Појашњење улоге рачуновођа као обвезника по Закону о спречавању прања новца и финансирања тероризма

Управа за спречавање прања новца је орган управе у саставу Министарства финансија чије су надлежности предвиђене Законом о спречавању прања новца и финансирања тероризма и подзаконским актима донесеним у складу с њим. Управа за спречавање прања новца је, дакле, у највећем делу превентивни орган, али има и значајну улогу у репресивном делу система борбе против прања новца и финансирања тероризма

Систем за борбу против прања новца и финансирања тероризма свуда у свету, према међународним стандарима, и у Републици Србији, у складу са законом, чине обвезници по закону (банке, осигуравајућа друштва, овлашћени мењачи, рачуновође, ревизори, итд), надзорни органи, полиција, тужилаштво, судови и други надлежни органи.

 Према Закону и међународним стандардима држава је дужна да не само донесе одговарајуће прописе, него да их и примењује, јер систем другачије не може да функционише и доводи се у питање правни поредак и правна сигурност у држави. Савет Европе, односно његов комитет Манивал, који је 2009. године детаљно испитао стање у Србији у погледу мера и радњи које се предузимају у борби против прања новца и финансирања тероризма у Србији, издао је препоруке у складу са међународним стандардима, међу којима је била и констатација да Србија не врши адекватан надзор у сектору делатности рачуновођа и ревизора и да је потребно то стање поправити.

 То није специфичност само у Републици Србији. Криминалци из који покушавају да злоупотребе финансијски сектор све чешће имају проблема у својим намерама због све квалитетније контроле коју врше надзорни органи у Србији, али зато покушавају да изнађу нове начине за пласирање прљавог капитала и то често уз помоћ тзв. нефинансијског тржишта. У међународним стандардима тај сектор је познатији као Designated Non-Financial Businesses and Professions (DNFBPs) тј. одређена физичка и правна лица ван финансијског сектора.

 У Србији су делови нефинансијског сектора, укључујући и рачуновође и ревизоре, обвезници још од 2005. године, али је проблем био у томе што те делатности уопште нису примењивале Закон о спречавању прања новца нити су адекватно контролисане.

 Због свега тога Влада Републике Србије је усвојила стратегију и акциони план за реализацију поменутих препорука Савета Европе, па је један oд резултата било доношење измена и допуна Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма којима се у надлежност Управе за спречавање прања новца ставља надзор над применом Закона код рачуновођа, ревизора, пореских саветника, факторинг и форфетинг фирми, итд.

 Иначе, у Србији надзор над применом Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма врши читав низ органа, почев од Народне банке Србије, Комисије за хартије од вредности, Тржишне инспекције, Пореске управе и других, а намера законодавца била је да уреди и област делатности рачуновођа, ревизора и других обвезника, како би се елиминисала могућност злоупотребе овога сектора од стране криминалаца у сврху прања новца које је пошаст и један од најсофистициранијих кривичних дела данас.

 Изменама и допунама Закона уведена је обавеза да овлашћена лица, која су код обвезника задужена за спровођење послова предвиђених Законом, имају лиценцу за рад. Управо је лиценцирање један од битних елемената непосредног рада са обвезницима и настојања успостављања што ефикасније сарадње система са њима. Циљ лиценцирања је јачање интегритета овлашћених лица, постављање стандарда, и ширење знања о Закону и методима прања новца, као и свести погубности овога феномена за економију сваке државе, а посебно Србије која настоји да одржи и очува ред у овој области. До сада је уручено 130 лиценци овлашћеним лицима из различитих обвезника који су на испиту показали задовољавајући степен знања и способности за обављање ових одговорних послова.

 Увођење лиценци је само један корак државе која је одговорно кренула и ка уређењу области делатности рачуновођа и ревизора и других обвезника, а увођење надзора над овом групом обвезника је још значајнији корак у том погледу.

 Иначе, Управа за спречавање прања новца има обавезу да утиче на развој система у целини и да шири свест код јавности о значају борбе против прања новца. Та обавеза се нарочито односи на обвезнике са којим сарађује као и њихова струковна удружења. На пример, Управа има веома квалитетну и корисну сарадњу са Удружењем банака Србије,  али истовремено настоји и да допре до других сектора и да својом отвореношћу за сарадњу допринесе њиховом квалитету и ефикасности.

 Овде треба нагласити да Управа не спроводи обуке које представљају припрему за полагање испита  за стицање лиценце за овлашћена лица, нити наплаћује било какве припреме за полагање тих испита. Оно што се наплаћује јесте искључиво такса за полагање испита која покрива административне трошкове техничке припреме и спровођења самог испита.

 У Србији је у току до сада највећи и најопсежнији пројекат за борбу против прања новца и финансирања тероризма који се финансира из средстава Европске уније и чији је буџет 2.265.000 евра. Главни консултант у пројекту је Савет Европе чији комитет Манивал је најкомпетентнији форум европских експерата који се баве борбом против прања новца и финансирања тероризма и који врши детаљне процене система за борбу против прања новца и финансирања тероризма и предлаже мере за његово унапређење. Дакле, држава се усаглашава са међународним стандардима, али што је још значајније, држава покушава да коригује сопствени систем имајући у виду перципиране аномалије у њему и недостатке зарад очувања привреде и новца пореских обвезника, тако што ће отклонити ризике од прања новца и финансирања тероризма.

 Само у уређеном систему за борбу против прања новца у коме сви елементи имају своје место и улогу и поштују закон, без изузетка, може се говорити о постојању правне сигурности за пословање, заштити конкуренције и предупређењу пласмана прљавог капитала од дроге и других погубних криминалних радњи у легални финансијски систем и друштво.