Скривање стварног власника
Публикација „Скривање стварног власника“ представља опште гледиште и процену како правна лица, правни аранжмани и професионални посредници могу да помогну криминалцима да прикрију богатство и незакониту имовину. Извештај је направљен са циљем да помогне националним властима и финансијским институцијама да се боље упознају са различитим ризицима који су пред њима.
Ниво знања и вештина свих институција које се налазе у систему за спречавање прања новца и финансирање тероризма утиче на успех државе да прање новца и финансирање тероризма искорени. У циљу унапређења знања, Управа за спречавање прања новца је обезбедила превод на српски језик низа публикација које ће бити доступне институцијама које су део система за борбу против прања новца и финансирања тероризма. Једна од таквих публикације је и публикација – Скривање стварног власника, који су заједнички припремили ФАТФ и Егмонт група.
Криминалци прикривају своје власништво и контролу над незаконито стеченом имовином читавим низом техника и механизама. Утврђивање стварног/их власника или појединаца који врше контролу представља значајан изазов за тужиоце, полицијске и обавештајне органе широм света. Шеме којима се прикрива стварни власник често се заснивају на стратегији „скривања испред носа“, том приликом се уз помоћ глобалне трговинске и комерцијалне инфраструктуре ствара привид легитимног пословања. Међутим, видљивост не значи транспарентност и многи алати који су осмишљени за подстицање раста и развоја предузећа, попут предузећа с ограниченом одговорношћу и услуге номиналних власника, могу се користити за олакшавање прања новца, утаје пореза и корупције. Глобализација трговине и комуникација само је повећала ову претњу, а државе се сада суочавају са изазовом код примене националних закона у области трговања без граница.
Овај заједнички извештај ФАТФ и Егмонт групе представља опште гледиште и процену како правна лица, правни аранжмани и професионални посредници могу да помогну криминалцима да прикрију богатство и незакониту имовину. Сврха извештаја је да помогне националним властима, укључујући ФОС, као и финансијским институцијама и другим организацијама које пружају професионалне услуге да се упознају са природом ризика са којим се суочавају.
Анализа 106 студија случаја показује да су правна лица, углавном фантомске компаније, кључна карактеристика програма којима се прикрива стварни власник, док се компаније које служе као параван и акције на доносиоца ретко јављају.
Појединци и групе које желе да прикрију стварног власника ће највероватније својом имовином управљати комбинацијом директне и индиректне контроле, а неће се строго ограничити на једну или другу. У већини случајева, стварни власник се ослањао на комбинацију раслојавања и ланца директног власништва, као и на професионалне посреднике и трећа лица која врше контролу у његово име.
Номинални директори и акционари, посебно неформални вршиоци ових дужности (или „марионете“), су кључна слабост појављују се у великој већини студија случаја које су анализиране у овом извештају. Улога номиналног власника у многим случајевима је да заштити или прикрије идентитет стварног власника и лица које има контролу над фирмом или имовином. Номинални власник може помоћи у превазилажењу државне контроле над власништвом компанија и заобићи забране везане за рад директора које су наметнули судови и државни органи. Иако је именовање номиналних власника законито у већини земалја, оправданост овакве праксе је упитна у контексту значајних слабости када је реч о прању новца и финансирања тероризма повезаних са тим како се они користе.
Као резултат анализа и консултација на којима се темељи овај извештај постављен је читав низ питања која помажу у решавању слабости везаних за прикривање стварног власника, укључујући: разматрање улоге номиналних власника; потребу за регулисањем рада професионалних посредника у складу са стандардима ФАТФ; даљи рад на проналажењу могућих решења или мера за спречавање злоупотребе обавезе чувања адвокатске тајне, односно поверења којим се прикривају информације о стварном власнику; омогућавање да ФОС има приступ најширем распону финансијских информација; Појачана размена релевантних информација и података о трансакцијама ради подршке глобалним напорима на побољшању транспарентности података о стварним власницима; даљи рад на основу којег ће се схватити шта се може учинити да се побољша квалитет и благовременост прекограничне размене информација; обезбеђивање ресурса и стручног знања неопходних за одржавање регистара стварних власника, у државама које га имају, и регистара правних лица у свим државама.
Широка тема која стоји у основи свих ових питања су информације, укључујући могуће начине побољшања поузданости, приступа и механизама за делотворнију размену тих информација на домаћем и међународном нивоу. У неким случајевима, ова питања имају за циљ да помогну властима у појединим државама да осмисле одговор и своје даље активности; у неким другим случајевима питањима се дефинишу области које захтевају даље истраживање и ангажовање.
Превод публикације обезбеђен је кроз пројекат „ЕУ подршка спречавању прања новца у Србији“, који финансира Европска унија. Корисник пројекта је Министарство финансија – Управа за спречавање прање новца, а пројекат спроводи конзорцијум који предводи КПМГ.
