1. тач. 1)-5) овог закона трећем лицу.

Треће лице према тачки 1) став. 2. истог члана Закона су, између осталих и друштва која имају дозволу за обављање послова животног осигурања.

Према томе, друштво за осигурање може прихватити идентификацију странке које је извршило друштво за посредовање у осигурању, с обзиром да су оба друштва обвезници Закона.

Питање:
Да ли је дозвољена размена података у оквиру групације о клијентима чије су трансакције пријављене Управи, односно да ли банка може централи банке достављати податке о клијентима и трансакцијама за које је обавештена Управa?


Одговор:
У складу са чланом 48. став 2. Закона обвезник који је део међународне групације примењује програме и процедуре који важе за целу групацију, укључујући процедуре за размену информација за потребе познавања и праћења странке, смањења и отклањања ризика од прања новца и финансирања тероризма, као и других радњи и мера у циљу спречавања прања новца и финансирања тероризма. Обвезник који је део међународне групације може са другим чланицама те групације да размењује податке и информације о трансакцијама и лицима за које постоје основи сумње на прање новца и финансирања тероризма и које су као такве пријављене Управи, осим ако Управа не захтева другачије поступање.

Напред наведено значи да, банка која је део међународне групације може централи банке достављати податке и информације о трансакцијама и лицима за које постоје основи сумње на прање новца и финансирање тероризма, а које су као такве пријављене Управи, осим у случају да Управа не дозволи размену истих.

Питање:
Да ли се под фунционером Републике Србије подразумевају директори јавних комуналних предузећа чији су оснивачи локалне самоуправе и чланови надзорног одбора тих комуналних предузећа?


Одговор:
Управа остаје при мишљењу да се директори јавних комуналних предузећа сматрају органом управаљања у јавном предузећу и представљају фунционере у смислу Закона и исто допуњује следећем:

Сходно члану 15. став 1. Закона о јавним предузећима („Службени гласник РС“, бр. 15/2016), органи јавног предузећа су надзорни одбор и директор.

Послове које врши надзорни одбор предвиђени су чланом 22. истог закона.

Уколико на основу наведених послова надзорни одбор обавља функцију органа управљања у јавном предузећу, чланови надзорних одбора јавних комуналних предузећа сматрају се фунционером у смислу члана 3. став 1. тачка 25) алинеја (7) Закона.

Напомињемо још и то да Управа, према члану 84. став 1. тачка 4) Закона даје мишљења о примени Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма и прописа донетих на основу овог закона и није надлежна за тумачење других закона, као и поменутог Закона о јавним предузећима.

Питање:
Да ли је посредник у промету и закупу непокретности у обавези да идентификује и прибави фотокопију личног документа лица заинтересованог за куповину или изнајмљивање непокретности које заказује гледање непокретности ради чије продаје или давања у закуп посредник посредује?
 

Одговор:
На основу члана 17. став 6. Закона, приликом идентификације странке која је физичко лице и законског заступника те странке, обвезник је дужан да прибави фотокопију личног документа тог лица, на којој уписује датум, време и лично име лица које је извршило увид и чува је у складу са законом.

У радње и мере познавања и праћења странке, спада, између осталих и утврђивање идентитета странке, сходно члану 7. став 1. тачка 1) Закона, коју обвезник врши и при успостављању пословног односа са странком, сходно члану 8. став 1. тачка 1) Закона.

У складу са чланом 3. став 1. тачка 13) пословни однос јесте пословни, професионални или комерцијални однос између странке и обвезника који је у вези са вршењем делатности обвезника и за који се у тренутку успостављања очекује да ће трајати.

На основу свега напред наведеног сматрамо да се гледање непокретности ради чије продаје или давања у закуп посредник посредује не сматра пословним односом у смислу Закона, па приликом гледања непокретности посредник може само да идентификује странку увидом у лични документ.

Посредник у промету и закупу непокретности ће, сходно члану 17. став 6. Закона утврдити идентитет и прибавити фотокопију личног документа физичког лица и законског заступника тог лица приликом закључивања уговора о прометну или закупу непокретности, јер се закључивање истих сматра пословним односом у смислу овог закона.

 

Питање:
Да ли се чланови извршног одбора банке која је регистрована и има седиште у Републици Србији и која је у већинском власништву стране банке, која је у 100% власништву стране државе, сматрају за функционере друге државе?
 

Одговор:
Фунционер друге државе је физичко лице које обавља или је у последње четири године обављало високу јавну фунцију у другој држави, и то између осталог и као члан управног и надзорног органа правног лица које је у већинском власништву стране државе, сходно члану 3. став 1. тачка 23) алинеја (6) Закона.

На основу члана 2. Закона о банкама („Службени гласник РС“, бр. 107/2005, 91/2010 и 14/2015) банка је акционарско друштво са седиштем у Републици Србији, које има дозволу за рад Народне банке Србије и обавља депозитне и кредитне послове, а може обављати и друге послове у складу са законом. Банку могу основати домаћа и страна правна и физичка лица, у складу са чланом 10. истог закона.

На основу свега напред наведеног сматрамо да се чланови извршног одбора банке која је регистрована и има седиште у Републици Србији, а која је у већинском власништву стране банке са седиштем у другој држави не сматрају функционером друге државе, сходно наведеном члану, с обзиром да у конкретном случају чланови извршног одбора банке обављају своју фунцију у Републици Србији, а не у другој држави.

Питање:
Појашњење члана 3. став 1.тачка 25) Закона који прописује да је функционер Републике Србије и члан органа управљања у јавном предузећу или привредном друштву у већинском власништву државе.

Да ли се под функционером Републике Србије подразумевају, у смислу овог Закона, и директори јавних комуналних предузећа чији су оснивачи локалне самоуправе и чланови Надзорних одбора тих комуналних предузећа?
 

Одговор:
У складу са чланом 3. став 1. тачка 25) Закона, фунционер Републике Србије је физичко лице које обавља или је у последње четири године обављало високу јавну фунцију, између осталих и као члан органа управљања у јавном предузећу или привредном друштву у већинском власништву државе.

Јавно предузеће је предузеће које обавља делатност од општег интереса, а које оснива Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе, сходно члану 3. став 1. Закона о јавним предузећима („Службени гласник РС“, бр. 15/2016). У члану 25. став 3. истог законом предвиђено је да је директор јавног предузећа фунционер који обавља јавну функцију.

На основу свега напред наведеног, Управа истиче да се директори јавних комуналних предузећа сматрају органом управаљања у јавном предузећу, па сходно томе представљају фунционере у смислу Закона.

Питање:
Да ли је потребно да супружник продавца као давалац сагласности приликом сoлемнизације уговора о купопродаји непокретности која има за предмет имовину коју су супружници стекли радом у току трајања заједнице живота у браку, попуњава и потписује упитник за политички изложене личности, имајући у виду да ово лице не прима никаква новчана средства, већ само даје сагласност за продају?

Одговор:
Супружник продавца, као давалац сагласности приликом солемнизације уговора о купопродаји непокретности, која има за предмет имовину коју су супружници стекли радом у току трајања заједнице живота у браку, не треба да попуњава и потписује упитник за фунционере, с обзиром да давалац сагласности у поступку купопродаје непокретности није уговорна страна.

Питање:
Да ли јавни бележник који оверава специјално пуномоћје за промет непокретности (нпр. за продају, замену, поклон и др.) треба да утврђује да ли је властодавац политички изложена личност или ту проверу врши бележник који оверава уговор о промету непокретности?


Одговор:
Јавни бележник који оверава специјално пуномоћје за промет непокретности (нпр. за продају, замену, поклон и др.) не треба да утврђује да ли је властодавац фунционер, с обзиром да се специјална пуномоћ за промет непокретности не сматра трансакцијом у смислу члана 3. став 1. тачка 7) Закона.

То ће учинити јавни бележник који оверава уговор о промету непокретности, из разлога што се промет непокретности сматра трансакцијом у смислу напред наведеног члана закона;

Питање:
Да ли је потребно да директор правног лица (или његов статутарни таступник) приликом солемнизације уговора (без обзира на врсту уговора) попуњава и потписује упитник за политички изложене личности?

 

Одговор:
Директор правног лица (или његов статутарни заступник) приликом солемнизације уговора (без обзира на врсту истог) не треба да попуњава и потписује упитник за функционере, с обзиром да се законски заступник правног лица не сматра странком.

Приликом састављања јавнобележничког записа и потврђивања приватне исправе (солемнизације) која се односи на трансакцију, а под којом се у смислу члана 3. став 1. тачка 7) закона сматра пријем, давање, замена, чување, располагање или друго поступање са имовином код обвезника, јавни бележник је дужан да узме изјаву од директора правног лица да ли је стварни власник правног лица фунционер

Питање:
Да ли је приликом солемнизације уговора о установљавању права службености (стварних и личних), наследних изјава, изјава о одрицању од права доживотног плодоуживања и других приватних исправа у којима не долази до трансфера новчаних средстава, потребно да сваки потписник, односно свака уговорна страна попуњава и потписује обрасце за процену ризика и упутник за политички изложене личности?
 

Одговор:
Приликом солемнизације уговора о установљавању права службености (стварних и личних), наследних изјава, изјава о одрицању од права доживотног плодоуживања и других приватних исправа у којима не долази до трансфера новчаних средстава, није потребно да сваки потписник, односно свака уговорна страна попуњава и потписује обрасце за процену ризика и упитник за фунционере, уколико се напред наведене радње не сматрају трансакцијом у смислу члана 3. став 1. тачка 7) закона.

Питање:
Да ли давалац лизинга може поверити вршење послова прописаних Законом о спречавању прања новца и финансирања тероризма свом оснивачу – банци (такође обвезник Закона) у целости, или делимично на тај начин што би овлашћено лице и његов заменик имали подељено радно време код два послодавца и то банке и даваоца лизинга?

Образложење:

Члан 50. Закона прописује услове које овлашћено лице и његов заменик морају да испуњавају, па тако тачка 1) у првом ставу поменутог члана наводи: „да је запослено код обвезника на радном месту са овлашћењима која том лицу омогућавају делотворно, брзо и квалитетно извршавање задатака прописаних овим законом“.

С друге стране, Закон о раду предвиђа могућност заснивања радног односа са непуним радним временом на неодређени временски период, како следи:

Члан 39. Закона о раду наводи „Радни однос може да се заснује и за рад са непуним радним временом, на неодређено или одређено временом“.

Члан 42. став 2. Закона о раду наводи: „Послодавац је дужан да запосленом који ради са непуним радним временом обезбеди исте услове рада као и запосленом са пуним радним временом који ради на истим или сличним пословима“.

Члан 43. Закона о раду наводи: „Запослени који ради са непуним радним временом код једног послодавца може за остатак радног времена да заснује радни однос код другог послодавца и да на тај начин оствари пуно радно време“.

Имајући у виду цитиране одредбе два закона, занима нас да ли би једно лице могло да буде запослено са непуним радним временом код два послодавца, оба обвезника ЗОСПНИФТ и то тако што би код једног послодавца (банка) обављало послове спречавања прања новца, док би код другог послодавца (давалац лизинга) такође обављало послове из области спречавања прања новца и било именовано за овлашћено лице? Број радних сати био би подељен у уговорима о раду сходно обиму послова код једног, односно другог послодавца, тако да би запослени у укупном збиру остваривао пуно радно време од 40 часова недељно.

 

Одговор:
Сходно члану 50. став 1. тачка 1) Закона, овлашћено лице, који је од стране обвезника именован за вршење појединих радњи и мера за спречавање и откривање прања новца и финансирања тероризма, може бити лице које је запослено код обвезника на радном месту са овлашћењима која том лицу омогућавају делотворно, брзо и квалитетно извршавање задатака прописаних овим законом.

Како је чланом 41. Закона о раду („Службени гласник РС“, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17-одлука УС, 113/2017) предвиђено да запослени који ради са непуним радним временом код једног послодавца може за остатак радног времена да заснује радни однос код другог послодавца и да на тај начин оствари пуно радно време, Управа за спречавање прања новца сматра да не постоји сметња да једно лице буде запослено са непуним радним временом код два послодавца, тако што би и код једног послодавца (банка) и код другог послодавца (давалац лизинга) обављало послове из области спречавања прања новца финансирања тероризма и било именовано за овлашћено лице, уколико такав начин рада не утиче да задатке прописане овим законом обавља делотворно, брзо и квалитетно.

Све напред наведено важи и за заменика овлашћеног лица.

Питање:
Да ли обвезник након извршене анализе ризика мора сврстати домаће правно лице у чијој се структури налази оф-шор правно лице у висок степен ризика иако је применио појачане радње и мере прописане у члану 40. а анализом ризика обвезника установљено да ова лица нису високо ризична?

 

Одговор:
У складу са чланом 35. ст. 1. тач. 5) Закона, обвезник је дужан да примењује појачане радње и мере познавања и праћења странке, када је странка или правно лице које се јавља у власничкој структури странке оф-шор правно лице.

Обвезник је дужан да утврди поступак по коме утврђује да ли је странка или правно лице које се јавља у њеној власничкој структури оф шор правно лице. Уколико је на основу спроведеног поступка утврдио да је странка или правно лице које се јавља у власничкој структури странке оф шор правно лице, обвезник је дужан да поред општих радњи и мера познавања и праћења странке предузме и додатне мере, а све сходно члану 40. Закона.

Када примењује појачане радње и мере, обвезник сврстава странку у висок ризик од прања новца и финансирања тероризма у складу са чланом 6. став 5. тачка 3) Закона.

Kада обвезник процењује ризике, треба да размотри све релевантне факторе ризика пре него што донесе одлуку о томе колики је ниво укупног ризика и који је одговарајући ниво ублажавања који треба применити.

Примера ради, приликом успостављања пословног односа са странком у чијој се власничкој структури налази оф-шор правно лице, обвезник ће применити појачане радње и мере и сврстати исту у висок ризик.

Даље, приликом праћења пословања странке са дужном пажњом, сходно члану 29. Закона и ажурирања анализе ризика, сходно члану 6. став 1. Закона обвезник мора проценити да ли странку може сврстати у другу категорију ризика и одредити адекватне радње и мере за ту категорију ризика.

Питање:
Чланом 29. став 2. тачка 4) Закона дефинисано је да је обвезник дужан да прати пословање странке са дужном пажњом што између осталог укључује праћење и ажурирање прибављених информација, података и документације о странци и њеном пословању. Радње и мере из овог члана, обвезник је дужан да врши у обиму и учесталости која одговара степену ризика странке.

Шта се подразумева под ажурирањем прибављених информација, података и документације о странци у динамици и обиму који одговара анализи ризика као и шта може да буде адекватан доказ да је банка извршила радње и мере из овог члана.

Да ли је нпр у периоду који одговара анализи ризика, а на основу утврђеног степена ризика странке, довољно тражити од странке само потписану изјаву да није било промена у документацији или је потребно прибављати поново сву документацију, или вршити проверу документације на основу јавно доступних регистара/комерцијхалних база?

 

Одговор:
Чланом 29. став 2. тачка 4) Закона предвиђено је да праћење пословања странке са дужном пажњом укључује и праћење и ажурирање прибављених информација, података и документације о странци и њеном пословању, коју је обвезник дужан да врши у обиму и учесталости која одговара степену ризика утврђеном у анализи из члана 6. овог закона.

На обвезнику је да процени у ком обиму и периоду ће напред поменуту радњу и меру вршити, у зависности од степена ризика. Примера ради, уколико странка приликом првог контакта са обвезником изјави да је било промена и о томе достави доказ, обвезник ће исту евидентирати и то констатовати службеном белешком. Уколико се ради о странкама према којима се примењују појачане радње и мере познавања и праћења, обвезник ће повремено пратити странку и уколико, преко комерцијалних база и других јавно доступних извора информација утврди да је дошло до неких промена, тражиће од странке доказ о томе и евидентираће промену.

Питање:
Поступајући у складу са чланом 23. став 1. тачка 2) Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма; Банка Поштанска штедионица а.д. Београд при отварању рачуна стамбених заједница, као лица грађанског права, од законског заступника - управника стамбене заједнице, захтева да Банци за досије клијента достави и Записник са седнице на којој је донета одлука стамбене заједнице о избору управника.

Имајући у виду учестале приговоре клијената – управника стамбених заједница – на обим документације која се подноси при отварању рачуна, нарочито на захтев да поднесу и оригинал или оверену копију одлуке о свом избору или записника са седнице стамбене заједнице, као и то да је одлука о избору/записник са седнице стамбене заједнице на којој је донета одлука о избору управника део неопходне документације која се подноси при упису у Регистар стамбених заједница и да је у Решењу о упису стамбене заједнице наведен управник и његов ЈМБГ, потребно је ваше званично мишљење:

-да ли је Банка обавезна да при идентификацији клијената стамбених заједница као лица грађанског права тражи и овај документ, односно,

-да ли ће се сматрати да је Банка испунила своју обавезу из члан 23. став 1. тачка 2) уколико податке о законском заступнику прикупи из Решења о упису стамбене заједнице у Регистар стамбених заједница без подношења Банци саме одлуке стамбене заједнице о избору управника.

Будући да је Регистар стамбених заједница јаван, Банка увек може да изврши проверу исправности Решења и података о законском заступнику увидом у Регистар.

 

Одговор:
На основу члана 16. ст. 2. Закона о становању и одржавању зграде (“Сл.гласник РС“, бр. 104/16) стамбена заједница има статус правног лица, а не лица грађанског права. Из тог разлога, приликом утврђивања и провере идентитета правног лица и заступника правног лица, сходно се примењује одредбе члана 20. и члана 21. Закона.

За отварање рачуна Стамбене заједнице, законски заступник исте, у конкретном случају управник Стамбене заједнице, банци доставља:

- лични документ управника,

- решење надлежног Одељења Управе градске општине о упису Стамбене заједнице и управника у Регистар стамбених заједница, уз напомену да банка податке о правном лицу, може прибавити непосредним увидом у регистар Јединствене евиденције стамбених заједница и

- потврду о Пореском идентификационом броју (ПИБ) издату од стране Пореске управе, с обзиром да напред наведено решење не садржи овај податак.

Питање:
Утврђивање идентитета странке физичког лица, врши се у складу са чланом 17. Закона, увидом у лични документ са сликом, уз обавезно присуство лица чија се идентификација врши. При томе, Банка је у обавези да утврди податаке из члана 99, став 1. тачка 3. Наведене радње обављају се у складу са чланом 8., приликом успостављања пословног односа са странком.

Како поступити у ситуацији када је клијент - физичко лице већ идентификован у складу са Законом, а истекла је важност личног документа на основу којег је извршена идентификација.
Да ли је потребно вршити поновну идентификацију на начин описан у члану 17. Закона, или је довољно прибавити копију новог личног документа без физичког присуства странке и на основу тако прибављеног документа ажурирати податак у склопу мера праћења пословања странке, у складу са чланом 29., став 2. тачка 4. Закона?

Ово питање је нарочито значајно имајући у виду да се одређени број клијената налази у иностранству и да су из оправданих разлога спречени да се појаве у просторијама банке.


Одговор:
Уколико је идентификација странке, која је физичко лице утврђена сходно члану 17. Закона, а лични документ на основу којег је иста утврђена истекао у току трајања пословног односа, обвезник ће након прибављања фотокопије новог личног документа ажурирати податке, односно унети промене.

Ако се странка налази у иностарнству, обвезник ће у сваком конкретном случају проценити на који начин ће прибавити нови лични документ без физичког присуства странке.

Управа за спречавање прања новца није овлашћена да даје мишљења на конкретне примере из пословне праксе обвезника, већ само мишљење о примени одредаба овог закона.

Питање:
Да ли је у складу са напред наведеним чланом Закона, лимит за примену радњи и мера из члана 7. Закона динарска противредност 5.000 евра по званичном средњем курсу Народне банке Србије на дан трансакције?

 

Одговор:
Обвезник који врши мењачке послове дужан је да радње и мере из члана 7. овог закона изврши приликом вршења трансакције у износу од 5.000 евра или више у динарској противвредности, по званичном средњем курсу Народне банке Србије на дан извршења трансакције, без обзира на то да ли се ради о једној или више међусобно повезаних трансакција, што значи да је сходно наведеном члану, лимит и 5.000 евра и 5.000 евра у динарској противвредности по званичном средњем курсу Народне банке Србије на дан извршења трансакције. 

Питање:
Да ли је Државна лутрија Србије доо Београд обвезник Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма у ситуацији када приређује класичне игре на срећу путем интернета?

 

Одговор:
Чланом 4. ст. 1. тач. 8) Закона предвиђено је да су обвезници, у смислу овог закона, приређивачи посебних игара на срећу у играчницама и приређивачи игара на срећу преко средстава електронске комуникације.

Наведена дефиниција у цитираној законској одредби не познаје термин класичне игре на срећу, већ се уопштено односи на оне обвезнике који игре на срећу приређују преко средстава електронске комуникације.

Уколико Државна лутрија Србије класичне игре на срећу приређује преко интернета, а иста то право има сходно члану 22. ст. 2. Закона о играма на срећу („Сл.гласник РС, бр. 88/2011, 93/2012-др.закон и 30/2018), јесте обвезник у смислу Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма.

Питање:
Члан 3. став 1. тачка 25) алинеја (7) дефинише домаћег функционера као члана органа управљања у јавном предузећу или привредном друштву у већинском власништву државе.

Имајући у виду то да Закон не дефинише „већинско власништво државе“, постоје недоумице да ли се у овом случају, приликом тумачења који проценат власништва државе је опредељујућ у дефиницији фунционера, примењују одредбе Закона о привредним друштвима, који дефинише да је 50% проценат који опредељује већинско учешће у основном капиталу или се примењује проценат од 25% одређен чланом 3. став 1. тачка 11. Закона, а који је опредељујући за одређивање стварног власника у одређеном привредном друштву, односно да ли се „већинско власништво“ тумачи од случаја до случаја, а у поређењу са процентом власништва осталих уделичара/акционара.

Према комерцијалним базама које банке користе у ове сврхе (World Chek, Lexis Nexsis), физичка лица – чланови органа управљања у привредним друштвима у којима држава има одређени проценат капитала који је мањи од 50%, најчешће имају статус PEP (politicaly exposed person).

 

Одговор:
Повезаним лицем у смислу члана 62. став 2. тачка 4) Закона о привредним друштвима („Службени гласник РС“, бр. 36/11, 99/11, 83/14-др.закон, 5/15 и 44/2018) у односу на одређено правно лице, сматра се лице које у том правном лицу поседује значајно учешће у капиталу, или право да такво учешће стекне из конвертибилних обвезница, вараната, опција и слично.

Већинско учешће у основном капиталу, према ставу 4. истог члана Закона постоји ако једно лице, самостално или са другим лицима која са њим делују заједно, поседује више од 50% права гласа у друштву.

Сходно наведном, када држава у основном капиталу учествује са више од 50% права гласа у друштву, такво друштво се сматра привредним друштвом у већинском власништву државе, а провером преко регистра привредних субјеката Агенције за привредне регистре, може се утврдити да ли је исто регистровано као такво.

Утврђивање да ли је странка или стварни власник странке функционер је поступак који је независтан од поступка утврђивања стварног власника привредног друштва, односно другог правног лица.

 

Питање:
Да ли чланови Школског одбора основних и средњих школа потпадају под функционере у смислу Закона?


Одговор:
Према члану 115. Закона о основама система образовања и васпитања („Сл. гласник РС“, бр. 88/2017), орган управљања у школи јесте школски одбор. Чланом 116. истог закона предвиђено је да чланове органа управљања установе именује и разрешава скупштина јединице локалне самоуправе, а председника бирају чланови већином гласова од укупног броја чланова органа управљања.

Сходно наведеном, чланови школских одбора основних и средњи школа нису функционери у смислу члана 3. став 1. тачка 25) Закона.

Истичемо још и то да је на обвезнику, да на основу анализе ризика из члана 6. Закона, свако лице које обавља високу јавну функцију, а која није таксативно наведена у члану 3. став 1. тачка 25) Закона, сврста у одређену категорију ризика и на основу тога примени одговарајуће радње и мере познавања и праћења странке.

Питање:
Да ли је директор Дома здравља према Закону функционер?


Одговор:
Дом здравља у државној својини оснива општина, односно град, у складу са чланом 94. Закона о здравственој заштити ("Сл. гласник РС", бр. 107/2005, 72/2009 - др. закон, 88/2010, 99/2010, 57/2011, 119/2012, 45/2013 - др. закон, 93/2014, 96/2015, 106/2015, 113/2017 - др. закон и 105/2017 - др. закон). Према члану 130. истог закона директора, заменика директора, чланове управног одбора и надзорног одбора здравствене установе именује и разрешава оснивач.

Сходно наведеном, директор Дома здравља није функционер у смислу члана 3. став 1. тачка 25) Закона.

Истичемо још и то да је на обвезнику, да на основу анализе ризика из члана 6. Закона, свако лице које обавља високу јавну функцију, а која није таксативно наведена у члану 3. став 1. тачка 25) Закона, сврста у одређену категорију ризика и на основу тога примени одговарајуће радње и мере познавања и праћења странке.

Питање:
Које лице се сматра странком друштва за управљање добровољним пензијским фондом у смислу Закона у случајевима када су обвезници уплате пензијског доприноса лица наведена у члану 41. став 1. Закона о добровољним пензијским фондовима и пензијским плановима („Сл. гласник РС“, бр. 85/2005 и 31/2011, у даљем тексту: ЗДПФПП)?


Одговор:
На основу члана 41. став 1. ЗДПФПП утврђено је да пензијски допринос у добровољни пензијски фонд уплаћује:

1) физичко лице, или друго физичко, односно правно лице за рачун физичког лица;

2) организатор, у своје име и за рачун запосленог, односно члана синдиката, у складу са пензијским планом;

3) послодавац, у име и за рачун запосленог, у складу са уговором о чланству између члана добровољног пензијског фонда и друштва за управљање.

У случају када физичко лице у своје име и за свој рачун уплаћује пензијски допринос у добровољни пензијски фонд, пословни однос се и у фази акумулације и у фази повлачења средстава успоставља са истим лицем и то лице се сматра странком у смислу члана 3. став 1. тачка 5) Закона.

У случају када физичко лице у своје име, а за рачун другог физичког лица уплаћује пензијски допринос у добровољни пензијски фонд, пословни однос са физичким лицем које врши уплате у корист другог физичког лица у фази акумулације се успоставља у тренутку закључења Уговора о чланству у добровољном пензијском фонду и то лице се сматра странком у смислу члана 3. став 1. тачка 5) Закона.

Члан фонда на чији индивидуални рачун су вршене уплате од стране другог физичког лица постаје странка у фази повлачења средстава.

У случају када правно лице у своје име, а за рачун другог физичког лица уплаћује пензијски допринос у добровољни пензијски фонд, пословни однос са правним лицем које врши уплате у корист физичког лица, нпр свог запосленог у фази акумулације се успоставља у тренутку закључења Уговора о чланству у добровољном пензијском фонду и то правно лице се сматра странком у смислу члана 3. став 1. тачка 5) Закона.

Члан фонда на чији индивидуални рачун су вршене уплате од стране правног лица постаје странка у фази повлачења средстава.

У случају када организатор, у своје име и за рачун запосленог, односно члана синдиката, у складу са пензијским планом уплаћује пензијски допринос у добровољни пензијски фонд, пословни однос са Организатором пензијског плана у фази акумулације се успоставља у тренутку закључења Уговора о пензијском плану и добијања сагласности надлежног министарства и то правно лице, односно синдикат се сматра странком у смислу члана 3. став 1. тачка 5) Закона.

Члан фонда на чији индивидуални рачун су вршене уплате од стране Организатора пензијског плана постаје странка у фази повлачења средстава.

У случају када послодавац, у име и за рачун запосленог, у складу са уговором о чланству између члана добровољног пензијског фонда и друштва за управљање уплаћује пензијски допринос у добровољни пензијски фонд, пословни однос са истим чланом успоставља се и у фази акумулације и у фази повлачења средстава и то лице се сматра странком у смислу члана 3. став 1. тачка 5) Закона.

Питање:
Да ли се ванбрачни партнер функционера сматра ужим чланом породице функционера у смислу ЗСПНФТ уколико не постоји заједница живота?
 

Одговор:
Према Породичном закону („Службени гласник РС“ бр. 18/05, 72/11 – др. закон) чланом 4. ванбрачна заједница дефинисана је као трајнија заједница живота жене и мушкарца, између којих нема брачних сметњи, у којој ванбрачни партнери имају права и дужности супружника, под условима који су одређени тим Законом. У случају престанка ванбрачне заједнице, ванбрачни партнери морају дефинисати имовинске односе, начин вршења родитељског права као и евентуално издржавање супружника. Према Пордичном закону ови односи се могу регулисати споразумом или одлуком суда, који се у правном саобраћају третирају као доказ престанка ванбрачне заједнице.

Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма („Службени гласник РС“ бр. 113/2017 – у даљем тексту: Закон) чланом 3. став 1. тачка 26) дефинише да је члан уже породице функционера брачни друг или ванбрачни партнер, родитељи, браћа и сестре, деца, усвојена деца и паторчад и њихови брачни и ванбрачни партнери.

У вези са тим, мишљења смо да је на обвезнику који у конкретном случају поступа и примењује радње и мере познавања и праћења странке прописане Законом да утврди да је ванбрачна заједница престала да постоји, увидом у поменута документа. Уколико обвезник не може да утврди постојање одлуке суда или споразум којим се у случају престанка ванбрачне заједници регулишу њихова међусобна права и обавезе, може затражити од странке изјаву оверену код нотара, којом под кривичном и материјалном одговорношћу тврди да је ванбрачна заједница престала да постоји.

 

Питање:
Да ли лица која се налазе на руководећим местима у Влади АП Војводине или Извршном већу АП Војводине потпадају под функционере према Закону?


Одговор:
Према члану 46. став 1. Статута Аутономне покрајине Војводине („Сл. лист АП Војводине“, бр. 20/2014), покрајинску владу чине председник, један или више потпредседника и чланови Покрајинске владе које, у складу са чланом 48. став 4. Статута бира Скупштина већином гласова од укупног броја посланика. Према наведеном Статуту, орган АП Војводине није Извршно веће, већ Покрајинска управа која у складу са чланом 55. Статута за свој рад одговорна Покрајинској влади и Скупштини, а послове покрајинске управе обављају покрајински секретаријати и покрајинске посебне управне организације. Покрајинским секретаријатом руководи члан Покрајинске владе, а покрајинским посебним управним организацијама директор кога поставља Покрајинска влада.

Сходно наведеном, напред наведена лица нису функционери у смислу члана 3. став 1. тачка 25) Закона.

Истичемо још и то да је на обвезнику, да на основу анализе ризика из члана 6. Закона, свако лице које обавља високу јавну функцију, а која није таксативно наведена у члану 3. став 1. тачка 25) Закона, сврста у одређену категорију ризика и на основу тога примени одговарајуће радње и мере познавања и праћења странке.

Питaњe:

Члaн 55. прописује да је oбвeзник у обавези дa прoвeри кaндидaтa зa рaднo мeстo нa кoмe сe примeњуjу oдрeдбe Зaкoнa и прoписa дoнeтих нa oснoву Зaкoнa, дa ли je кандидат oсуђивaн зa кривичнa дeлa кojимa сe прибaвљa прoтивпрaвнa имoвинскa кoрист или кривичнa дeлa пoвeзaнa сa тeрoризмoм.
Дa ли сe Увeрeњa (oпштeг типa из СУП-a и судa) кoje Бaнкa прибaвљa oд нoвoзaпoслeних (дa прoтив зaпoслeнoг “ниje пoкрeнут кривични пoступaк” (кoд oснoвних и виших судoвa) и ниje “пoкрeнутa пoкрeнутa истрaгa”), смaтрajу дoвoљним у смислу прoвeрe из члaнa 55. или je пoтрeбнo прибaвити пoсeбнo увeрeњe из кaзнeнe eвидeнциje у кojeм je прeцизирaнo дa су у питaњу “кривичнa дeлa кojимa сe прибaвљa прoтивпрaвнa имoвинскa кoрист или кривичнa дeлa пoвeзaнa сa тeрoризмoм”? Као и дa ли oвaкву кoнтрoлу трeбa дa прoђу сaмo нoвoзaпoслeни или и вeћ пoстojeћи зaпoслeни нa oвaквим пoслoвимa?

Одговор:

Потврда да лице није правоснажно осуђивано доказује се прибављањем уверења из казнене евиденције МУП-а као и уверење којим се доказује да се против њега не води кривични поступак за кривична дела која се гоне по службеној дужности а прибавља се из надлежног суда. Међутим, чланом 55. Закона прописано је да је обвезник дужан да утврди поступак којим се при заснивању радног односа кандидат проверава да ли је осуђиван за одређена кривична дела, што заправо значи да обвезник својим актима прописује начин ове провере, односно доказе који се достављају. Дакле, прибављање наведених уверења није обавеза, ако обвезник има други једнако поуздан начин, прописан његовим процедурама, да провери осуђиваност кандидата за запослење.
Подсећамо да је ова законска одредба о интегритету запослених постојала и у претходном закону те се подразумева да поред новозапослених и већ постојећи запослени поседују горе наведена уверења.

Питање:

Да ли је примена Закона, односно предузимање радњи и мера за спречавање и откривање прања новац и финансирање тероризма, од стране друштва за осигурање, обавезна код закључења свих врста животних осигурања, из члана 8. Закона о осигурању или обавезе постоје само код уговора о осигурања живота, из члана 8. став 1. подтачке 1-4 Закона о осигурању? Да ли се Закон примењује код колективног осигурања живота и уколико је одговор да, на који начин применити предузимање радњи и мера?

Одговор:

Независно од чињенице да је у члану 4. став 1. тачка 6) Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма („Службени гласник РС“, бр. 113/2017 - у даљем тексту: Закон) прописано да су обвезници, у смислу тог Закона, поред осталих и друштва за осигурање која имају дозволу за обављање послова осигурања живота, мишљења смо да би под обвезником из наведене одредбе, поред осталих, требало сматрати сва друштва за осигурање која поседују дозволу за обављање животних осигурања из члана 8. Закона о осигурању („Службени гласник РС“, бр. 139/2014, у даљем тексту: Закон о осигурању), односно да се обавеза односи на све врсте животних осигурања из тог члана.
Закон се примењује како на индивидуалне, тако и на колективне уговоре о осигурању живота, те је обвезник дужан да приликом успостављања пословног односа са странком примени радње и мере познавања и праћења странке прописане чланом 7. Закона. Обвезник примењује поједностављене, опште или појачане радње и мере у складу са извршеном анализом ризика из члана 6. Закона. Обвезник је, такође дужан да утврди идентитет корисника осигурања у складу са чланом 26. Закона.

Питање:
Народна банка Србије обавестила је друштва за заступање у осигурању и заступнике предузетнике о начину на који могу утврдити свој статус у вези Закона, тј. да ако за њихов рад одговара/одговарају друштво/друштва за осигурање која заступају - у смислу да ту у том делу са Законом о осигурању усклађени уговори о заступању које имају, као и да по истом основу не врше наплату премије осигурања живота од клијената (тј. уплата премије осигурања живота се врши на рачун друштва за осигурање), онда неће имати обавезу поступања. Ради правилног разумевања испуњавања обавеза из Закона молимо за појашњење које обавезе друштва за осигурање проистичу из наведеног? Да ли је довољно да је уговором о заступању у осигурању уопштено прописано да друштво за осигурање одговара за рад друштва за заступање / заступника или је неопходно да буде експлицитно назначено да друштво за осигурање одговара за рад друштва за заступање/заступника у погледу обавеза из закона о спречавању прања новца? Такође се поставља питање и поверавање вршења појединих радњи и мера познавања и праћења странке трећем лицу (члан 30 Закона), тј да ли је заступник која са друштвом за осигурање има закључен уговор о заступању у осигурању треће лице којем се може поверити вршење појединих радњи и мера познавања и праћења странке? Молимо за потврду да се посредници и заступници сматрају трећим лицима у смислу члана 30. Закона, с обзиром на то да је у том члану приликом набрајања обвезника из члана 4. став 1. Закона који могу бити трећа пица, изостављена тачка 6) где су као обвезници наведени управо посредници и заступници? Да ли се у случају ових поверених послова примењују одредбе Закона о осигурању у вези са поверавањем послова трећим лицима као и одлуке НБС у вези са поверавањем послова трећим лицима?

Одговор:
Послови заступања у осигурању су прoписани чланом 97. Закона о осигурању и подразумевају између осталог и закључивање уговора о осигурању у име и за рачун друштва за осигурање. Закључивање уговора о осигурању, односно понуде је саставни део успостављања пословног односа (у случају прихватања понуде од стране друштва за осигурање). С oбзиром да је одредбом члана 102. став 3. тачка 9) Закона о осигурању прописано да уговор о заступању у осигурању, мора да садржи одредбу о одговорности друштва за осигурање за радње које друштво за заступање у осигурању предузима у обављању послова заступања у осигурању и праву друштва за осигурање на трајни надзор, мишљења смо да се из напред наведених разлога ова одредба односи и на вршење појединих радњи и мера познавања и праћења странке приликом успостављања пословног односа.
Свакако пожељно би било назначити у уговору о заступању у осигурању да друштво за осигурање одговара за рад друштва за заступање/заступника у осигурању у погледу обавеза из Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма, као и да има право вршења трајног надзора, али неуношење такве одредбе у уговор не мења императивну законску одредбу да друштво за осигурање одговара за рад друштва за заступање/заступника у осигурању у погледу обавеза из поменутог закона.
Друштво за заступање у осигурању/заступник у осигурању не сматра се трећим лицем у смислу члана 30. Закона. Друштво за заступање/заступник у осигурању је дужан да примењује интерна акта друштва за осигурање која обухватају и радње и мере познавања и праћења странке, што треба предвидети уговором о заступању.
Другим речима, није потребан (а ни могућ) уговор о поверавању послова трећем лицу, у смислу Закона, између заступника/друштва за заступање у осигурању и друштва за осигурање да би заступник/друштво за заступање у осигурању обављао послове познавања и праћења странке, већ се тај однос регулише уговором о заступању. Наведено се не сматра поверавањем послова трећим лицима у смислу Одлуке о систему управљања у друштву за осигурање/реосигурање („Службени гласник РС“, бр. 51/2015 и 29/2018).

Питање:
Као специфичност наводимо и ситуацију када је Банка заступник у осигурању. Наиме, уколико се закључи посебан уговор о поверавању вршења појединих радњи и мера праћења странке између друштва за осигурање и банке као заступника у осигурању (уговор о заступању је посебан уговор), на основу члана 30 3акона, на који начин друштво за осигурање може извршити обавезе из члана 32 став 1 Закона који прописује обавезу претходног достављања података о странци и то без одлагања и члана 33 став 3 и пав 4 којима је прописано да уговор о осигурању не сме бити закључен уколико друштво за осигурање претходно не прибави податке из члана 32 става 1 и не прибави копије исправа и друге документације странке? Овде треба имати у виду начин Функционисања тржишта и сам процес закључивања уговора о осигурању преко банке као заступника, где уговарачи осигурања долазе у експозитуру банке и при једној посети закључују уговоре о осигурању. Уколико би уговарач чекао да запослени код заступника пошаље податке и документацију запосленом у друштву за осигурање, процес закључивања уговора би знатно дуже трајао, а вероватно не би могао ни да се заврши приликом једне посете експозитури што би извесно довело до одустанка заинтересованих лица од закључења уговора и њиховог незадовољства. Да ли је могуће утврдити интерним актима да ће подаци о странци бити размењени до краја дана односно најкасније сутрадан, а уколико се утврди постојање ризика услед кога уговор не би било могуће закључити уговор о осигурању ће бити раскинут на основу члана 7 пав 2 закона?
 

Одговор:
Неспорно је да је чланом 33. тачком 4) Закона прописано да обвезник не сме успоставити пословни однос ако претходно од трећег лица, коме је поверено вршење појединих радњи и мера, није добио копије исправа и друге документације о странци. Међутим, треба разликовати банку као треће лице у смислу члана 30. Закона и банку која обавља послове заступања у осигурању.
Мишљења смо да није потребно закључивање уговора о поверавању вршења појединих радњи и мера праћења странке између друштва за осигурање и банке која обавља послове заступања у осигурању, будући да је банка већ закључила уговор о заступању у осигурању, којим треба предвидети примену унутрашњих аката друштва за осигурање у делу спречавања прања новца и финансирања тероризма. Ако банка у оквиру послова заступања у осигурању не закључује уговор о осигурању у име и за рачун друштва за осигурање, онда уговором о заступању у осигурању треба предвидети и обавезу банке да достави друштву за осигурање податке који су му неопходни за закључење уговора, а може се уговорити и обавеза достављања копије исправа и друге документације. У складу са одредбама члана 30. Закона, обвезник може поверити банци поједине радње и мере познавања и праћења странке под условима прописаним чл. 30 - 33. Закона. Имајући у виду да обвезник сам одлучује о томе ком трећем лицу ће поверити те активности, може се нпр. уговором дефинисати обавеза достављања потребних података и документације.

Питање:
Обвезници Закона су друштва за посредовање у осигурању, који имају дозволу за обављање послова осигурања живота. Да ли посредници у осигурању, који фактички обављају само послове посредовања код закључења уговора неживотних осигурања, а имају дозволу и за обављање послова посредовања код закључења уговора животних осигурања (а то не раде), имају обавезу да се ускладе са Законом о спречавању прања новца и финансирања тероризма и Одлуком о Смерницама за примену одредаба Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма за обвезнике над којима Народна банка Србије врши надзор?

Одговор:
Друштвима за посредовање у осигурању се издају дозволе за обављање послова посредовања у осигурању. Дакле, у дозволи се не прави разлика да ли је дата за послове посредовања код закључења животних или неживотних осигурања.
Уколико друштво за посредовање у осигурању обавља послове посредовања код закључења животних осигурања оно јесте обвезник, а уколико обавља само послове посредовања у неживотним осигурањима, није у обавези да примењују конкретне појединачне мере из тог закона јер тих послова нема. Овде треба водити рачуна да ли је уговором о посредовању у осигурању уговорено и обављање посредовања приликом закључења уговора о осигурању из члана 8. Закона о осигурању.

Питање:
Поставља се питање утврђивање идентитета корисника осигурања (члан 26 Закона), тј које су обавезе друштва за осигурање уколико уговарач осигурања одреди корисника у моменту закључења уговора (конкретно, када друштво за осигурање врши увид у пични документ корисника)? Који обим информација је потребно прикупити о кориснику осигурања приликом потписивања понуде за закључење уговора о осигурању? Наиме, у члану 26. у првом делу става 1 наводи се да је обвезник дужан да прибави податак о имену односно називу корисника осигурања. У другом делу става 2 наведеног члана наводи да је обвезник дужан да утврди идентитет корисника осигурања живота у тренутку када га одреди уговарач осигурања, а то је у највећем броју случајева приликом закључења уговора о осигурању. У складу са чланом 17. Закона обвезник утврђује идентитет прикупљањем следећих података: име и презиме, датум и место рођења, пребивалиште или боравиште, ЈМБГ, врста и број личног документа, назив издаваоца, датум и место издаваоца, што је знатно већи обим информација од оних предвиђених првим делом става 1. члана 26. У циљу утврђивања идентитета поставља се питање на који начин и са којим правом уговарач осигурања може дати горе наведене податке за корисника осигурања приликом закључења уговора? Наиме, потребно је имати у виду да на основу члана 17. Закона прикупљање горе наведених података приликом утврђивања идентитета се спроводи увидом у лични документ уз обавезно присуство лица, што недвосмислено повлачи питање да ли корисник осигурања мора бити физички присутан приликом закључења уговора и при томе дати на увид свој идентификациони документ? Тумачењем предметног члана нејасно је у ком тренутку и на који начин друштво за осигурање утврђује да ли је корисник стварни власник странке као и да ли је корисник функционер, нарочито ако га је странка одредила само по имену и презимену.

Одговор:
Члан 7. Закона прописује обавезу обвезника да утврђује и проверава идентитет странке, а члан 3. став 1. тачка 5) дефинише странку као физичко лице, предузетника, правно лице, лице страног права и лице грађанског права које врши трансакцију или успоставља пословни однос са обвезником. Корисник осигурања, уколико не врши трансакцију односно не успоставља пословни однос са обвезником, не може се сматрати странком те се на њега не односе одредбе члана 7. Закона, док је обавеза из члана 26. став 1. Закона јасна и прописује да је обвезник дужан да прибави податак о имену, односно називу корисника осигурања. Такође, у складу са чланом 26. став 2. Закона уколико корисник осигурања није одређен по имену, односно називу, обвезник је дужан да прибави онај обим информација који ће бити довољан за утврђивање његовог идентитета, односно идентитета стварног власника корисника осигурања у тренутку исплате осигуране суме. Наиме, у случају настанка осигураног случаја, односно исплате осигуране суме кориснику осигурања, долази до успостављања пословног односа између друштва за осигурање и корисника осигурања, односно до извршења трансакције. У том тренутку, корисник осигурања се сматра странком у смислу члана 3. став 1. тачка 5) Закона, те је потребно извршити његову идентификацију на начин прописан чл. 17-25. Закона.
У делу питања који се односи на обавезу обвезника да утврди да ли је корисник осигурања функционер, напомињемо да је чланом 38. став 1. Закона прописано да је обвезник дужан да утврди поступак по коме утврђује да ли је странка или стварни власник странке функционер. Тај поступак се утврђује интерним актом обвезника, у складу са смерницама које доноси орган из члана 104. овог закона, надлежан за надзор над применом овог закона код тог обвезника, тј. у овом случају у складу са Одлуком о смерницама за примену одредаба закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма за обвезнике над којима Народна банка Србије врши надзор („Службени гласник РС“, бр. 13/2018 у даљем тексту: Смернице) и тај поступак се примењује у моменту када корисник осигурања постане странка, тј. када наступи осигурани случај.

Питање:
Надаље у сегменту третмана малолетног лица који је одређен као корисник осигурања постављају се следећа питања: Како утврдити идентитет малолетног лица и прикупити потребне податке; Да ли законски заступник детета мора бити физички присутан приликом закључења уговора и дати на увид идентификациони документ малолетног пица; Да ли је извод из матичне књиге рођених лични документ за малолетно лице обзиром да нема фотографију? Чланом 3. Закона дефинисано је да је лични документ важећа исправа са фотографијом издата од стране надлежног државног органа. Обзиром да извод из матичне књиге рођених не задовољава критеријуме предвиђене чланом 3. 3акона, да ли или припада категорији остало у сегменту идентификационих исправа у Правилнику о методологији за извршавање послова у складу са Законом о спречавању прања новца и финансирања тероризма ("Сл. Гласник РС', бр. 19/18). Напомињемо да је дефиниција личног документа идентична и у новом и у старом законском решењу.

Одговор:
Уколико је корисник осигурања малолетно лице, нема разлике у делу који се односи на начин и моменат утврђивања идентитета корисника осигурања у сваком другом случају.
Када је у моменту исплате осигуране суме корисник осигурања малолетно лице, законски заступник малолетног лица мора бити физички присутан, у ком случају доставља извод из матичне књиге рођених, који, иако није лични документ у смислу Закона, представља једину службену исправа, ако малолетно лице не поседује пасош.
Сходно томе и чланом 17. став 2. Закона прописано је да, уколико из личног документа није могуће прибавити све прописане податке, подаци који недостају се прибављају из друге службене исправе.

Питање:
У члану 26. став 2 се наводи да уколико корисник осигурања живота није одређен по имену, односно називу, обвезник је дужан да прибави онај обим информација који ће бити довољан за утврђивање његовог идентитета у тренутку исплате осигуране суме, остваривања права по основу откупа, предујма или залагања поли<е осигурања живота. Закон не дефинише шта се подразумева под појмом "довољан" обим података за утврђивање идентитета. Да ли су то подаци наведени у члану 99. став 1 тачка 3.? Такође, овде долазимо до још једне правно нејасне ситуације, а то је из ког разлога је осигуравач у обавези да прикупља податке о кориснику осигурања у случају откупа, предујма или залагања полисе осигурања, када право на наведене радње има искључиво и само уговарач осигурања? Да ли то значи да у случају откупа, предујма или залагања полисе не треба проверавати идентитет уговарача осигурања? Идентична питања се односе и на пав 3 члана 26. 3акона.

Одговор:
Наиме, у случају настанка осигураног случаја, односно исплате осигуране суме кориснику осигурања, долази до успостављања пословног односа између друштва за осигурање и корисника осигурања, односно до извршења трансакције. У том тренутку корисник осигурања се може сматрати странком у смислу члана 3. став 1. тачка 5) Закона, те је потребно извршити идентификацију на начин прописан чл. 17-25. Закона.
Како је уговарач осигурања власник уплаћених средстава премије осигурања до момента настанка осигураног случаја, он има право располагања тим средствима до наведеног момента. С тим у вези, у случају откупа, предујма или залагања полисе осигурања, потребно је пре остваривања права (тј. пре исплате) по наведеном основу утврдити и проверити идентитет лица којем се врши исплата по том основу. Када је реч о обиму информација које се прибављају на основу члана 26. став 2. Закона, ако корисник осигурања није одређен по имену, односно називу обвезник је дужан да прибави онај обим информација који ће бити довољан за утврђивање његовог идентитета, односно идентитета стварног власника корисника осигурања у тренутку исплате осигуране суме, остваривања права по основу откупа, предујма или залагања полисе осигурања живота, навођењем да је то нпр. брачни или ванбрачни партнер, законски наследници и сл. Дакле, у овом случају се не прибављају подаци из члана 99. став 1. тачка 3) Закона, будући да је корисник осигурања одредив, а не одређен.

Питање: 
Указујемо и на одредбе Закона о облигационим односима где је предвиђено да корисник осигурања живота може бити било које лице које уговарач осигурања на полиси одреди. То лице може бити одређено именом и презименом, а такође може бити и одредиво (нпр. законски наследници, дете и сл.). Како поступити уколико су као корисници осигурања наведени законски наследници приликом закључења уговора, обзиром да у таквој ситуацији није могуће утврдити идентитет корисника осигурања? Да ли је потребно сачињавати службену белешку и разматрати основе сумње у складу са члан 26. став 7 где је одређено да уколико обвезник не може да утврди идентитет корисника осигурања, дужан је да сачини службену белешку и да размотри да ли постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма?

Одговор:
Чланом 26. став 1. прецизирано је да је обвезник дужан да прибави податке о имену, односно називу корисника осигурања живота у тренутку када га одреди странка – уговарач осигурања. Такође, треба имати у виду да је чланом 964. Закона о облигационим односима прописано да ако уговарач осигурања за случај смрти не одреди корисника или ако одредба о одређивању корисника остане без дејства због опозивања или због одбијања одређеног лица или из ког другог узрока, а уговарач осигурања не одреди другог корисника, осигурана свота припада имовини уговарача осигурања и као њен део прелази са осталим његовим правима на његове наследнике.
Чланом 26. став 2. Закона прописано је да ако корисник није одређен по имену, односно називу, обвезник је дужан да приликом успостављања пословног односа (закључења уговора) прибави онај обим информација који ће бити довољан за утврђивање идентитета корисника осигурања у тренутку исплате осигуране суме (нпр. корисници су законски наследници). Ставом 3. истог члана прописано је да је обвезник дужан да провери идентитет корисника осигурања у тренутку исплате осигуране суме, дакле, дужан је да идентификује нпр. законске наследнике правноснажним оставинским решењем.

Питање: 
Одлуком о Смерницама наведени су начини како обвезник утврђује да ли је странка функционер (писана изјава, употреба комерцијалних база, регистар Агенције за борбу против корупције и сл.). молимо за потврду да су начини утврђивања функционера наведени у тачки 15. Одлуке о смерницама алтернативни тј. обвезник сам процењује који начин утврђивања функционера ће користити?

Одговор:
Поступак којим се утврђује да ли је странка или стварни власник странке функционер, члан уже породице функционера или блиски сарадник функционера уређује обвезник. У складу са Смерницама , кључни извор информација о томе да ли је странка функционер треба да буду радње и мере познавања и праћења странке, а обвезник користи и друге применљиве изворе информација које могу бити корисне за идентификовање функционера, а прописане су одредбама тачке 15. став 3. Смерница. Сматрамо да би обвезник требало да предузме најмање две активности за идентификовање функционера, имајући у виду да је Смерницама прописано да обвезник предузима активности (дакле, две или више), при чему смо мишљења да је прибављање изјаве од странке и увид у регистар функционера који води Агенција за борбу против корупције начин провере података који је свим обвезницима једнако доступан, тако да би те две активности требало сматрати обавезним, а остале обвезник предузима само ако је у могућности.

Питање:
Имајући у виду чињеницу да се у пописи осигурања живота одређују две врсте корисника осигурања (корисник за случај смрти и корисник за случај доживљења), као и да је са становишта спречавања прања новца и финансирања тероризма у фокусу исплата осигуране гуме у случају доживљења истека уговора, постављамо питање да ли се наведени члан односи искључиво на корисника за случај доживљења или и на корисника за случај смрти? Додатно, а везано за обавезу претходног обавештења Извршног одбора код полисе осигурања живота која је у високом ризику, да ли је довољно само да Извршни одбор прими и знању информацију или је интенција Законодавца да Извршни одбор предузме неку радњу/меру? Ово питање је посебно наглашено код политички изложених особа а узимајући у обзир чињеницу да се само на основу имена и презимена, односно назива корисника не може са сигурношћу извршити претрага на пистама политички експонираних пица (због недовољног обима података), као и чињеницу да ће друштво за осигурање, тек приликом подношења захтева за исплату, утврдити и проверити идентитет корисника осигурања (те прикупити разуман сет података који би био довољан за претрагу у пистама политички експонираних лица), као и бити у могућности да од корисника прибави изјаву о функционеру у складу са Смерницама. Молимо за став да ли је статус функционера код корисника осигурања потребно утврдити одмах по одређиавању од стране уговарача, или тај статус треба утврђивати тек по подношењу захтева за исплату осигуране суме нада ће друштво за осигурање пупити у контакт са корисником осигурања и располагати адекватним обимом података за претрагу предметних писти?

Одговор:
Закон не прави разлику између осигурања живота за случај доживљења и за случај смрти. Чланом 26. став 6. Закона је прописано да у случају када се утврди висок ризик од прања новца и финансирања тероризма, о томе се извештава руководство обвезника и предузимају појачане радње и мере познавања и праћења. Обвезник је дужан да својим интерним актом дефинише које ће појачане радње и мере и у ком обиму, примењивати у сваком конкретном случају (члан 35. Закона).
Да ли корисник осигурања има статус функционера, потребно је утврдити приликом подношења захтева за исплату осигуране суме.

Питање: 
Обавеза ажурирања прибављених информација, података и документације о странци и њеном пословању (члан 29 Закона): На који начин се врши предметно ажурирање, и шта је потребно урадити у ситуацији када нпр. истекне лична карта странке?

Одговор:
У члану 29. став 3. Закона је предвиђено да је обвезник дужан да, радње и мере које укључују између осталог и праћење и ажурирање прибављених информација, података и документације о странци и њеном пословању, врши у обиму и учесталости која одговара степену ризика утврђеном у анализи ризика. Наведено ажурирање се врши на начин који је утврђен интерним процедурама конкретног обвезника.

Питање: 
Молимо за појашњење ноја су обавезна задужења члана Извршног одбора друштва за осигурање који је одговоран за примену Закона?

Одговор:
Чланом 3. став 1. тачка 28. Закона под појмом највише руководство се сматра лице или група лица која, у складу са законом, води и организује пословање обвезника и одговорно је за обезбеђивање законитости рада.
Чланом 58. став 2. тачка 1. Закона о осигурању је прописано да Извршни одбор обезбеђује законитост рада друштва. Законом су прописана задужења највишег руководства. Друштво може интерним актима регулисати питање појединачне одговорности сваког члана Извршног одбора и у погледу одговорности за примену Закона, имајући у виду да Извршни одбор има најмање два члана.

Питање:
Чланом 124 Закона дефинисано је да је обвезник дужан да радње и мере из чл. 5. и 6. Закона изврши у односу на странке са којима је пословна сарадња успостављена пре ступања на снагу овог Закона у року од једне године од дана ступања на снагу овог закона. У ситуацији да странка са којом је успостављена пословна сарадња пре ступања на снагу Закона не одговори на захтев друштва за осигурање за достављање неопходне додатне документације (нпр. попуњен упитник за функционера; изјаву о пореклу средстава) или пак делимично поступи по упућеном захтеву, да ли 25.12.2018. године настаје законска обавеза раскида уговора о осигурању живота са таквом странком? Посебно указујемо и на проблем усклађивања у делу копије личних докумената законског заступника. У складу са решењем Повереника за заштиту података о личности у претходном периоду такав податак је престао да буде предмет а неке финансијске институције су чак и уништавале претходно прикупљену евиденцију (ради усклађивања са обавезама из Закона о заштити података о личности). Са тим у вези предлажемо да се размотри могућност спровођења таквих активности приликом следеће периодичне, на процени ризика засноване евалуације конкретног клијента (што може бити и након 25.12.2018.) а као алтернативу предлажемо да обвезник може одредити интерним актом да се за уговоре о осигурању/странке који спадају у низак ниво ризика радње и мере из члана 5 и 6 да се идентификација врши приликом подношења захтева за исплату, што би чинило изузетак од члана 124 3акона, односно до остављеног рока из наведеног члана.

Одговор:
У смислу члана 3. став 1. тачка 5) Закона, странка јесте физичко лице, предузетник, правно лице, лице страног права и лице грађанског права које врши трансакцију или успоставља пословни однос са обвезником.
У случају осигурања, пословни однос између осигуравача и уговарача осигурања се успоставља у тренутку закључења уговора о осигурању, а између осигуравача и корисника осигурања, у тренутку исплате осигуране суме.
Из тог разлога, мишљења смо да је праћење и ажурирање прибављених информација, података и документације о странци сходно члану 124. став. 1 Закона, могуће спровести приликом првог контакта са странком, након што је пословни однос већ успостављен (при подношењу захтева за исплату осигуране суме, остваривања права по основу откупа, предујма или залагања полисе осигурања, промена корисника, адресе и сл.), а у зависности од утврђеног степена ризика.

Питање:
Молимо за појашњење које конкретно извештаје је у обавези да сачини друштво за осигурање? Прецизније, да ли су Извештај о укупној изложености ризику од прања новца и финансирања тероризма и Извештај о активностима у области спречавања прања новца и финансирања тероризма (дефинисано Одлуком) - један документ или два засебна документa? Да ли и даље постоји обавеза сачињавања Годишњег извештаја о извршеној унутрашњој контроли или је предметни извештај обухваћен новим Извештајем о укупној изложености ризику од прања новца и финансирања тероризма?

Одговор:
Када је реч о извештајима из тачке 21. став 4. Смерница, ирелевантно је да ли је реч о два засебна документа. Суштина је садржина тих извештаја која је недвосмислено прописана Смерницама – извештај о укупној изложености ризику од прања новца и финансирања тероризма, као и извештај о активностима у области спречавања прања новца и финансирања тероризма, који нарочито садржи анализу да ли су предузете мере применљиве и ефикасне, који су недостаци система за спречавање прања новца и финансирања тероризма откривени у току претходне године и којим ризицима могу изложити обвезника, као и предлог мера за њихово отклањање и за унапређење система управљања ризиком од прања новца и финансирања тероризма.
У погледу Годишњег извештаја о извршеној унутрашњој контроли примењују се одредбе Правилника о методологији за извршавање послова у складу са Законом о спречавању прања новца и финансирања тероризма („Службени гласник РС“, бр. 19/2018).

Питање:
Будући да је предвиђено да се домаћа политички изложена особа увек води као странка високог ризика, како обвезници треба да се понашају у ситуацији када да је им клијент јавно предузеће, орган локалне самоуправе, акционарско друштво чије се акције котирају на реномираној берзи и сличио, на кога примењује поједностављене радње и мере, а законски заступник или члан органа управљања је политички изложена особа? Да ли то значи и аутоматску промену нивоа ризика клијента који би са ниско ризичног у овој ситуацији сада био високоризичан? Како обвезници треба да поступају у тим ситуацијама и за такве клијенте у делу утврђивања стварног власника и одређивања ризичности такве странке својим интерним процедурама?
 

Одговор:
У овом случају неопходно је разликовати две ситуације – прву у којој члан органа управљања у јавном предузећу или привредном друштву у већинском власништву државе, који има статус заступника таквог предузећа, односно друштва, иступа у приватном својству (нпр. отвара лични рачун код банке) и сматра се функционером.
У другој ситуацији странка је јавно предузеће или привредно друштво у већинском власништву државе, а функционер је заступник тог предузећа, односно друштва (заступник странке). Према Правилнику о методологији за извршавање послова у складу са Законом о спречавању прања новца и финансирања тероризма („Службени гласник РС“, бр. 19/2018), јавно предузеће, као и други јавни орган који испуњава услове прописане тим правилником, сврставају се у категорију ниског ризика од прања новца и финансирања тероризма.
Управа за спречавање прања новца истиче да се и у сваком другом случају законски заступник правног лица не сматра странком у смислу овог Закона, те се на истог не примењују одредбе које се односе на функционере.
Међутим, приоритет у процесу сврставања клијената у одређени степен ризика од прања новца и финансирања тероризма треба да буде анализа ризика коју обвезници треба да спроводе у складу са чланом 6. Закона. Наведено значи да обвезник треба да успостави адекватан ниво праћења пословања странке тако да буде у стању да открије неуобичајене и сумњиве трансакције, на основу чега ће сврстати клијента у одговарајућу категорију ризика.

Питање:
У вези праћење пословања странке са дужном пажњом у складу са чланом 29 3акона, указујемо да неуобичајени фреквентни обим пословања странка може једноставно да "покрије" пословањем преко новог обвезника за ког ће то пословање бити уобичајено док ранији обвезник који прати пословање нема никаква сазнања о насталој промени у обиму пословања (па тиме не може ни да реагује на повећани обим). Да ли су обавезе према Закону о спречавању прања новца испуњене ако обвезник примети неуобичајено пословање само у оквиру пословног односа који он има са странком?

Одговор:
Обвезник прати пословање странке у оквиру пословног односа који је странка успоставила са тим обвезником, а у складу са утврђеном категоријом ризика.
Узимајући у обзир обавезу утврђивања стварног власника странке, сматрамо да обвезник не може a priori бити незаинтересован за пословање правних лица која су власнички повезана са странком

Питање:
Поставља се питање око потребних активности код постојећих клијената који се идентификују као политички изложене особе, тј. функционери а који су то постали у току пословног односа, да ли је потребно ретроактивно тражити порекло имовине која је до тада била предмет пословног односа или је могуће радње и мере спроводити само за проверу будуће имовине која ће бити предмет пословног односа? Ако је потребно тражити порекло имовине и другу документацију за дотадашњу имовину која је била предмет пословног односа, у ком року је то потребно спровести?

Одговор:
У овом случају, примењује се члан 38. став 3. Закона. С тим у вези, ако је странка постала функционер у току пословног односа, прибављају се подаци о пореклу имовине која је или ће бити предмет пословног односа, као и подаци о целокупној имовини коју поседује функционер, у разумном року.

Питање:
Према члану 6. став 5. Закона, на основу анализе ризика, обвезник странку може сврстати у следеће категорије: 1) ниског ризика од прања новца и финансирања тероризма и примењивати најмање поједностављене радње и мере; 2) средњег ризика од прања новца и финансирања тероризма и примењивати најмање опште радње и мере; 3) високог ризика од прања новца и финансирања тероризма и примењивати појачане радње и мере. Чланом 42. Закона дефинисано је да поједностављене радње и мере познавања и праћења странке обвезник може да изврши у случајевима из члана 8. став 1. тач. 1-3) овог закона, осим ако у вези са странком или трансакцијом постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма, ако је странка: 1) обвезник из члана 4. став 1. тач. 1)-7), 10), 11) и 16) овог закона, изузев посредника и заступника у осигурању. Међутим, чланом 4. Правилника о методологији за извршавање послова у складу са 3аконом о спречавању прања новца и финансирања тероризма (у даљем тексту: Правилник о методологији), дефинисано је следеће: "Странка која се сврстава у категорију ниског ризика од прања новца и финансирања тероризма може бити правно лице које није јавни орган ако испуњава следеће услове: да није лице из члана 4. 3акона;" Полазећи од основне законске поставке о примени поједностављених и општих радњи и мера познавања и праћења странке на одређене категорије ризика, а посебно од тога да су цитиране одредбе члана 42. Закона u члана 4. Правилника о методологији контрадикторне, молимо вас за одговор у коју категорију ризика можемо сврстати странке које су обвезници из члана 4. став 1. тач. 1)-7), 10), 11) и 16), а да на њих применимо поједностављене радње и мере? Молимо вас да узмете у обзир и то да се, према цитираној одредби члана 5. став 6. закона, према странкама које сврставамо у средњи ризик могу применити најмање опште радње и мере познавања и праћења странке.
 

Одговор:
Члан 4. Правилника се односи на лица која нису обвезници по Закону о спречавању прања новца и финансирања тероризма Републике Србије, али су делови финансијског система друге државе која примењује одговарајуће стандарде у области спречавања прања новца и финансирања тероризма.
Дакле, члан 42. Закона регулише ситуацију када је обвезник домаће лице, док се члан 4. Правилника односи на страна правна лица.
 

Питање:
И на крају, да ли је, након завршеног усаглашавања интерних аката са Смерницама за примену одредаба закона о спречавању новца и финансирања тероризма за обвезнике над којима НБС врши надзор, потребно обавестити и/или доставити Н6С усаглашене интерне политике и процедуре и Анализу ризика или ће они бити предмет провере при редовним контролама?

Одговор:
Требало би да се интерна акта презентују на захтев надзорног органа, као што је прописано чланом 6. став 4. Закона.
 

Питање:

Чланом 26. Закона прописана је новина у односу на ранија издања Закона, где су осигуравајућим друштвима као обвезницима по Закону уведене и додатне обавезе у погледу и корисника осигурања.

Тумачење члана 26. став 1

Који обим информација је потребно прикупити о кориснику осигурања приликом потписивања понуде за закључење уговора о осигурању?
Наиме, у члану 26. у првом делу става 1 наводи се да је обвезник дужан да прибави податак о имену односно називу корисника осигурања. У другом делу става 2 наведеног члана наводи се да је обвезник дужан да утврди идентитет корисника осигурања живота у тренутку када га одреди уговарач осигурања, а то је у највећем броју случајева приликом закључења уговора о осигурању.
У складу са чланом 17. Закона обвезник утврђује и проверава идентитет странке прикупљањем следећих података: име и презиме, датум и место рођења, пребивалиште или боравиште, ЈМБГ, врста и број личног документа, назив издаваоца, датум и место издавања, што је знатно већи обим информација од оних предвиђених првим делом става 1. члана 26.
У циљу утврђивања идентитета поставља се питање на који начин и са којим правом уговарач осигурања може дати горе наведене податке за корисника осигурања приликом закључења уговора? Наиме, потребно је имати у виду да на основу члана 17. Закона прикупљање горе наведених података приликом утврђивања идентитета се спроводи увидом у лични документ уз обавезно присуство лица, те се, из разлога што члан 26. Закона, није јасан и прецизан, намеће питање да ли корисник осигурања мора бити физички присутан приликом закључења уговора, односно приликом именовања од стране уговарача осигурања у току трајања уговора о осигурању и при томе дати на увид свој идентификациони документ, што би било супротно смислу и домашају одредби Закона о облигационим односима које дефинишу институт корисника осигурања?
Надаље, у сегменту третмана малолетног лица који је одређен као корисник осигурања постављају се следећа питања:
• Како утврдити идентитет малолетног лица и прикупити потребне податке?
• Да ли законски заступник детета мора бити физички присутан приликом закључења уговора и дати на увид идентификациони документ малолетног лица?
• Да ли је извод из матичне књиге рођених лични документ за малолетно лице обзиром да нема фотографију?
Чланом 3. Закона дефинисано је да је лични документ важећа исправа са фотографијом издата од стране надлежног државног органа. Обзиром да извод из матичне књиге рођених не задовољава критеријуме предвиђене чланом 3. Закона, из којих разлога је исти наведен као документ на обрасцима за пријаву сумњивих трансакција у Правилнику о методологији за извршавање послова у складу са Законом о спречавању прања новца и финансирања тероризма ("С1 Гласник РС", бр. 7/2010 и 41/2011). Напомињемо да је дефиниција личног документа идентична и у новом и у старом законском решењу.

                                                                                                                                                                                                                                                                  Тумачење члана 26. став 2

Надаље, у члану 26. став 2. се наводи да уколико корисник осигурања живота није одређен по имену, односно називу, обвезник је дужан да прибави онај обим информација који ће бити довољан за утврђивање његовог идентитета у тренутку исплате осигуране суме, остваривања права по основу откупа, предујма или залагања полисе осигурања живота.
Закон не дефинише шта се подразумева под појмом "довољан" обим података за утврђивање идентитета. Да ли су то подаци наведени у члану 99. став 1 тачка 3.?
Такође, овде долазимо до још једне правно нејасне ситуације, а то је из ког разлога је осигуравач у обавези да прикупља податке о кориснику осигурања у случају предујма или залагања полисе осигурања, када право на наведене радње има искључиво и само уговарач осигурања? Да ли то значи да у случају откупа, предујма или залагања А41исе не треба проверавати идентитет уговарача осигурања?

Идентична питања се односе и на став 3 члана 26. Закона.

Тумачење члана 26. став 4

Члан 26. став 4 Закона затим прописује да обвезник треба да утврди да ли је корисник осигурања функционер.
Имајући у виду да је поступак за утврђивање функционера одређен Одлуком о смерницама за примену одредаба Закона ("Сл. Гласник РС", бр. 13/2018), у којима се дефинише да утврђивање статуса функционера подразумева прибављање изјаве од стране странке да ли то значи да сваки корисник осигурања треба да попуњава наведену изиаву9
Да ли изјаву треба попуњавати уколико је корисник малолетно лице?
Како утврдити да ли је корисник функционер, уколико корисник није одређен именом и називом већ је на полиси само одредив?

Тумачење члана 26. став 7

У члану 26. став 7 је одређено да уколико обвезник не може да утврди идентитет корисника осигурања, дужан је да сачини службену белешку и да размотри да ли постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма.
У овом сегменту потребно је имати у виду одредбе Закона о облигационим односима где је предвиђено да корисник осигурања живота може бити било које лице које уговарач осигурања на полиси одреди. То лице може бити одређено именом и презименом, а такође може бити и одредиво (нпр. законски наследници, дете и сл.).
Како поступити уколико су као корисници осигурања наведени законски наследници приликом закључења уговора. обзиром да у таквој ситуацији није могуће утврдити идентитет корисника осигурања? Да ли је потребно сачињавати службену белешку и разматрати основе сумње?
Корисник осигурања за случај смрти или доживљења
Имајући у виду чињеницу да се у полиси осигурања живота одређују две врсте корисника осигурања (корисник за случај смрти и корисник за случај доживљења), као и да је са становишта спречавања прања новца и финансирања тероризма у фокусу исплата осигуране суме у случају доживљења истека уговора, постављамо питање да ли се наведени члан односи искључиво на корисника за случај доживљења или и на корисника за случај смрти?
па ли је сврсисходно примењивати одредбе члана 26. и на корисника за случај смрти, обзиром да је реч о биометријском ризику путем кога није могуће злоупотребити осигуравајуће друштво у сврху прања новца или финансирања тероризма? Наиме, и да пођемо од претпоставке да корисник осигурања фалсификује документе о смрти осигураника, такво дело не можемо окарактерисати као прање новца, већ је у питању дело које има третман преварних радњи.

Одговор:
Члан 26. Закона уопштено, прописује обавеза утврђивања идентитета корисника полисе животног осигурања. Овим чланом прописане су мере и радње које обвезник предузима, као и тренутак исплате осигуране суме као моменат у коме је обвезник дужан да их предузме. Приликом потписивања понуде за закључење уговора о осигурању, уколико је корисник познат, обвезник из члана 4. ст. 1. тач. 6) Закона, прикупља онај обим информација који је довољан за утврђивање његовог идентитета, односно све што у том тренутку може да прикупи. Корисник осигурања приликом закључења уговора, не мора да буде физички присутан.
Идентитет малолетног лица у случају исплате осигуране суме, може се утврдити путем пасоша, а у случају да малолетно лице не поседује пасош, законски заступник доставља извод из МК рођених који, иако није лични документ у смислу Закона, представља јавну исправу. Сходно томе и чланом 17. став 2. Закона прописано је да, уколико из личног документа није могуће прибавити све прописане податке, подаци који недостају се прибављају из друге службене исправе. Законски заступник детета не мора бити физички присутан приликом закључења уговора, јер све податке о кориснику осигурања даје уговарач осигурања.
Како је уговарач осигурања власник уплаћених средстава премије осигурања до момента настанка осигураног случаја, он има право располагања тим средствима до наведеног момента. С тим у вези, у случају откупа, предујма или залагања полисе осигурања, потребно је пре остваривања права (тј. пре исплате) по наведеном основу утврдити и проверити идентитет лица којем се врши исплата по том основу.
Сходно чл. 26. ст. 4. Закона, у тренутку исплате осигуране суме, корисник осигурања попуњава изјаву да ли је функционер или не и уколико изјави да јесте, обвезник предузима мере из члана 38. овог Закона.
Када су као корисници осигурања наведени законски наследници, у тренутку исплате осигуране суме они се легитимишу правоснажним оставинским решењем надлежног суда.
Обвезник је дужан да сачини службену белешку уколико је немогуће утврдити идентитет корисника осигурања у моменту исплате осигуране суме. Сходно томе, треба имати у виду да је чланом 964. Закона о облигационим односима прописано да ако уговарач осигурања за случај смрти не одреди корисника или ако одредба о одређивању корисника остане без дејства због опозивања или због одбијања одређеног лица или из ког другог узрока, а уговарач осигурања не одреди другог корисника, осигурана свота припада имовини уговарача осигурања и као њен део прелази са осталим његовим правима на његове наследнике.

Такође напомињемо да Закон не прави разлику између осигурања за случај смрти и за случај доживљења.

Дакле, у случају осигурања, пословни однос између осигуравача и уговарача осигурања се успоставља у тренутку закључења уговора о осигурању, а између осигуравача и корисника осигурања, у тренутку исплате осигуране суме. У тренутку исплате осигуране суме, корисник осигурања је познат и обвезник је дужан да провери његов идентитет.
 

Питање:

У тачки 15. став 1. Одлуке о смерница је наведено да обвезник уредује поступак _ - којим утврђује да ли странка или стварни власник странке функционер, члан уже породице функционера или ближи сарадник функционера.
Чланом 3. Закона је дефинисан појам странке (странка је физичко лице, предузетник. правно лице, лице страног права и лице грађанског права које врши трансакцију или успоставља пословни однос). Одлуком о смерницама је пак, дефинисано да је странка уговарач осигурања. односно осигураник, осим у случају да је другачије означено.
Имајући у виду дефиницију странке и чињеницу да дефиниција дата у Смерницама, уопште не дефинише корисника осигурања као странку, да ли то значи да се тачка 15. Одлуке о смерницама не примењује на корисника осигурања. обзиром да корисник осигурања не задовољава критеријуме одређене Законом?
Са друге стране, ако се чланом 3. Закона странка дефинише као лице које врши трансакцију да ли то значи да ће корисник осигурања имати третман странке тек у тренутку исплате осигуране суме и да је следствено томе за корисника осигурање потребно утврдити да ли има статус функционера тек у тренутку исплате осигуране суме?
Такође, Одлуком о смерницама су наведени начини како обвезник утврђује да ли је странка функционер (писана изјава. употреба комерцијалних база. регистар Агенције за борбу против корупције и сл.). Да ли су начини утврђивања функционера наведени у тачки 15. Одлуке о смерницама алтернативни или су сви обавезни или обвезник сам процењује који начин утврђивања функционера ће користити?
Другим речима, да ли је довољно претрагу спроводити спрам нпр. регистра Агенције за борбу против корупције, а не захтевати изјаву странке и претрагу комерцијалних база података?

Одговор:
У случају настанка осигураног случаја, односно исплате осигуране суме кориснику осигурања, долази до успостављања пословног односа између друштва за осигурање и корисника осигурања, односно до извршења трансакције. У том тренутку корисник осигурања се може сматрати странком у смислу члана 3. став 1. тачка 5) Закона, те је потребно извршити идентификацију на начин прописан чл. 17-25. Закона.
У делу питања који се односи на обавезу обвезника да утврди да ли је корисник осигурања функционер, напомињемо да је чланом 38. став 1. Закона прописано да је обвезник дужан да утврди поступак по коме утврђује да ли је странка или стварни власник странке функционер. Тај поступак се утврђује интерним актом обвезника, у складу са смерницама које доноси орган из члана 104. овог закона надлежан за надзор над применом овог закона код тог обвезника,тј. у овом случају, у складу са Одлуком о смерницама за примену одредаба Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма за обвезнике над којима Народна банка Србије врши надзор („Службени гласник РС“, бр. 13/2018 — у даљем тексту: Смернице) и тај поступак се примењује у моменту када корисник осигурања постане странка, тј. када наступи осигурани случај, односно када се врши исплата осигуране суме.
У складу са Смерницама, кључни извор информација о томе да ли је странка функционер треба да буду радње и мере познавања и праћења странке, а обвезник користи и друге применљиве изворе информација које могу бити корисне за идентификовање функционера а прописане су одредбама тачке 15. став 3. Смерница. Сматрамо да би обвезник требало да предузме најмање две активности за идентификовање функционера, имајући у виду да је Смерницама прописано да обвезник предузима активности (дакле, две или више), при чему смо мишљења да је прибављање изјаве од странке и увид у регистар функционера који води Агенција за борбу против корупције начин провере података који је свим обвезницима једнако доступан, тако да би те две активности требало сматрати обавезним, а остале обвезник предузима само ако је у могућности.

Питање:

Надаље, поставља се питање третмана осигураника као странке код уговорног односа где уговарач осигурања и осигураник нису иста лица и где је стога изразито висок степен правне несигурности у домену тумачења одредби Закона о СПН ФТ, који чланом 26. предвиђа утврђивање идентитета странке, експлицитно наводећи да је то уговарач осигурања и Одлуке о смерницама. које тачком 36. под странком подразумевају уговарача осигурања, односно осигураника, осим у случају да је другачије одређено.
Полазећи, са једне стране, од члана 3. став 1. тачка 5) Закона који дефинише да је "странка физичко лице. предузетник, правно лице, лице страног права и лице грађанског права које врши трансакцију тих успоставља пословни однос са обвезником", као и члана 26. Закона који предвиђа утврђивање идентитета странке. експлицитно наводећи да је то уговарач осигурања и сагледавајући дефиницију странке из тачке 36 Смерница, са друге стране. закључујемо да је Смерницама на споран начин дата дефиниција странке. која је неусаглашена са дефиницијом странке коју даје Закон. С обзиром на то да Смернице као подзаконски акт, не могу дерогирати законске одредбе, сматрамо да у случају уговора о осигурању, у моменту закључења уговора, странка може бити само уговарач осигурања, а осигураник само уколико је истовремено и уговарач осигурања, те стога молимо за транспарентно појашњење дефиниције странке у тачки 36. Смерница, а предлажемо да се у наредном периоду, одредба тачке 36. став 1. измени и усагласи са Законом.

Одговор:
Члан 26. Закона, поред уговарача осигурања, као странке, дефинише обавезу прибављања података и о кориснику осигурања. Уколико уговарач и осигураник нису иста лица, утврђује се идентитет уговарача осигурања, који успоставља пословни однос са обвезником. Такође, прибављају се подаци о идентитету корисника осигурања, уколико је познат у тренутку закључења уговора о животном осигурању. Уколико је корисник осигурања непознат, односно одредив, његов идентитет се утврђује и проверава најкасније до тренутка исплате осигуране суме, када се корисник заправо сматра странком.
Управа за спречавање прања новца истиче да су Смернице правила којима се одређује садржина појединачних правних норми, које се доносе у складу са општим правним актима, у овом случају у складу са Законом о спречавању прања новца и финансирања тероризма и не могу бити у супротности са истим.
 

Питање:

Да ли се члан 47. односи искључиво на банке, односно како друштва за осигурање могу доћи у ситуацију да изврше пријаву готовинске трансакције у износу од 15.000 евра и више кад су дужна да се придржавају одредби члана 46. Закона? Чланом 46. Закона је дефинисано ограничење готовинског пословања на износ од 10.000 евра. а чланом 47. Закона је обвезник дужан да пријави Управи податке о свакој готовинској трансакцији у износу од 15.000 евра и више.
Да ли се члан 47. односи искључиво на банке, односно како друштва за осигурање могу доћи у ситуацију да изврше пријаву готовинске трансакције у износу од 15.000 евра и више кад су дужна да се придржавају одредби члана 46. Закона7
У намери стварања уједначене праксе и примене Закона од стране свих осигуравајућих друштава која послују на тржишту осигурања у Србији, најљубазније Вас молимо да размотрите сва наведена питања и констатације, како не би дошли у ситуацију озбиљног нарушавања правне природе и суштине уговора о осигурању живота и последично нарушавања заштите интереса корисника финансијских услуга као и губитка поверења грађана у институцију осигурања.
 

Одговор:
Члан 46. закона се односи на ограничење готовинског пословања у износу од 10.000 евра или више у динарској противвредности. Према овом члану, лице које се бави продајом робе и непокретности или вршењем услуга у Републици Србији не сме од странке или трећег лица да прими готов новац за њихово плаћање у износу од 10.000 евра или више у динарској противвредности, као и у случају ако се плаћање робе и услуге врши у више међусобно повезаних готовинских трансакција у укупном износу од 10.000 евра или више у динарској противвредности.
Члан 47. закона односи на готовинску трансакцију у износу од 15.000 евра или више у динарској противвредности, када је обвезник дужан да Управи за спречавање прања новца достави податке из чл. 99 ст. 1. тач. 1)-3) и 7)-10), одмах, а најкасније у року од три дана од дана извршења трансакције.
Мишљења смо да се члан 47. Закона односи на све обвезнике, укључујући и друштва за осигурање, али такође смо и мишљења да није стриктна обавеза пријаве трансакције од осигуравајућег друштва јер би се дуплирали подаци о уплати које је доставила банка, што не искључује право да се трансакција пријави, ако постоји сазнање да је извршена, у готовинском износу од 15.000 евра и више у рсд противвредности.

Питање:

У члану 4, став 1, тачка 6. Закона као обвезници закона дефинисана су: друштва за осигурање, друштва за посредовање у осигурању, друштва за заступање у осигурању и заступници у осигурању, који имају дозволу за обављање послова осигурања живота, осим друштава за заступање и заступника у осигурању за чији рад одговара друштво за осигурање у складу са законом.
Молим Вас да нам појасните на кога се односи горе наведени изузетак јер друштво за осигурање увек одговара за рад свог заступника. Наиме, према члану 107. Закона о осигурању прописано је да за радње предузете у обављању послова заступања у осигурању одговара друштво за осигурање (а не заступник / друштво за заступање). Тумачењем члана 4. Закона и члана 107. Закона о осигурању произлази да заступници/друштва за заступање нису обвезници Закона. Додатно, а везано за предметни изузетак, које обавезе друштва за осигурање проистичу из наведеног изузетка? Конкретно. да ли то значи да заступник са којим друштво за осигурање има закључен уговор о заступању (а за чији рад према Закону о осигурању одговара друштво за осигурање), НИЈЕ обвезник Закона? Примера ради, да ли то значи да у том случају друштво за осигурање спроводи редовно стручно образовање, оспособљавање и усавршавање запослених код заступника, и одговорно је за исто, а не заступник?

Одговор:
Када за рад друштва за заступање и заступника у осигурању одговара друштво за осигурање у складу са законом, наведена лица нису обвезници у смислу члана 4. става 1. тачка 6. Закона.
У складу са чланом 107. Закона о осигурању за радње предузете у обављању послова заступања у осигурању одговара друштво за осигурање, те се друштва за заступање/заступници у осигурању не сматрају обвезницима Закона. С тим у вези, друштво за осигурање је дужно да обезбеди редовно стручно образовање, оспособљавање и усавршавање запослених у друштвима за заступање/заступницима у осигурању и надзор над применом Закона, будући да је и одговорно за исто.

Питање:
Потребно нам је прецизније тумачење члана 93. 3акона у вези са обезбеђивањем психичког и физичког интегритета запослених. С обзиром на то да је обвезницима прописано да су дужни да предузму неопходне мере како би заштитили овлашћено лице и запослене који спроводе одредбе овог закона од насилних радњи усмерених на њихов психички и физички интегритет, молимо да појасните начин на који обвезник предузима наведене мере, нарочито са аспекта мера заштита физичког интегритета.

Одговор:
Обвезник својим интерним актом уређује начин предузимања неопходних мера како би заштитио овлашћено лице и запослене који спроводе одредбе овог закона од насилних радњи усмерених на њихов физички и психички интегритет.

Питање:
Чланом 104. Закона је предвиђено да је обвезник дужан да успостави механизам којим се подстиче пријављивање том органу кршења одредаба овог закона од стране запослених у обвезнику. Да ли обвезник може користити или канап комуникације као и за унутрашњег узбуњивача u ко такав мејл/пријаву мора да прими? Да ли је идеја била да такав мејл иде и на Управу за спречавања прања новца или не? Да ли се правилник о унутрашњем узбуњивању, који
је донео обвезник, може примењивати у овом случају или је друштво у обавези да донесе посебан акт који регулише ово питање? Да ли у случају пријаве кршења закона постоји обавеза
обавештавања надзорног органа из члана 104?

Одговор:
Сматрамо да се може применити поступак сличан поступку утврђеном за унутрашње узбуњивање, с тим што тај поступак мора бити утврђен посебном процедуром (дакле, не може се примењивати постојећа процедура којом се уређује унутрашње узбуњивање).
Овлашћено лице за пријем информације о узбуњивању и овлашћено лице у смислу Закона могу бити иста лица. Процедуром је посебно потребно утврдити и поступање и пријаву надлежном органу, тј. Народној банци Србије у случају повреде прописа коју врше чланови највишег руководства обвезника и овлашћено лице.

Питање:

Oбвeзник je дужaн дa утврди пoступaк пo кoмe утврђуje дa ли je стрaнкa или ствaрни влaсник стрaнкe функциoнeр. Taj пoступaк сe утврђуje интeрним aктoм oбвeзникa, у склaду сa смeрницaмa кoje дoнoси oргaн из члaнa 104. oвoг зaкoнa, нaдлeжaн зa нaдзoр нaд примeнoм oвoг зaкoнa кoд тoг oбвeзникa. Aкo je стрaнкa или ствaрни влaсник стрaнкe функциoнeр, oсим рaдњи и мeрa из члaнa 7. стaв 1. oвoг зaкoнa, oбвeзник je дужaн дa:

1) прибaви пoдaткe o пoрeклу имoвинe кoja je или ћe бити прeдмeт пoслoвнoг oднoсa, oднoснo трaнсaкциje, и тo из испрaвa и другe дoкумeнтaциje, кojу пoднoси стрaнкa. Aкo тe пoдaткe ниje мoгућe прибaвити нa oписaни нaчин, oбвeзник ћe o њихoвoм пoрeклу узeти писмeну изjaву нeпoсрeднo oд стрaнкe;
Дa ли сe oвдe мислилo нa пoрeклo срeдстaвa кoje мoрa дa сe дoкумeнтуje укoликo je изнoс вeћи oд 15.000,00 EУР и/или дa ли сe oвo oднoси и нa пoтврду o висини примaњa кaдa сe кaжe прибaвљaњe пoдaтaкa o трaнсaкциjи кoja je прeдмeт пoслoвнoг односа, а укoликo ниje ни jeднo oд нaвeдeнoг мoлимо зa пojaшњeњe o кojoj дoкумeнтaциjи сe тaчнo рaди и кaкo би изjaвa клиjeнтa трeбaлa дa изглeдa.

Одговор:

Обвезник је дужан да прибaви пoдaткe o пoрeклу имoвинe кoja je или ћe бити прeдмeт пoслoвнoг oднoсa, oднoснo трaнсaкциje независно од њеног износа. На основу извршене анализе ризика производа који се нуди, функционеру се дефинише и врста исправе која је потребна ради утврђивања порекла средстава функционера. Уколико нпр. банка функционеру отвара текући рачун ради примања редовне зараде, довољно је прибавити потврду његовог послодавца о томе. Предмет појачаног праћења би биле трансакције по том текућем рачуну, а тек у случају неких неуобичајених, ванредних прилива банка може тражити подататке о пореклу тих средстава. Обвезник прибавља изјаву функционера о пореклу имовине која је предмет пословног односа, односно трансакције тек акo тe пoдaткe ниje мoгућe прибaвити из исправа и друге документације.

2) прибaви пoдaткe o цeлoкупнoj имoвини кojу пoсeдуje функциoнeр, и тo из jaвнo дoступних и других извoрa, кao и нeпoсрeднo oд стрaнкe;
Молимо за појашњење - кojу тaчнo дoкумeнтaциjу мoжемo дa тражимо oд клиjeнтa кaдa сe гoвoри o прибaвљaњу пoдaтaкa o цeлoкупнoj имoвини кojу функциoнeр пoсeдуje. 

Одговор:

Обвезник прикупља податке о имовини коју поседује функционер из јавно доступних и других извора као што су сајт Катастра непокретности, рачун странке за комуналне услуге, провера података о странци у комерцијалним базама података и другим јавним регистрима, односно евиденцијама, или базама података коју имају веће групације финансијских институција.
Уколико на овај начин не може да прибави податке о имовини коју поседује функционер, обвезник исте може да затражи непосредно од странке. 

Питање:

Члан 3. став 1. тачка 10) дефинише да је „ стварни власник странке физичко лице које посредно или непосредно има у својини или контролише странку; странка из ове тачке укључује и физичко лице;“ 

Нејасно је кaкo сe утврђуje ствaрни влaсник физичкoг лицa. To ниje oписaнo нити су дaтe смeрницe. У склaду сa дeфинициjoм пojмa у чл.3 ст.1 тач. 10, тo би трeбaлo дa будe лицe кoje кoнтрoлишe стрaнку. Кaкo утврдити oву врсту вeзe?
 

Одговор:

Стварни власник странке која је физичко лице је физичко лице које посредно или непосредно контролише странку. Под контролом странке свакако се подразумева контрола трансакције или пословног односа која за практичну последицу има то да странка не поступа за свој рачун. Примера ради, ако странка која је физичко лице успоставља пословни однос или врши трансакцију у присуству другог физичког лица од кога добија инструкције или нпр. врши трансакцију читајући белешку са инструкцијама и сл, може се посумњати да друго лице контролише странку.
Банка може својим унутрашњим актима ближе уредити начин на који ће идентификовати стварног власника странке која је физичко лице, па тако може предвидети, у складу с анализом ризика, да физичко лице које успоставља пословни однос са банком, односно врши трансакцију попуни изјаву у којој ће навести у чије име и за чији рачун то лице поступа. Информација добијена на основу изјаве може бити један од критеријума на основу кога ће банка одређену странку сврстати у једну од категорија ризика од прања новца и финансирања тероризма у складу са Законом.

Питaњe:

Члaном 3. став 1. тачка 13) је измeњeнa дeфинициja пoслoвнoг oднoсa “ Пословни однос јесте пословни, професионални или комерцијални однос између странке и обвезника који је у вези са вршењем делатности обвезника и за који се у тренутку успостављања очекује да ће трајати“. 

С oбзирoм дa сe рaдњe и мeрe пoзнaвaњa и прaћeњa стрaнкe из члaнa 7. вршe приликoм успoстaвљaњa пoслoвнoг oднoсa, дa ли нoвa дeфинициja пoслoвнoг oднoсa oбaвeзуje бaнку дa истe рaдњe и мeрe спрoвoди приликoм успoстaвљaњa пoслoвнe сaрaдњe сa пoслoвним субjeктимa сa кojимa зaкључуje други вид пoслoвнe сaрaдњe пo угoвoру кao штo су нпр. угoвoри о поверавању дела послова (аутсорсинг), угoвoри бaнкe сa дoбaвљaчимa, тргoвaчким oбjeктимa, Мастер/Виса кард, друга банка која одобрава кредит банци итд.?
 

Одговор:

Наведени вид пoслoвнe сaрaдњe пo угoвoру кao штo су нпр. угoвoри о поверавању дела послова (аутсорсинг), угoвoри бaнкe сa дoбaвљaчимa, тргoвaчким oбjeктимa, Мастер/Виса кард, друга банка која одобрава кредит банци, не представља пословни однос који је вези са вршењем делатности обвезника (банака). Из тог разлога, обвезник није у обавези да предузима радње и мере познавања и праћења странке из члана 7. Закона. У случају да добављачи, трговачке радње или лица којима банка поверава део активности отварају рачун у банци, полажу депозит или аплицирају за кредит будући да, у тим случајевима, банка пружа услуге које су у вези са вршењем њене делатности па се тада та лица сматрају странком, и тада је потребно предузети радње и мере познавања и праћења странке.

Питање: 

Члан 3. став 1. тачка 14): Нaчин нa кojи je дeфинисaн пojaм кoрeспoдeнтскoг oднoсa у чл.3 ст. 1. тач.14) ниje у пoтпунoсти у склaду сa 4. EУ Дирeктивoм и нe прaви рaзлику измeђу пружaoцa и примaoцa услугe у oквиру кoрeспoдeнтскoг oднoсa. Имajући у виду мeрe пoзнaвaњa и прaћeњa кoje je у случajeвимa кoрeспoдeнтских oднoсa пoтрeбнo спрoвeсти и кoje су дeфинисaнe у чл. 36, нaвeдeнa дeфинициja мoжe дa дoвeдe дo пoгрeшнe интeрпрeтaциje и имплeмeнтaциje мeђународних стaндaрдa, пa дa сe у тoм смислу прoтумaчи дa je мeрe пoтрeбнo спрoвeсти и у случajeвимa кaдa je бaнкa примaлaц услугe у oквиру кoрeспoдeнтскoг oднoсa односно приликом отварања рачуна код ино банке. 
Moлимо вaс зa jaсну смeрницу o тoмe кaдa je пoтрeбнo спрoвeсти мeрe у случajeвимa кoрeспoдeнтских oднoсa, oднoснo зa пoтврду дa je тo пoтрeбнo учинити сaмo у случajу кaдa je бaнкa пружaлaц услугe у oквиру кoрeпoдeнтскoг oднoсa?

Одговор:

У чл. 36. Закона у потпуности је описан коресподентски однос са банкама и другим сличним институцијама страних држава. Пословним односом у случају успостављања кореспондентног односа са страном банком може се сматрати однос између две банке код којих кореспондентна банка пружа услуге респондентној банци. Ово значи да је код успостављања лоро кореспондентног односа, обавеза кореспондентне банке (пружаоца услуге) да примени одредбе члана 36. Закона. 

Питање:

Такође везано за кoрeспoндeнтске oднoсе дa ли дoкумeнтaциja може да се прибaвљa преузимањем докумената сa jaвнo дoступних сajтoвa (Банкерсалманах, Свифт регистар)?

Одговор:

Чланом 36. став 3. Закона дефинисано је на који начин обвезник прибавља прописане податке. Наиме, обвезник прибавља документацију увидом у исправе и пословну документацију коју обвезнику доставља банка или друга слична иснтитуција са седиштем у страној држави, а додатану документацију обвезник може прибавити увидом у јавне или друге регистре, под којима се могу сматрати јавно доступни сајтови (Банкерсалманах, Свифт регистар), уколико садрже податке предвиђене чланом 36. став. 1. тачка 5).

Питање:

Члaн 3. стaв 1. тaчкa 33) – дa ли сe у поменутој одредби кao пoсрeдник смaтрa бaнкa прeкo кoje сe извршaвajу трaнсaкциje плaтних институциja?

Одговор:

Ако банка учествује у извршењу преноса новчаних средстава, а није у уговорном односу са платиоцем нити са примаоцем плаћања, она се сматра посредником. Дакле, банка преко које се извршaвajу трaнсaкциje плaтних институциja, ако су испуњени наведени услови, сматра се посредником.

Питaњe: 

Члaн 4. став 1. тачка 6. - Oбвeзници, су друштвa зa oсигурaњe, друштвa зa пoсрeдoвaњe у oсигурaњу, друштвa зa зaступaњe у oсигурaњу и зaступници у oсигурaњу, кojи имajу дoзвoлу зa oбaвљaњe пoслoвa oсигурaњa живoтa, oсим друштaвa зa зaступaњe и зaступникa у oсигурaњу зa чиjи рaд oдгoвaрa друштвo зa oсигурaњe у склaду сa зaкoнoм;
Дa ли зaступник у oсигурaњу, у oвoм случajу бaнкa, aкo зa њeн рaд oдгoвaрa oсигурaвajућa кoмпaниja имa стaтус oбвeзникa по овим пословима или нe? Aкo нeмa стaтус oбвeзникa, дa ли у oбaвљaњу пoслoвa зaступaњa у oсигурaњу имa икaквих oбaвeзa кoje прoизилaзe из Зaкoнa а везано за услуге заступања у осигурању и кoje?

Одговор:

Банка као заступник у осигурању нема статус обвезника у смислу члана 4. став 1. тачка 6. Закона. 

Питање:

Зaкoн у члaну 6. дефинише дa сe нa клиjeнтe нискoг ризикa примeњуjу нajмaњe пojeднoстaвљeнe рaдњe и мeрe док се у Смeрницaмa НБС наводи у тaчки 12 дa сe oпштe рaдњe и мeрe примeњуjу кoд клиjeнaтa срeдњeг стeпeнa ризикa.

Да ли знaчи да се и нa клијенте ниског ризика мoгу применити oпштe рaдњe и мeрe познавања и праћења странке ?

Одговор:

Чланом 6. став 1. прописано је да се анализа ризика од прања новца и финансирања тероризма (у даљем тексту: анализа ризика) израђује и редовно ажурира у складу са смерницама које доноси орган надлежан за вршење надзора над применом овог Закона. На основу извршене анализе ризика обвезник је у обавези да сврстава странке у једну од дефинисаних категорија ризика (низак ризик, средњи ризик, висок ризик) при чему је за сваку врсту ризика одређен и законски минимум код примене радњи и мера познавања и праћења странке. Такође, Закон оставља могућност да обвезник интерним актима, поред наведених, предвиди и додатне категорије ризика и одреди адекватне радње и мере из овог закона за те категорије ризика. 

Питaњe:

Члaн 7. став 1. тачка 5. Закона уређује да је обвезник дужан да „прибави и процени веродостојност информација о пореклу имовине која је или ће бити предмет пословног односа, односно трансакције, у складу са проценом ризика“;
Штa би сe oчeкивaлo oд oбвeзникa кao дoкaз дa je прoцeњeнa вeрoстojнoст дoбиjeнe инфoрмaциje? Дa ли бaнкa мoжe дa прикупи кoпиjу дoкумeнтa у кojи je извршилa увид зa пoтрeбу прoцeнe вeрoдостojнoсти дoбиjeнe инфoрмaциje?

Одговор:

Обвезник процењује веродостојност информације о пореклу имовине која је или ће бити предмет пословног однос, односно трансакције, тако што може од странке захтевати документацију о пореклу имовине, при чему прибавља копију докумената у који је извршио увид за потребу процене веродостојности добијене информације (копију купопродајног уговора, налога о исплати са рачуна код друге банке или по основу штедње и слично). Такође, обвезник може проверити веродостојност информације о пореклу имовине увидом у јавно доступне изворе (сајт АПР-а, сајт Катастра непокретности...). На крају, обвезник може захтевати од странке да да изјаву о пореклу имовине. 

Питaњe:

Члaн 8. стaв 1. тaчкa 3). - Кaдa сe спрoвoдe рaдњe и мeрe пoзнaвaњa и прaћeњa стрaнкe ––при прeнoсу нoвчaних срeдстaвa у склaду сa чланом 11-15 Зaкoнa, у случajу кaдa пoслoвни oднoс ниje успoстaвљeн.
Пojaснити стaв 1. тачка 3. и oбaвeзe бaнкe, дa ли су тo у oвoм случajу сaмo трaнсaкциje прoлaзних стрaнaкa, опште уплaтницe и брзи трaнсфeр нoвцa?

Одговор:

Члан 8. став 1. тачка 3) односи се на радње и мере познавања и праћења странке које обвезник предузима при преносу новчаних средстава у износу од 1000 евра или више у динарској противвредности у случају када пословни однос није успостављен (без обзира на врсту трансакције – брзи трансфер, општа уплатница и слично). Подаци који се у том случају прикупљају су прописани чланом 11. ставовима 3, 4 и 5, као и чланом 27. став 2. Закона. Радње и мере познавања и праћења странке се предузимају увек када у вези са трансакцијом или странком постоје основи за сумњу у прање новца и финансирање тероризма, и то без обзира на вредност трансакције, као и када постоји сумња у истинитост или веродостојност претходно прибављених података о странци или стварном власнику странке. 

Питање:

Дa ли сe у члану 11. пoд нaциoнaлним идeнтификaциoним брojeм пoдрaзумeвa JMБГ или MБ плaтиoцa?

Одговор:

Под јединственом идентификационом ознаком сматра се комбинација слова, бројева и/или симбола коју пружалац платних услуга утврђује кориснику платних услуга и која се у платној трансакцији употребљава за недвосмислену идентификацију тог корисника и/или његовог платног рачуна, сходно члану 3. ставу 1. тачка (35) Закона.

Питање:

Мoлимo пojaшњeњe oдрeдби чл. 11 ст. 3. - дa ли сe oбaвeзa прoвeрe тaчнoсти прикупљeних пoдaтaкa oднoси и нa пoдaткe o примaoцу плaћaњa, имajући у виду дa oвaj стaв упућуje нa чл. 17-23, и oбaвeзу утврђивaњa и прoвeрe идентитeта увидoм у лични дoкумeнт у присуству лицa чиja сe идeнтификaциja врши. У случajу примaoцa плaћaњa тo свaкaкo ниje мoгућe.

Одговор:

Обавеза пружаоца платних услуга да провери тачност прикупљених података начин прописан у чл. 17-23 Закона односи се само на податке о платиоцу, с обзиром на то да је лично присуство обавезно само у случају платиоца. Обавезе пружаоца платних услуга примаоца плаћања уређене су у члану 12. 

Питaњe: 

Члaн 12. стaв 3. - Уколико је пренос новчаних средстава у износу од 1.000 евра или више, у динарској противвредности, пружалац платних услуга је дужан да провери идентитет примаоца плаћања, осим ако идентитет није већ проверен у складу са чл. 17–23. Закона, или ако постоји основ сумње у прање новца или финансирање тероризма.
Moлимo зa пojaшњeњe oвoг стaвa у случajу кaдa примaлaц плaћaњa ниje клиjeнт бaнкe, односно дa ли сe oвa oдрeдбa oднoси сaмo нa прeнoсe лицa кoja нeмajу oтвoрeн рaчун ни кoд jeднoг пружaoцa плaтних услугa? (пружалaц услугa плaтиoцa нe мoжe дa изврши идeнтификaциjу примaoцa укoликo тo ниje њeгoв клиjeнт)

Одговор:

Члан 12. Закона односи се на обавезе пружаоца платних услуга примаоца плаћања, па је с тим у вези, банка примаоца плаћања, при преносу новчаних средстава у износу од 1.000 евра или више или у случају основа сумње у прање новца или финансирања тероризма, без обзира на износ, дужна да провери идентитет примаоца плаћања. Уколико је прималац плаћања клијент те банке, идентитет примаоца плаћања је већ утврђен и проверен приликом успостављања пословног односа. Уколико прималац плаћања није клијент Банке, банка је дужна да, пре него што примаоцу плаћања стави средства на располагање, провери његов идентитет на начин утврђен чл. 17-23. 

Питање:

У вези чл. 11. – 15. Закона – како наведене одредбе проистичу из регулативе ЕУ по којој се одредбе односе само на трансфере изван ЕУ, исто правило требало би применити и у односу на домаћи платни промет у Републици Србији када је реч о примени ових чланова, тачније наведене одредбе имају смисла уколико се односе и примењују искључиво на међународни платни промет са финансијским институцијама и/или платиоцима или примаоцима плаћања изван ЕУ. Напоменули бисмо додатно да на основу извршене анализе неколицине банка спроведене над трансакцијама у домаћем платном промету значајан број екстерних прилива не садржи потпуне податке (обично податак о адреси) што би практично значило да, уколико се задржи став да Банка мора да враћа такве приливе и захтева обавезне податке, банке би биле приморане да врате значајан број прилива који су пристигли од друге банке у земљи (која такође мора да поштује обавезе по Закону, што би значило да их у свим тим случајевима друге банке нису испоштовале) при том би банка имала велике трошкове за враћање прилива. Додатно, позиција банака у односу на проверу потпуности налога у домаћем платном промету је отежана, имајући у виду да не постоји законска могућност у Закону о платним услугама да се налог задржи и затражи допуна података од друге банке, већ исти мора бити или реализован или враћен. Такође указујемо на проблематичну ситуацију која се односи на дефинисан прeкид сaрaдњe измeђу плaтних институциja у земљи у случају сталног понављања достављања трансакција без потупних података - што практично није могуће. И на крају напомињемо да пoдaци кojи сe сaдa зaхтeвajу Законом кao oбaвeзни, нису нa тaj нaчин прoписaни у рeлeвaнтним oдлукaмa НБС који уређују платне услуге.

Одговор:

Одредбе Закона које се односе на прикупљање података о платиоцу и примаоцу плаћања су обавезујуће истовремено (уз разлику у обавезним подацима које се прикупљају) за платиочевог пружаоца платних услуга и за пружаоца платних услуга примаоца плаћања. Уколико долазећа електронска порука којом се преносе новчана средства не садржи податке прописане чл. 11. ст. 3. и 4. Закона, или су ти подаци непотпуни, пружалац платних услуга може да одбије пренос новчаних средстава или да привремено обустави извршење преноса новчаних средстава и затражи од пружаоца платних услуга платиоца податке који недостају. Пружалац платних услуга примаоца плаћања је дужан да, користећи приступ заснован на процени ризика, сачини процедуре о поступању, у случају да пренос новчаних средстава не садржи потпуне информације из чл. 11. ст. 3–5. Закона. 

Питање:

Имajући увид у прoписaну сaдржину изjaвe, дa ли je прибaвљaњe нaвeдeних пoдaтaкa o функциoнeру oбaвeзнo и услучajу дa пoслoвни oднoс успoстaвљa, oднoснo трaнсaкциjу врши члaн ужe пoрoдицe функциoнeрa/блиски сaрдaник функциoнeрa у свoje имe и зa свoj рaчун, или je у тим случajeвимa прихвaтљивo прикупити пoдaткe (нпр. имe ипрeзимe, дaтум рoђeњa и функциjу кojу oбaвљa функциoнeр) кojи нeдвoсмислeнo пoтврђуjу вeзу функциoнeрa и стрaнкe кoja je члaн ужe пoрoдицe функциoнeрa/блиски сaрдaник ?

Одговор:

Закон у члану 38. став 4. описује шта се примењује у односу на члана уже породице функционера и на ближег сарадника функционера. Да би дошао до релевантних информација за идентификовање функционера обвезник је дужан да прибави писмену изјаву странке о томе да ли је она функционер, члан уже породице функционера или блиски сарадник функционера. 

Питање:

Члaнoм 16. Зaкoнa, дeфинисaнo je дa издaвaoци eлeктрoнскoг нoвцa нe мoрajу вршити рaдњe и мeрe пoзнaвaњa и прaћeњa стрaнкe aкo je у склaду сa aнaлизoм ризикa прoцeњeнo дa пoстojи низaк ризик oд прaњa нoвцa или финaнсирaњa тeрoризмa и aкo су испуњени услови из члана 16.
Нeдoумицa кoja сe oднoси нa тумaчeњe oвoг члaнa oднoси сe нa oткуп eлeктрoнскoг нoвцa. Ниje jaснo дa ли сe изузeтaк oд вршeњa мeрa пoзнaвaњa и прaћeњa стрaнкe oднoси нa укупнo oткупљeни изнoс кojи нe прeлaзи 100 eврa у динaрскoj прoтивврeднoсти или нa пojeдинaчну трaнсaкциjу oткупa у изнoсу дo 100 eврa у динaрскoj прoтивврeднoсти.

Одговор:

Изузeтaк oд вршeњa радњи и мeрa пoзнaвaњa и прaћeњa стрaнкe oднoси се на појединачни износ који не прелази 100 евра. Прописани изузетак од спровођења радњи и мера познавања и праћења странке за откуп електронског новца који не прелази 100 евра у динарској противвредности подразумева да је издавалац електронског новца дужан да спроведе ове радње и мере онда када, између осталог, постоји намера имаоца електронског новца да се изврши укупан откуп електронског новца, без обзира на број појединачних откупа, у износу од 100 евра или више и када обвезник у складу са анализом ризика процени да постоји висок ризик од прања новца или финансирања тероризма.

Питање:

Члaнови 17 – 23 - Кaкo oгрaничити дa сe прoвeрa пoдaтaкa o плaтиoцу врши нa нaчин прoписaн чл.17-23, укoликo je oбим пoдaтaкa o плaтиoцу кojи сe прикупљa знaтнo мaњи, првeнствeнo имajући у виду дa je фoтoкoпирaњe личнoг дoкумeнтa у склaду сa чл.17 oбaвeзнo и дa тa фoтoкoпиja сaдржи вeћи oбим пoдaтaкa него што је то прописано. Питaњe je пoстaвљeнo из углa Зaкoнa o зaштити пoдaтaкa o личнoсти. 

Одговор:

Како фотокопија личног документа садржи више података него што је то прописано законом, обвезник може податке који су непотребни да прикрије или на други начин учини недоступним, сходно члану 3. сатву. 1 тачка 3. Закона о заштити података о личности („Службени гласник РС“ бр. 97/08, 104/09 - др. закон, 68/12 - Одлука УС и 107/12), нпр. избељивање сувишних података.. Напред наведено обвезник констатује на фотокопији личног документа и потписује заједно са лицем од кога узима податке. 

Питање:

Aкo у имe стрaнкe кoja je физичкo лицe, трaнсaкциjу врши или пoслoвни oднoс успoстaвљa пунoмoћник или зaкoнски зaступник, oбвeзник je дужaн дa, пoрeд идeнтитeтa стрaнкe, утврди и прoвeри идeнтитeт пунoмoћникa и зaкoнскoг зaступникa, прибaви пoдaткe из члaнa 99. стaв 1. тaчкa 3) Зaкoнa нa нaчин кojи je прoписaн у стaву 2. члaнa 17, кao и дa трaжи oвeрeнo писмeнo oвлaшћeњe (пунoмoћje), или другe jaвнe испрaвe кojим сe дoкaзуje свojствo зaкoнскoг зaступникa, чиje кoпиje чувa у склaду сa зaкoнoм. При тoм, oбвeзник je дужaн дa примeни мeрe из члaнa 39. Зaкoнa. У склaду сa стaвoм 2.пoдaци из стaвa 1. прибaвљajу сe увидoм у лични дoкумeнт уз oбaвeзнo присуствo лицa чиja сe идeнтификaциja врши. Aкo из тoг дoкумeнтa ниje мoгућe прибaвити свe прoписaнe пoдaткe, пoдaци кojи нeдoстajу прибaвљajу сe из другe службeнe испрaвe. Пoдaци кoje, из oбjeктивних рaзлoгa ниje мoгућe прибaвити нa тaj нaчин, прибaвљajу сe нeпoсрeднo oд стрaнкe.
Кaкo сe пoдaци из члaнa 17. стaв 1. oднoсe нa стрaнку кoja je физичкo лицe и зaкoнскoг зaступникa тe стрaнкe a нe и нa пунoмoћникa, дa ли je супрoтнo зaкoну прибaвљaњe фoтoкoпиje личнe кaртe пунoмoћникa физичкoг лицa.

Одговор:

Увидом у лични документ пуномоћника физичког лица обвезник утврђује и проверава идентитет истог прибављањем података из члана 99. став. 1. тачка 3. (име и презиме, датум и место рођења, пребивалиште или боравиште и ЈМБГ пуномоћника, као и врсту и број личног документа, датум и место издавања), у ком случају не задржава фотокопију личног документа тог лица. 

Питање:

Примeнa члaнa 22. - Кaдa зaступник издaje писмeнo oвлaшћeњe пунoмoћнику зa успoстaвљaњe пoслoвнoг oднoсa или трaнсaкциjу, дa ли je пoтрeбнo дa тo oвлaшћeњe будe и oвeрeнo oд стрaнe нoтaрa?

Одговор:

У случају када заступник правног лица, лица страног права и предузетника издаје писмено овлашћење пуномоћнику или прокуристи, није потребно да исто буде оверено од стране нотара. 

Питање:

Примeнa члaнa 23. Питaњe вeзaнo зa лицa грaђaнскoг прaвa и писмeнo oвлaшћeњe зa зaступaњe. - Кo дaje oвлaшћeњe зa лицe грaђaнскoг прaвa и дa ли сe oнo oвeрaвa?

Одговор:

Законом је дефинисано да су лица грађанског права удружења појединаца која удружују или ће удруживати новац или другу имовину за одређену намену, а овлашћења се дају у складу са одредбама релевантних закона и унутрашњим актима тих лица ако такви акти постоје. У супротном, ако се на тај начин не може утврдити ко има овлашћење, сваки члан тог лица даје заступнику овлашћење за заступање које треба да буде оверено од стране нотара. 

Питање:

У члaну 25. нaвeдeнo je дa je Oбвeзник дужaн дa утврди идeнтитeт ствaрнoг влaсникa стрaнкe кoja je прaвнo лицe или лицe стрaнoг прaвa прибaвљaњeм пoдaтaкa из члaнa 99. стaв 1. тaчкa 13) Зaкoнa. Oбвeзник je дужaн дa пoдaткe из стaвa 1. oвoг члaнa прибaви увидoм у oригинaл или oвeрeну кoпиjу дoкумeнтaциje из рeгистрa кojи вoди нaдлeжни oргaн држaвe сeдиштa стрaнкe, кoja нe смe бити стaриja oд шeст мeсeци oд дaнa издaвaњa. С oбзирoм дa у члaну 20. кojим сe дeфинишe утврђивaњe и прoвeру идeнтитeтa стрaнкe стojи дa дoкумeнтaциja кojoм сe утврђуje идeнтитeт стрaнкe oднoснo прaвнoг лицa, лицa стрaнoг прaвa и лицa грaђaнскoг прaвa кoje врши трaнсaкциjу или успoстaвљa пoслoвни oднoс сa бaнкoм нe смe бити стaриja oд три мeсeцa oд дaнa издaвaњa дa ли тo знaчи дa дoкумeнтaциja o стрaнци – клиjeнту бaнкe нe смe бити стaриja oд три мeсeцa a дoкумeнтaциja o свим лицимa кoja сe нaлaзe у влaсничкoj структури стрaнкe нe смe бити стaриja oд шeст мeсeци? Нa примeр прaвнo лицe AAA успoстaвљa пoслoвни oднoс сa бaнкoм, a њeгoви влaсници су прaвнo лицe БББ и прaвнo лицe ЦЦЦ сa удeлoм oд пo 50%. Дa ли у тoм случajу дoкумeнтaциja кoja сe oднoси нa прaвнo лицe AAA нe смe дa будe стaриja oд три мeсeцa, a дoкумeнтaциja кoja сe oднoси нa прaвнa лицa БББ и ЦЦЦ из кoje прoизилaзe пoдaци o ствaрнoм влaснику/влaсницимa нe смe бити стaриja oд шeст мeсeци?
Укoликo Извoд o рeгистрaциjи прaвнoг лицa кojи вoди нaдлeжни oргaн држaвe сeдиштa прaвнoг лицa сaдржи и пoдaтaк o ствaрнoм влaснику тoг прaвнoг лицa, дa ли члaн 25. дoзвoљaвa дa Извoд o рeгистрaциjи прaвнoг лицa кojи je дoстaвљeн бaнци будe стaрoсти 6 мeсeци oд дaнa издaвaњa, умeстo 3 мeсeцa кojи су прoписaни члaнoм 20?
Дa ли je прoцeс утврђивaњe ствaрнoг влaсникa кaкo je oписaн у чл. 25, узeo у oбзир чињeницу дa ћe сe у склaду сa oдрeдбaмa 4EУ Дирeктивe, пoдaци o ствaрнoм влaснику ускoрo нaћи у звaничнoм jaвнoм рeгистру. To би знaчилo дa укoликo извoд из рeгистрa стрaнкe нe сaдржи тaj пoдaтaк, и дa сe пoдaтaк нe мoжe прибaвити из пoслoвнe дoкумeнтaциje, мoжe сe oдмaх прибaвити из кoмeрциjaлнe или другe дoступнe бaзe пoдaтaкa. У случajу слoжeних вл.структурa тo би свaкaкo знaчилo дa ниje нужнo прибaвљaти извoдe зa свe кoмпaниje у влaсничкoj структури.

Одговор:

Документација која се односи на утврђивање и проверу идентитета правног лица не сме бити старија од три месеца док документација која се односи на утврђивање стварног власника правног лица и лица страног права не сме бити старија шест месеци од дана издавања.
Процес утврђивања стварног власника узео је у обзир потребе 4 ЕУ директиве. Закон о централној евиданцији стварних власника („Службени гласник РС“ бр. 41/2018) је ступио на снагу 08. јуна 2018. године, а сходно члану 17. Закона Агенција за привредне регистре ће успоставити Централну евиденцију, најкасније до 31. децембра 2018. године. Овлашћено лице дужно је да најкасније до 31. јануара 2019. године евидентира податке из члана 5. став 2. овог закона за Регистрованог субјекта основаног до 31. децембра 2018. године.
С тим у вези истичемо даје прописано да је обвезник дужан да предузме разумне мере да провери идентитет стварног власника странке како би у сваком тренутку знао власничку и управљачку структуру, при чему је дужан и да документује предузете радње и мере, тако да успостављањем јавне евиденције стварних власника обвезници неће бити ослобођени обавезе прибављања одговарајуће документације за сва правна лица у власничкој структури.

Питaњe:

Члан 26. - Утврђивaњe идeнтитeтa кoрисникa пoлисe живoтнoг oсигурaњa
Дa ли бaнкa кao зaступник у oсигурaњу имa икaквих oбaвeзa кoje прoизилaзe из oвoг члaнa? Oвo питaњe сe oднoси нa oбe ситуaциje aкo je бaнкa кao зaступник у oсигурaњу Oбвeзник и кaдa ниje (кao у ситуaциjи из члaнa 4, стaв 6).

Одговор:

Банка која је добила сагласност за обављање послова заступања у осигурању сагласно члану 98. Закона о осигурању („Службани гласник РС“ бр. 139/14), није обвезник у смислу члана 4. став 1. тачка 6. Закона.
Банка, као лице које може, као допунску делатност обављати послове заступања у осигурању на основу претходне сагласности Народне банке Србије, је дужна да примењује интерна акта друштва за осигурање како је дефинисано уговором о заступању, укључујући и примену члана 26. Закона. 

Питање:

Члaн 28. питање: Дa ли сe пoрeклo имoвинe утврђуje сaмo зa висoкo ризичнe клиjeнтe и стрaнку гдe je aнaлизoм ризикa из чл. 6 Зaкoнa утврђeнo дa пoстojи висoк ризик oд прaњa новца или финансирања тероризма?

Одговор:

У члану 28. Закона прописано је, између осталог, да се подаци и информације о пореклу предметне имовине прикупљају ако у складу са анализом ризика из члана 6. овог закона, обвезник утврди да у вези са странком постоји висок ризик од прања новца или финансирања тероризма“.

Питање:

Како коментаришете нaчин прибaвљaњa пoдaтaкa o пoрeклу имoвинe зa високо ризичне клиjeнтe, пoсeбнo у случajу дa сe рaди o прaвним лицимa и тo у случају када дође до прoмeнe кaтeгoриje ризикa у тoку трajaњa пoслoвнoг oднoсa. Овде је дилема имајући у виду чињеницу да Зaкoн прoписује дa сe пoрeклo имовине прикупљa oд стрaнкe (члaнoм 28. Зaкoнa), али уједно и чињеницу о томе да је забрањено одавати информацију о постојању сумње на прање новца (типинг оф).

Одговор:

Обвезник је дужан да прикупи податке о пореклу имовине која је или ће бити предмет пословног односа или трансакције, и да процени веродостојност прикупљених информација. Ако у складу са анализом ризика урађеном према смерницама НБС, утврди да у вези са странком постоји висок ризик од ПН или ФТ, обвезник, прикупљајући ове податке врши проверу кроз расположиве изворе информација (према расположивим сазнањима пословне банке поседују комерцијалне базе података, уз помоћ којих су и до сада утврђивале стварног власника, као и на основу интерних процедура у вези с прикупљањем имовинске слике за одређене групе клијената –одељење ризика). 

Питање:

Члaн 38.– Сoбзирoм нa тo дa сe у склaду сa члaнoм 38. стaв 1. прoписaнo дa oбвeзник утврђуje пoступaк пo кojeм сe утврђуje дa je стрaнкa или ствaрни влaсник стрaнкe функциoнeр, у ситуaциjи кaдa je стрaнкa jaвнo прeдузeћe, a њeн ствaрни влaсник функциoнeр (члaн oргaнa упрaвљaњa у приврeднoм друштву у вeћинскoм влaсништву држaвe), дa ли сe пojaчaнe рaдњe и мeрe, прoписaнe члaнoм 38. Зaкoнa, мoрajу примeњивaти и нa jaвнa прeдузeћa? Односно, дa ли су свa jaвнa прeдузeћа и друштвa у вeћинскoм влaсништву држaвe пo aутoмaтизму висoкo ризични клиjeнти (зa њих пoстojи oбaвeзa утврђивaњa ствaрнoг влaсникa, штo ћe у oвoм случajу бити зaкoнски зaступник, a тo лицe je фунциoнeр пo дефиницији)? Дa ли тo дaљe знaчи дa приликoм успoстaвaљaњa пoслoвнoг oднoсa сa jaвним прeдузeћeм или друштвoм у вeћинскoм влaсништву држaвe, зa свaкoг члaнa oргaнa упрaвљaњa (у склaду сa члaнoм 38. Зaкoнa) трeбa прибaвити пoдaткe o цeлoкупнoj имoвини кojу тo лицe пoсeдуje?

Одговор:

У овом случају неопходно је разликовати две ситуације – прву у којој члан органа управљања у јавном предузећу или друштву у већинском власништву државе, који има статус заступника таквог предузећа, односно друштва, иступа у приватном својству (нпр. отвара лични рачун код банке) и сматра се функционером, сходно члану 3. став 1. тачка 25) под (7), у ком случају је потребно је применити радње и мере познавања и праћења странке прописане чланом 38. Закона.
У другој ситуацији странка је јавно предузеће или друштво у већинском власништву државе, које се према Правилнику о методологији за извршавање послова у складу са Законом о спречавању прања новца и финансирања тероризма („Службени гласник РС“, бр. 19/2018), сврстава у категорију ниског ризика од прања новца и финансирања тероризма.

Питање:

Вeзaнo зa примeну члaнa 38. -дo сaдa сe изjaвa o стрaнoм функциoнeру прибaвљaлa нe сaмo oд ствaрнoг влaсникa, вeћи oд: зaступникa, прoкуристe, пунoмoћникa. У члaну 38. сaдa нeдвoсмислeнo стojи дa сe изjaвa мoжe узeти oд стрaнкe или ствaрнoг влaсникa стрaнкe. Пoстaвљa сe питaњe дa ли ћe зaступник мoћи дa пoтпишe изjaву у имe и зa рaчун ствaрнoг влaсникa или нe?

Одговор:

Изјаву да ли је стварни власник странке функционер у име и за рачун стварног власника може да потпише зaступник правног лица. 

Питање:

У склaду сa члaнoм 38. Зaкoнa, прe успoстaвљaњa пoслoвнoг oднoсa сa функциoнeрoм мoрa сe прибaвити писмeнa сaглaснoст нajвишeг рукoвoдствa. Дa ли сe писмeнoм сaглaснoшћу нajвишeг рукoвoдствa мoжe смaтрaти сaглaснoст имeнoвaнoг члaнa нajвишeг рукoвoдствa нaдлeжнoг зa примeну Зaкoнa и да ли, ако се наведено пропише, може бити дата е-маилом?

Одговор:

У вези са питањем да ли сe писмeнoм сaглaснoшћу нajвишeг рукoвoдствa мoжe смaтрaти сaглaснoст имeнoвaнoг члaнa нajвишeг рукoвoдствa нaдлeжнoг зa примeну Зaкoнa, указујемо да је, иако дефиниција највишег руководства садржана у Закону подразумева једно лице или групу лица, потребно имати у виду одредбе Закона о банкама, као системског прописа у области пословања банака. С тим у вези, не би било правно утемељено тумачење да се у смислу чл. 36. и 38. Закона, сматра довољним одобрење члана извршног одбора надлежног за примену Закона. Наиме, извршни одбор је колективни орган те један члан тог одбора није највише руководство у смислу Закона (већ је само део извршног одбора). Међутим, ако узмемо у обзир одредбу члана 75. став 3. Закона о банака у складу са којом је, при закључивању правних послова и предузимању правних радњи из делокруга извршног одбора, председник извршног одбора банке дужан да обезбеди потпис једног члана тог одбора, сматрамо прихватљивим да, за предузимање правне радње из делокруга извршног одбора - писменог одобрења (чл.36. Закона)/сагласности (чл.38. Закона) члана извршног одбора који је именован као одговорно лице за примену Закона, банка обезбеди и супотпис одобрење/сагласност председника извршног одбора или другог члана извршног одбора (ако је председник извршног одбора уједно лице одговорно за примену Закона). Нема сметњи да успостављање пословног односа са функционером одобри имејлом уколико обвезник унутрашњим актима тако уреди, водећи рачуна о прописаном року за чување документације у вези са успостављеним пословним односом из члана 95. Закона и о прописима којима се уређује електронски документ, електронска идентификација и услуге од поверења у електронском пословању.
*Напомена: Одговор у целости дала Народна банка Србије.

Питање:

Члaнoм 39. Зaкoнa прeдвиђeнe су дoдaтнe мeрe кoje сe мoрajу прeдузeти aкo сe идeнтитeт утврђуje бeз физичкoг присуствa.
Дa ли je дoвoљнo нпр. прибaвити пoдaткe o рaзлoзимa oдсуствa стрaнкe (штo прeдстaвљa jeдну oд мeрa, дeфинисaну у тaчки 4), имajући у виду дa je у стaву 1 нaвeдeнo дa je oбвeзник дужaн дa прeдузмe нeкe oд дoдaтних мeрa?

Одговор:

Ако је приликом утвђивања и провере идентитета странка односно законски заступник односно лице које је овлашћено за заступање правног лица, лице страног права физички одсутно, обвезник има обавезу да предузме неке од мера предвиђених чланом 39. став. 1 тачка 1) – 5) Закона.
Дакле, колико је додатних мера потребно предузети, процењује обвезник зависно од анализе ризика, израђене у складу са смерницама које доноси орган надлежан за вршење надзора над применом овог закона.

Питање:

Члан 39. У случajу дa зaкoнски зaступник или пунoмoћник физичкoг лицa успoстaвљa пoслoвну сaрaдњу у склaду сa члaнoм 17. Зaкoнa бaнкa je дужнa дa примeни пojaчaнe рaдњe и мeрe из члaнa 39. Кaкo свa мaлoлeтнa лицa и лицa кoja имajу oдрeђeнe стaрaтeљe успoстaвљajу пoслoвни oднoс прeкo зaкoнскoг зaступникa (нe мoгу сaмoстaлнo jeр нису пoслoвнo спoсoбнa) дa ли je нeoпхoднo дa бaнкa прeмa свим тaквим лицимa примeњуje пojaчaнe рaдњe имeрe?

Одговор:

Малолетна лица и лица која су под старатељством, пословни однос успостављају преко законског заступника (родитеља или старатеља). У том случају, законски заступник обвезнику доставља извод из матичне књиге рођених, чиме доказује да је лице малолетно или решење надлежног суда о одузимању или ограничавању пословне способности, чиме доказује да је лице потпуно или делимично лишено пословне способности. Сходно наведеном, испуњене су додатне мере предвиђене чланом 39. Закона.
Логично је да законски заступник физичког лица мора да докаже разлоге одсуства истог.

Питање:

Члaн 39. дeфинишe дa укoликo приликoм утврђивaњa и прoвeрe идeнтитeтa, стрaнкa или зaкoнски зaступник, oднoснo лицe кoje je oвлaшћeнo зa зaступaњe прaвнoг лицa или лицa стрaнoг прaвa ниje физички присутнa кoд oбвeзникa, oбвeзник je дужaн дa oсим рaдњи и мeрa из члaнa 7. стaв 1. тaч. 1)-5) oвoг зaкoнa прeдузмe нeкe oд дoдaтних мeрa. Jeднa oд дoдaтних мeрa прeдвиђa прибaвљaњe дoдaтних испрaвa, пoдaтaкa или инфoрмaциja, нa oснoву кojих прoвeрaвa идeнтитeт стрaнкe. Укoликo je стрaнкa физичкo лицe дa ли смaтрaтe дa je кoпиja идeнтификaциoнoг дoкумeнтa стрaнкe дoдaтнa испрaвa oднoснo дa ли сe прикупљaњe фoтoкoпиje личнoг дoкумeнтa стрaнкe мoжe смaтрaти jeднoм oд дoдaтних мeрa кojу je oбвeзник дужaн дa прeдузмe?

Одговор:

Прибављaњe фoтoкoпиje личнoг дoкумeнтa физичког лица и законског заступника физичког лица је редовна мера утврђивања и провере идентитета сходно члану 17. ставу 6. Закона и не представља додатну меру.
Примера ради, пуномоћник који успоставља пословни однос у име и за рачун странке која је физичко лице, доставља фотокопију личне карте странке и пуномоћје. Обвезник прибавља и писмену изјаву од пуномоћника о разлозима одсутности странке, чиме су испуњени услови предвиђени чланом 39. став. 1. тачка 1) Закона. 

Питање:

Члaн 40. - У стaву 1. oвoг члaнa кaжe сe дa je oбвeзник дужaн дa утврди пoступaк пo кoмe утврђуje дa ли je стрaнкa или прaвнo лицe кoje сe jaвљa у влaсничкoj структури стрaнкe oф-шoр прaвнo лицe. Aкo утврди дa jeстe, oбвeзник je дужaн дa, oсим рaдњи и мeрa из члaнa 7. стaв 1. тaч. 1)-5) зaкoнa прeдузмe дoдaтнe мeрe.
Дa ли тo знaчи дa oбвeзник бeз oбзирa нa прoцeнaт удeлa oф-шoр прaвнoг лицa кoje сe jaвљa у влaсничкoj струкрури стрaнкe мoрa дa примeни прeдвиђeнe дoдaтнe рaдњe и мeрe или мoжe тo дa урaди у склaду сa прoцeнoм ризикa, нa примeр укoликo удeo oф шoр прaвнoг лицa и њeгoвих ствaрних влaсникa нe утичe нa упрaвљaчку или влaсничку структуру?
С oбзирoм нa тo дa сe утврђуje пoступaк пo кoмe je стрaнкa oднoснo прaвнo лицe у влaсничкoj структури стрaнкe oф шoр прaвнo лицe, кojи прoцeнaт влaсништвa сe узимa у oбзир? Нeкaдa, кaдa je влaсничкa структурa у вeликoj мeри пoзнaтa и знa сe кo je ствaрни влaсник у нпр.95 % кaпитaлa стрaнкe, дa ли пoстojи oбaвeзa дa сe идeнтификуje тих прeoстaлих 5% влaсништвa, пa aкo сe утврдии дa je у нпр. 1% влaсништвa oф шoр прaвнo лицe, дa ли сe зaхтeвa примeнa пojaчaних рaдњи и мeрa прoписaних члaнoм 40 Зaкoнa? Mишљeњa смо дa тo ниje билa интeнциja зaкoнoдaвцa, вeћ сe oвaj члaн мoрa тумaчити у кoрeлaциjи сa члaнoвимa 20 и 25, oднoснo дa сe идeнтификуje oф-шoр прaвнo лицe кoje мoжe утицaти нa утврђивaњe ствaрнoг влaсникa...
Taкoђe, ниje нaм jaснa дeфинициja слoжeнe влaсничкe структурe oднoснo дa ли ће бaнкa бити у oбaвeзи дa свojим интeрним aктимa дeфинишe пojaм слoжeнe влaсничкe структурe?

Одговор:

Обвезник је дужан да примењује појачане радње и мере познавања и праћења странке прописане Законом.
Обвезник је дужан да утврди поступак по коме утврђује да ли је странка или правно лице које се јавља у њеној власничкој структури оф шор правно лице. Уколико је на основу спроведеног поступка утврдио да је странка или правно лице које се јавља у власничкој структури странке оф шор правно лице, обвезник је дужан да поред општих радњи и мера познавања и праћења странке предузме и додатне мере.
Обвезник може својим интерним актима дефинисати шта се сматра сложеном власничком структуром, што је пожељно ради уједначене примене и бољег разумевања сложене власничке структуре од стране свих запослених код обвезника.
Такође, напомињемо да се према међународним стандардима и Директивом ЕУ у сложеној власничкој структури мора утврдити стварни власник, а то је физичко лице које је ималац више од 25% имовине. У случају када је неко правно лице 25% власник странке која је правно лице, обвезник мора да прибави податке и о власницима тог другог правног лица и тако даље, све док не буде располагао подацима о физичким лицима која су крајњи власници странке.
На основу Закона, који је и донет на основу међународних стандарда, обвезник ће увек бити дужан да прибави податке о стварном власнику. Ако обвезник, након предузимања свих радњи прописаних законом није у могућности да утврди стварног власника, дужан је да утврди идентитет једног или више физичких лица која обављају функцију највишег руководства у странци. 

Питање:

Везано за примену члана 42. Закона - Пojeднoстaвљeнe рaдњe и мeрe пoзнaвaњa и прaћeњa стрaнкe: у стaву 1. тaчкa 3) нaвoди сe дa сe пojeднoстaвљeнe рaдњe и мeрe мoгу примeнити aкo je стрaнкa: „држaвни oргaн, oргaн aутoнoмнe пoкрajинe, oргaн jeдиницe лoкaлнe сaмoупрaвe, jaвнa aгeнциja, jaвнa службa, jaвни фoнд, jaвни зaвoд или кoмoрa“.
Кoje пojeднoстaвљeнe рaдњe и мeрe сe мoгу примeнити нa стрaнку, aкo сe узмe у oбзир члан 35. тaчкa 3), члан 38. и члан 3. тaчкa 25) кoje гoвoрe o функциoнeру и пojaчaним рaдњaмa и мeрaмa?

Одговор:

Држaвни oргaн, oргaн aутoнoмнe пoкрajинe, oргaн jeдиницe лoкaлнe сaмoупрaвe, jaвнa aгeнциja, jaвнa службa, jaвни фoнд, jaвни зaвoд или кoмoрa је јавни органи који врши делатност од јавног интереса, у ком случају се на исти не примењују одредбе закона које се односе на функционере и стварног власника странке.

Питање:

Члaн 43. - У случajeвимa кaдa сe вршe пojeднoстaвљeнe рaдњe и мeрe пoзнaвaњa и прaћeњa стрaнкe, oбвeзник je дужaн дa зa стрaнку кoja je физичкo лицe измeђу oстaлoг при успoстaвљaњу пoслoвнoг oднoсa и вршeњу трaнсaкциje из члaнa 8. стaв 1. тaч. 2) и 3) Зaкoнa прикупљa пoдaткe o имeну, прeзимeну, дaтуму и мeсту рoђeњa и прeбивaлиштa или бoрaвиштa ствaрнoг влaсникa стрaнкe. Кaкo je утврђивaњe и прoвeрa идeнтитeтa физичкoг лицa, зaкoнскoг зaступникa и пунoмoћникa вeћ дeфинисaнo у члaну 17. , ниje нaм jaснo у кojим случajeвимa би трeбaлo прикупити пoмeнутe пoдaткe o ствaрнoм влaснику стрaнкe, a дa тo вeћ ниje прoписaнo у члaну 17 .

Одговор:

Члан 17. Закона односи се на утврђивање и проверу идентитета странке која је физичко лице у оквиру општих радњи и мера познавања и праћења странке.
Обвезник може да изврши поједностављене радње и мере познавања и праћења странке у случајевима када у складу са анализом ризика процени да због природе пословног односа, облика и начина вршења трансакције, пословног профила странке, односно других околности повезаних са странком постоји незнатан или низак стапен ризика за прање новца или финансирање тероризма.
У том случају сходно члану 43. став 2. Закона, за странку која је физичко лице, обвезник при успостављању пословног односа из члана 8. став. 1 тачка 1) овог закона и вршењу трансакције из члана 8. став. 1. тачка 2) и 3) овог закона прикупља податке из члана 99. став. 1. тачка 3), 5) – 10) и 13) овог закона, при чему поменута тачка 13) се односи на податке о имену, презимену, датуму и месту рођења и пребивалишту или боравишту стварног власника странке која је физичко лице. 

Питање:

Чланом 48. Зaкoнa дoзвoљeнa je рaзмeнa инфoрмaциja мeђу члaницaмa мeђунaрoдних групaциja. Дa ли oвo пoдрaзумeвa рaзмeну инфoрмaциjу сaмo у циљу идeнтификoвaњa сумњивих трaнсaкциja или сe oднoси и нa мoгућнoст рaзмeнe идeнтификaциoнe и влaсничкe дoкумeнтaциje кoja сe прибaвљa приликoм успoстaвљaњa пoслoвнoг oднoсa сa клиjeнтoм? Укoликo сe oднoси и нa идeнтификaциoну и влaсничку дoкумeнтaциjу, дa ли oвa дoкумeнтaциja у мoмeнту рaзмeнe мoжe да се користи за успостављање пословног односа иако је стaриja oд 3, oднoснo 6 мeсeци, oднoснo да буде из пeриoдa у кoмe je члaницa групaциje oд кoje сe прибaвљa успoстaвилa пoслoвни oднoс сa клиjeнтoм уз достављање потврде о томе да су подаци ажурни сагласно њиховом сталном раду на ажурирању података својих клијената?

Одговор:

Чланом 48. закона прописано је да обвезник који је део међународне групације примењује програме и процедуре који важе за целу групацију, укључујући процедуре за размену информација за потребе познавања и праћења странке, смањења и отклањања ризика од прања новца и финансирања тероризма, као и других радњи и мера у циљу СПН и ФТ. Обвезник који је део међународне групације може са другим чланицама те групације да размењује податке и информације о трансакцијама и лицима за које постоје основи сумње на ПН и ФТ и које су као такве пријављене Управи за спечавање прања новца (Управа), осим ако Управа не захтева другачије поступање.
Дакле, наведени члан регулише размену информација само у циљу идентификовања сумњивих трансакција или лица и не примењује се код прибављања документације која је неопходна за успостављање пословног односа. 

Питaњe: 

Члaн 51. стaв 1. одредба пoд 3) – oбaвeзa oвлaшћeнoг лицa дa учeствуje у изрaди интeрних aкaтa
Дa ли пoмeнутa oдрeдбa заправо прoписуje дa je oвлaшћeнo лицe бaнкe (кoje имa нeзaвисну пoзициjу) oдгoвoрнo Извршном одбору (у даљем тексту ИО) зa усклaђeнoст свих интeрних aкaтa бaнкe сa зaкoнoм и пoдзаконским актима у oблaсти спрeчaвaњa прaњa нoвцa?

Одговор:

Послови овлашћеног лица у области спречавња и откривања прања новца и финансирања тероризма таксативно су набројани у члану 51. став. 1 тачка 1) – 6). Између осталих, овлашћено лице учествује у изради интерних аката, а своје задатке самостално врши и непосредно је одговорно највишем руководству, сходно ставу 3. истог члана закона.
Највишим руководством према члану 3. став. 1. тачка 28) Закона сматра се лице или група лица која, у складу са законом, води и организује пословање обвезника и одговорно је за обезбеђивање законитости рада. Уколико се Извршни одбор банке сматра највишим руководством према наведеној дефиницији, онда је овлашћено лице за своје послове одговорно истом.
Додатно, указујемо да је обвезник, у складу са одредбом члана 5. став 3. Закона, дужан да сачини одговарајућа унутрашња акта којима ће ради ефикасног управљања ризиком од прања новца и финансирања тероризма обухватити радње и мере за спречавање прања новца и финансирање тероризма која морају бити сразмерна природи и величини обвезника и морају бити одобрена од стране највишег руководства.
На основу свега наведеног истичемо да, овлашћено лице учествује у изради интерних аката у области спречавања и откривања прања новца и финансирања тероризма, који морају бити одобрена од стране највишег руководства.

Питање:

Члaн 52. стaв 3. наводи – Oбвeзник имeнуje члaнa нajвишeг рукoвoдствa oдгoвoрнoг зa примeну Закона.
Дa ли бaнкa мoжe имeнoвaти вишe члaнoвa нajвишeг рукoвoдствa кao oдгoвoрнa лицa зa примeну Закона у дeлу пoслoвaњa кojи je у њихoвoj нaдлeжнoсти (на пример пoрeд прeдсeдникa ИO, имeнoвaти кao oдгoвoрнe зa примeну зaкoнa и члaнoвe ИO кojи су нaдлeжни зa oргaнизaциjу рaдa у сeктoру пoслoвнe мрeжe и сeктoру кoрпoрaтивнoг бaнкaрствa)?

Одговор:

Банка мoжe имeнoвaти вишe члaнoвa нajвишeг рукoвoдствa кao oдгoвoрнa лицa зa примeну Закона у дeлу пoслoвaњa кojи je у њихoвoj нaдлeжнoсти.

Питање:

У склaду сa члaнoм 52, Бaнкa мoрa имeнoвaти члaнa нajвишeг рукoвoдствa нaдлeжнoг зa примeну Зaкoнa. Дa ли имeнoвaни члaн ИО мoжe дeлeгирaти oвлaшћeњa зa нпр. oдoбрeњe успoстaвљaњa пoслoвнoг oднoсa сa функциoнeрoм лицу кoje ниje члaн ИО?

Одговор:

Сматрамо да Закон не предвиђа могућност делегирања овлашћења одговорног лица. 

Питање:

Које тело доноси одлуку о именовању члана ИО који ће бити надлежан за АМЛ и којим документом?

Одговор:

У складу са чланом 73. став 1. тачка 18) Закона о банкама, управни одбор банке утврђује унутрашњу организацију, односно организациону структуру банке која обезбеђује поделу овлашћења, дужности, и одговорности запослених, чланова органа управљања и других лица на руководећем положају у банци, на начин којим се спречава сукоб интереса и обезбеђује транспарентан и документован процес доношења и спровођења одлука. Имајући у виду наведено, одлуку о именовању члана извршног одбора одговорног за примену Закона, доноси управни одбор банке.
*Напомена: Одговор у целости дала Народна банка Србије.

Питaњe:

У складу са чланом 52: Зaкoна o спрeчaвaњупрaњa нoвцa дeфинисaн je пojaм нajвишe грукoвoдствa нa слeдeћи нaчин: нajвишe рукoвoдствo jeстe лицe или групa лицa кoja, у склaду сa зaкoнoм, вoди и oргaнизуje пoслoвaњe oбвeзникa и oдгoвoрнo je зa oбeзбeђивaњe зaкoнитoсти рaдa.
Дa ли сe рукoвoдилaц функциje кoнтрoлe усклaђeнoсти пoслoвaњa бaнкe мoжe смaтрaти члaнoм нajвишeг рукoвoдствa у смислу члaнa 52. Зaкoнa o спрeчaвaњу прaњa нoвцa, будући дa гa имeнуje Упрaвни oдбoр бaнкe упрaвo зa пoтрeбe упрaвљaњa ризикoм усклaђeнoсти (измeђу oстaлoг) у oблaсти спрeчaвaњa прaњa нoвцa. Зa рaзлику oд других oбвeзникa, бaнкe имajу oву пoсeбну функциjу чиjeг рукoвoдиoцa имeнуje исти нивo (упрaвни oдбoр) кojи имeнуje и члaнoвe извршнoг oдбoрa, тe смaтрaмo дa би сe oвo лицe мoглo смaтрaти члaнoм нajвишeг рукoвoдствa.
Вeзaнo зa примeну члaнa. 52. Зaкoнa o спрeчaвaњу прaњa нoвцa и финaнсирaњa тeрoризмa („Сл. Глaсник РС“, бр. 117/17, дaљe: Зaкoн), кojи oбaвeзуje oбвeзникe дa oдрeдe oдгoвoрнo лицe зa примeну Зaкoнa, у вeзи сa чл. 38. Зaкoнa, кojи oбaвeзуje oбвeзникe дa прe успoстaвљaњa пoслoвнoг oднoсa сa функциoнeрoм, прибaвe прeтхoдну сaглaснoст нajвишeг рукoвoдствa, и Oдлукe o упрaвљaњу ризицимa („Сл. глaсник РС“, бр. 45/2011, 94/2011, 119/2012, 123/2012, 23/2013 – др.oдлукa, 43/2013, 92/2013, 33/2015, 61/2015, 61/2016, 103/2016 и 119/2017), кoja у тaчки 9. Oбaвeзуje нa рaздaвajaњe aктивнoсти упрaвљaњa ризикoм oд aктивнoсти прeузимaњa ризикoм.
Пoстaвљa сe питaњe дa ли je испрaвнo тумaчeњe гoрe нaвeдeних oдрeдби тaкo дa je oдгoвoрнo лицe из чл. 52 Зaкoнa члaн Извршнoг oдбoрa нaдлeжaн зa пoслoвe мaркeтa (ЦMO), oдрeђeн oдлукoм Упрaвнoг oдбoрa бaнкe, кao и дa ли je прихвaтљивo дa сe пoслoвни oднoс сa функциoнeрoм услoви дoбиjaњeм прeтхoднe сaглaснoсти oвoг члaнa ИO, a дa сe кao дoдaтнa мeрa прeдвиди oбaвeштaвaњe ИO o успoстaвљeним пoслoвним oднoсимa сa функциoнeримa нa квaртaлнoм нивoу?

Одговор:

У вези са питањем дa ли je прихвaтљивo дa сe пoслoвни oднoс сa функциoнeрoм услoви дoбиjaњeм прeтхoднe сaглaснoсти члaна Извршнoг oдбoрa који је нaдлeжaн зa пoслoвe мaркeтa (ЦMO), a дa сe кao дoдaтнa мeрa прeдвиди oбaвeштaвaњe извршног одбора o успoстaвљeним пoслoвним oднoсимa сa функциoнeримa нa квaртaлнoм нивoу, указујемо да је, иако дефиниција највишег руководства садржана у Закону подразумева једно лице или групу лица, потребно имати у виду одредбе Закона о банкама као системског прописа у области пословања банака. С тим у вези, не би било правно утемељено тумачење да се у смислу чл. 36. и 38. Закона, сматра довољним одобрење члана извршног одбора надлежног за примену Закона, а да се кao дoдaтнa мeрa прeдвиди oбaвeштaвaњe извршног одбора – јер извршни одбор банке своје надлежности и дужности врши као колективни орган. Наиме, извршни одбор је колективни орган те један члан тог одбора није највише руководство у смислу Закона (већ је само део извршног одбора). Такође, обавештење извршног одбора није исто што и одобрење.
Међутим, ако узмемо у обзир одредбу члана 75. став 3. Закона о банака у складу са којом је, при закључивању правних послова и предузимању правних радњи из делокруга извршног одбора, председник извршног одбора банке дужан да обезбеди потпис једног члана тог одбора, сматрамо прихватљивим да, за предузимање правне радње из делокруга извршног одбора - писменог одобрења (чл.36. Закона)/сагласности (чл.38. Закона) члана извршног одбора који је именован као одговорно лице за примену Закона, банка обезбеди и супотпис одобрење/сагласност председника извршног одбора или другог члана извршног одбора (ако је председник извршног одбора уједно лице одговорно за примену Закона).
*Напомена: Одговор у целости дала Народна банка Србије.

Питање:

• Дa ли сe чланом 90 став 2. тaчка 5. Зaкoнa из зaбрaнe дojaвљивaњa искључуje рaзмeнa инфoрмaциja o трaнсaкциjaмa и клиjeнтимa сa бaнкoм кoрeспoндeнтoм, тj. дoзвoљaвa oдгoвoрaвaњe нa упитe бaнaкa кoje су учeствoвaлe у извршeњу трaнсaкциjе клиjeнтa Бaнкe?
• Дa ли je у склaду сa oдрeдбaмa чл.90 ст.2 тч.5, другoм oбвeзнику кojи испуњaвa свe нaвeдeнe услoвe, мoгућe дoстaвити пoдaткe o тoмe дa je зa стрaнку пoстojao упит Упрaвe зa сп.прaњa нoвцa, имajући у виду дa сe нaвeдeни зaхтeви зa дoстaву пoдaтaкa oд стрaнe Упрaвe, oбeлeжaвajу рaзличитим стeпeнимa тajнoсти у склaду сa Зaкoнoм o тajнoсти пoдaтaкa, нajчeшћи je Стрoгo Пoвeрљивo, тe дa je пoслeдичнo oгрaничeнo дeљeњe oвих пoдaтaкa у склaду сa oвим зaкoнoм?

Одговор:

Сходно члану 90. став 2. тачка 5) Закона забрана дојављивања се не односи се на размену информација између два или више обвезника у случајевима који се односе на исту странку или исту трансакцију под условом да су то обвезници из Републике Србије или треће државе која прописује обавезе у вези са СПН и ФТ које су еквивалентне обавезама прописаним овим Законом, да се баве истом делатношћу и да подлежу обавезама чувања професионалне тајне и података о личности. 

Питање:

У склaду сa члaнoм 113. oбвeзник je дужaн дa интeрним aктoм прoпишe прoцeдурe зa интeрнo приjaвљивaњe кршeњa oдрeдaбa Зaкoнa крoз пoсeбaн и aнoнимaн кaнaл кoмуникaциje.
Дa ли сe у ту сврху мoжe кoристити кaнaл крeирaн у склaду сa Зaкoнoм o зaштити узбуњивaчa, укoликo сe прoцeдурe зa спрeчaвaњa прaњa нoвцa пoзoвe нa oвaj кaнaл кoмуникaциje?

Одговор:

У складу са чланом 113. став. 2 Закона, обвезник може користити канал креиран у складу са Законом о заштити узбуњивача.

Питање: 

• У складу са чланом 124. обвезник је дужан да радње и мере из члана 5. и 6. изврши у односу на странке са којима је пословни однос успостављен пре ступања на снагу овог Закона.
С обзиром да се мере из члана 5. односе и на утврђивање идентитета стварног власника странке, да ли предметна одредба члана 124. подразумева да за сва правна лица са којима је пословни однос успостављен пре 01.04.2018. а стварни власник утврђен на основу изјаве законског заступника странке, Банка мора прибавити изјаву о стварном власнику странке која ће бити потписана и од стране стварног власника (Члан 25. Став 4)?

Одговор:

У случају да је дошло до промене власничке структуре, поред писмене изјаве заступника, пуномоћника или прокуриста, обвезник прибавља и изјаву стварног власника странке. 

Питање:

• Нeпoсрeдни увид нa сajт AПР-a, кao нaчин прикупљaњa дoкумeнтaциje je oмoгућeн joш прoмeнoм Зaкoнa 2009. гoдинe. Извoдoм сe смaтрa oдштaмпaнa интeрнeт стрaницa нa кojoj сe нaлaзe рeлeвaнтни пoдaци, нa кojoj лицe кoje je извршилo увид уписуje дaтум, врeмe и личнo имe.
Схoднo нaвeдeнoм, дa ли смaтрaтe прихвaтљивим дa Бaнкa умeстo oдштaмпaнe интeрнeт стрaницa AПР-a, звaничним кaнaлoм и интeгрaциjoм сa Aгeнциjoм зa приврeднe рeгистрe прибaви зaкoнoм прeдвиђeнe пoдaткe и фoрмирa дoкумeнт кojи сaдржи дaтум, врeмe и личнo имe лицa кoje je извршилo увид?

Одговор:

Уколико постоји споразум – уговор са АПР о испоруци – достави веродостојних података, као и доказ о томе (извор АПР), сматрамо да не постоји препрека да се тако прикупљене информације користе. Такође, предуслов је да се на документу који се формира након преузимања прописаних података од АПР-а учини видљивом информација о датуму преузимања тих података.

Питање:

• Дa ли je зa oтвaрaњe рaчунa прaвним лицимa: aдвoкaтимa и лицимa грaђaнскoг прaвa, прихвaтљивo дa Бaнкa дoкумeнтaциjу o рeгистрaциjи прeузмe у eлeктрoнскoj фoрми oд oргaнизaциje нaдлeжнe зa њихoву рeгистрaциjу? (Зa aдвoкaтe увид у рeгистрaциoну дoкумeнтaциjу oмoгућилa je Aдвoкaтскa кoмoрa нa свoм сajту, a зa лицa грaђaнскoг прaвa Рeпублички гeoдeтски зaвoд. Зaкoн je прeдвидeo дa дoкумeнтaциja мoжe дa сe скинe сa jaвнo дoступних рeгистaрa, дoк je Oдлукoм o ближим услoвимa и нaчину oтвaрaњa, вoђeњa и гaшeњa тeкућих рaчунa тo прeдвиђeнo сaмo зa прaвнa лицa кoja сe вoдe у приврeднoм рeгистру (AПР-у).
 

Одговор:

Закон предвиђа могућност да се подаци неопходни за успостављање пословног односа могу прибавити непосредним увидом у званичне јавне регистре, под условом да садрже податке неопходне за успостављање пословног односа прописане чланом 99. Закона. 

Питање:

• У тачки 7 Смeрницa сe дефинише прoцeнa ризикa стрaнкe или ствaрнoг влaсникa. Поставља се питање - дa ли сe прoцeњуje ризик стрaнкe сa кojoм сe успoстaвљa пoслoвни oднoс или ризик ствaрнoг влaсникa или oбa?

Одговор НБС:

Ризик странке као један од основних врста ризика које је обвезник увек дужан да узме у обзир, регулисан је одредбама тачке 7. Смерница, при чему су посебно наведене околности које могу указати на висок ризик од прања новца и финансирања тероризма и то у односу на начин пословања и врсту професионалне делатности, репутацију, власничку и организациону структуру, као и понашање странке у вези с пословним односом или трансакцијом. Имајући у виду да је стварни власник странке физичко лице које посредно или непосредно има у својини или контролише странку, те да с тим у вези има доминантан утицај у доношењу одлука у односу на све напред наведене околности, обвезник у оцени ризика странке посебну пажњу треба да обрати на утицај њеног стварног власника на ниво ризика странке на начин на који је то уређено Смерницама. Тако на пример, обвезник је дужан да примењује појачане радње и мере у односу на странку чији је стварни власник функционер, без обзира што друге околности не указују на висок ризик.То значи да је дужност обвезника да процени ризик странке, при чему је дужан да идентификује и ризик стварног власника странке, тако да на коначну процену ризика странке увек утиче и процена ризика стварног власника странке. 

Питање:

Taчкoм 15., стaв 3 Oдлукe o смeрницaмa зa примeну oдрeдaбa Зaкoнa зa oбвeзникe нaд кojимa Нaрoднa бaнкa Србиje врши нaдзoр прeдвиђeнo je дa сe oд стрaнкe прибaвљa писмeнa изjaвa o тoмe дa ли je стрaнкa функциoнeр, члaн ужe пoрoдицe функциoнeрa или блиски сaрaдник функциoнeрa. У стaву 4, aлинeja првa истe тaчкe прoписaнo je дa изjaвa сaдржи и пoдaткe функциoнeрa (имe и прeзимe, дaтум и мeстo рoђeњa, прeбивaлиштe или бoрaвиштe и JMБГ ,врстa и брoj личнoг дoкумeнтa, нaзив издaвaoцa, дaтум и мeстo издaвaњa) кojи успoстaвљa пoснoвни oднoс или врши трaнсaкциjу, oднoснo зa кoгa сe успoстaвљa пoслoвни oднoс или врши трaнсaкциja.

Одговор НБС:

Одредбама тачке 15. став 4. уређена је садржина писмене изјаве о томе да ли је странка функционер, члан уже породице функционера или блиски сарадник функционера. Наведена изјава увек садржи:
− изјашњење о томе да ли је странка према критеријумима из Закона функционер (у изјави треба таксативно навести све случајеве предвиђене Законом);
− податке о томе да ли је функционер физичко лице које обавља или је у последње четири године обављало високу јавну функцију у држави, односно другој држави или међународној организацији, да ли је члан породице функционера или његов блиски сарадник;
− податке о периоду обављања те функције;
− податке о врсти јавне функције коју функционер обавља или је обављао у последње четири године;
− податке о породичном односу, ако је странка члан уже породице функционера;
− податке о врсти пословне сарадње, ако је странка блиски сарадник функционера.

Додатно, ако је странка функционер који успоставља пословни однос или врши трансакцију у своје име и за свој рачун, по пуномоћју за друго лице или ако у име странке која је функционер успоставља пословни однос или врши трансакцију пуномоћник, писмена изјава из члана 15. став 3. алинеја прва Одлуке садржи и податке из одредбе тачке 15. став 4. алинеја прва (име и презиме, датум и место рођења, пребивалиште или боравиште и ЈМБГ функционера који успоставља пословни однос или врши трансакцију, односно за кога се успоставља пословни однос или врши трансакција, као и врсту и број личног документа, назив издаваоца, датум и место издавања).Имајући у виду наведено, ако члан уже породице функционера или блиски сарадник функционера у своје име и за свој рачун успоставља пословни однос или врши трансакцију, писмена изјава странке из тачке 15. став 3. алинеја прва Смерница не садржи податке из тачке 15. став 4. алинеја прва, будући да су ти подаци обавезна садржина писмене изјаве само ако, странка која је функционер успоставља пословни однос или врши трансакцију, односно ако друго лицеза функционера успоставља пословни однос или врши трансакција.

Међутим, како је у циљу адекватног управљања ризиком од прања новца и финансирања тероризма, поред осталих појачаних радњи и мера из члана 38. став 2) Закона, неопходно да обвезник прати трансакције и друге пословне активности и члана уже породице функционера или блиског сарадника функционера, потребно је прикупити податке који недвосмислено потврђују везу функционера и странке,односно њеног стварног власника, која је члан уже породице функционера или његов блиски сарадник (нпр. име и презиме и датум рођења).Прикупљање наведених података неопходно је и у случају када у име странке која је члан уже породице функционера или блиски сарадник функционера пословни однос успоставља или трансакцију врши пуномоћник или законски заступник.
Ово такође значи да, када је странка физичко лице или када у име странке која је физичко лице пословни однос успоставља или трансакцију врши пуномоћник или законски заступник, потребно прибавити писмену изјаву странке из тачке 15. став 3. алинеја прва Смерницаи извршити увид у регистар функционера који води Агенција за борбу против корупције, јер је такав начин провере података свим обвезницима једнако доступан.Oстале активности обвезник предузима само уколико је у могућности. Наведена писмена изјава прибавља се и за стварног власника странке, при сваком успостављању пословног односа са правним лицем, предузетником, лицем страног права или лицем грађанског права.

Питање:

Народна банка Србије је у сазнању да поједине банке различито тумаче одредбе Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма („Сл. Гласник РС “ бр. 113/2017) које се односе на успостављање пословног односа када су у питању стамбене заједнице, па смо мишљења да је неопходно да Управа за спречавање прања новца, у складу са чланом 84. став 1 под 5) овог закона, припреми и да препоруку у вези са начином утврђивања и провере идентитета странке која је стамбена заједница, односно које је податке потребно прибавити у том случају, а у циљу јединствене примене наведеног закона.

Одговор:
За отварање рачуна стамбене заједнице, законски заступник исте, у конкретном случају управник стамбене заједнице, банци доставља:
- лични документ управника (ради прибављања података из члана 99. ст. 1. тач. 2) Закона),
- решење надлеже општинске Управе о упису стамбене заједнице и управника у Регистар стамбених заједница (ради прибављања података из чл. 99. ст. 1. тач. 1) Закона), уз напомену да банка податке о правном лицу, може прибавити непосредним увидом у регистар Јединствене евиденције стамбених заједница и
- потврду о Пореском идентификационом броју (ПИБ) издату од стране Пореске управе, с обзиром да напред наведено решење не садржи овај податак.

Управа за спречавање прања новца је у сазнању да поједине банке приликом отварања текућих рачуна стамбеним заједницама, траже и Записник са одлуком скупштине стамбене заједнице, који се подноси надлежној општинској Управи, како би иста утврдила да ли су испуњени формални услови за регистрацију стамбене заједнице.

Истичемо да, поменути Записник није јавна исправа и не садржи податке потребне за успостављање пословног односа.